EKONOMISTI SAVETUJU: Kredite u "švajcarcima" ne prebacujte u evre!
Nadležni najavljuju za sledeću nedelju rešenje za lakšu otplatu stambenih kredita u švajcarskim francima. Neki od predloga su produženje roka otplate ili da se dug reprogramira
Kredite u švajcarcima sada nikako ne treba prebacivati u evre, savetuju stručnjaci za Telegraf, zato što franak u ovom trenutku ima najveću istorijsku vrednost, pa bi za građane taj poduhvat bio papren.
Poznato je da je Švajcarska ograničila rast franka u odnosu na evro kako bi zaštitila svoju privredu.
Dušan Uzelac, direktor sajta "Kamatica", pojašnjava da je sa početkom krize švajcarac narastao zato što su ljudi mahom vezivali za stabilnu valutu svoje transkcije.
- Švajcarac i japanski jen su najstabilnije valute na svetu i one su samo zbog povećane tražnje dobile na vrednosti, a ne zbog refleksije njihovih privreda. U perspektivi treba očekivati da će franak u odnosu na evro slabiti, tako da će svima onima koji moraju da još 10 ili 20 godina otplaćuju obaveze u švajcarcima, taj iznos u krajnjem ishodu biti na neki način iznivelisan, povoljniji nego da ga sada prebacuju u evre - navodi Uzelac za Telegraf.
Za desetak dana nadležni najavljuju rešenje za lakšu otplatu stambenih kredita u švajcarcima. Neki od predloga koji se mogu čuti su da se krediti prebace u evro bez provizije banaka ili da se dug reprogramira.
Narodna banka, Udruženja banaka i Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita pokušavaju da pronađu rešenje kako da se prevaziđe problem u otplati stambenih kredita, posebno onih u švajcarskim francima.
Jedno od rešenja je produženje roka otplate i promena strukture rate koja se odnosi na glavnicu i kamatu.
Stručnjaci procenjuju da je najrealnije da će se građanima ponuditi produžetak perioda otplate.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da treba pronaći rešenje za one građane koji su zaista u problemu da vrate kredit.
- Država treba da pronađe model da deo tih troškova sama snosi. Sa druge strane, da pritisne banke da svoju zaradu svedu na nivo koji ima i kada kredite odobrava u evrima. Ona kategorija ljudi koja se "kockala" sa švajcarcem u nadi da će fino da zaradi i kupi sebi još jednu vilu na Dedinju ne bi trebalo da bude obuhvaćena ovim merama - kaže Savić za Telegraf.
Primeri kredita uzetih u CHF
1. 9. 2008. godine
Iznos kredita u CHF 100.000,00
Rok otplate 20 godina
Kamatna stopa od 4,5% godišnje
1. 9. 2008. godine kurs za 1 CHF = 47,1946 rsd
Iznos rate kredita 632,65 CHF
Iznos rate u dinarima na dan 1. 9. 2008. godine 29.857, 70 dinara
Preračunato u evro na dan 1. 9. 2008. godine iznos kredita je 61.950,13 eur, odnosno rata bi iznosila 391,92 eur (1 EUR = 76.1816 dinara)
1. 1. 2013. godine
Stanje kredita na dan 1. 1. 2013. godine – posle 52 redovne rate stanje glavnice kredita je 85.237,18 CHF
Iznos rate u dinarima na dan 1. 1. 2013. godine iznosi 59.590,70 dinara (kurs na dan 1. 1. 2013. je 1 CHF = 94,1922 dinara)
Stanje glavnice na dan 1. 1. 2013. godine preračunato u EUR iznosi 70.601, 45 eur (1 EUR = 113,7183)
(N. S.)
Video: Nezgodna rupa u Ulici Ljube Šercera
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.