NA DANAŠNJI DAN: Pre 202 godine umro Dositej Obradović
U Srbiji se obeležava dva veka od postavljanja Dositeja Obradovića za prvog srpskog ministra prosvete, kao i 200. godišnjica njegove smrti
Na današnji dan 1811. godine preminuo je jedan od najvećih srpskih prosvetitelja. Dositej Obradović (Čakovo, 1739, 1742. ili 1744 - Beograd, 28. mart 1811) bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda.
Rođen je u rumunskom delu Banata tadašnje Austrije. Školovao se za kaluđera, ali je napustio taj poziv i krenuo na putovanja po celoj Evropi, gde je primio ideje evropskog prosvetiteljstva i racionalizma.
Kao učitelj i domaći vaspitač, ili kao manastirski gost obišao je skoro ceo Balkan i Malu Aziju, zatim Italiju, Nemačku, Francusku, Englesku, Austriju i Rusiju. U Smirni je proveo tri godine kao đak čuvene grčke bogoslovske škole Jeroteja Dendrina. Tu i na Krfu dobro je naučio grčki jezik, književnost i filozofiju. Školu je morao da napusti zbog izbijanja Rusko-turskog rata 1787. godine. Posle toga ponovo živi u Dalmaciji kao učitelj u Kninu, u školi na "Sinobadovoj glavici“, zatim u Zadru i Trstu. Iz Trsta je otišao u Beč, gde je proveo punih šest godina u učenju nemačkog jezika i kulture.
Kao učitelj jezika odlazi iz Beča u Karlovce i Moldaviju. Mantiju je skinuo tek kada se upisao u Haleu da sluša filozofiju. Filozofske studije nastavlja u Lajpcigu i tu počinje i sam da piše. Godine 1783. štampa svoje prvo delo "Život i priključenija“.
U pogledu jezika Dositej je preteča Vuka Karadžića, iako srpski narodni jezik on nije uzeo iz razloga knjiških i programskih, već prosto kao sredstvo da ga prosti "seljani i čobani“ mogu razumeti i da se prosveta lakše i brže širi. Njegov stil se odlikuje neobičnom jednostavnošću i toplinom, koja je bila prava retkost i kod savremenijih pisaca.
Ponesen takvim idejama radio je na prosvećivanju svog naroda, prevodio je razna dela među kojima su najpoznatije Ezopove basne, a potom je i sam pisao dela, prvenstveno programskog tipa, među kojima je najpoznatije "Život i priključenija“. Dositej je bio prvi ministar prosvete u Srbiji i tvorac svečane pesme "Vostani Serbie“.
Njegovi ostaci počivaju u Beogradu, na ulazu u Sabornu crkvu.
(M. B.)
Povezane vesti
Bili smo u SAD, a ovo nas je pitao svaki Amerikanac: Srbi postali hit u "Velikoj jabuci", zanimalo ih jedno
Lektorka hrvatskog jezika: Ljudi su se devedesetih uzbunili na srbizme, sada se u njih usadio strah
"Odi ko sblez, zamaslil se": Poslušajte glumicu kako priča na čistom pirotskom, razumete li bar 3 reči?
Milićević: Cilj letnjih kampova je da mladi iz dijaspore zavole maticu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
SLIKA IZ BEOGRADA ZAPALILA MREŽE Sve ulice bile puste, a u jednoj RED OD PEDESET METARA: Svi strpljivo čekaju, nema guranja i svađe (FOTO)
IZ BUNARA IZVUČENA TELA BRAĆE Putovali po svetu, prošle godine posetili Hrvatsku: Policija sumnja da je ovo motiv ubistva
POPILA KAFU SA ROĐAKOM, PA SA TROJE DECE SKOČILA U REKU BOJANU Ovako su izgledali poslednji sati Alme: Uhapšen suprug koji je navodno imao aferu u braku (FOTO)
ДАШОНИ
Ти се на ме срдиш, мили побратиме, Велиш: "Србин јеси, србско имаш име, Твоји прадједови сви су Србљи били, На Косову пољу модру крвцу лили, А ти, њихов унук, за Србље, не мариш, Већ се у Хрватсву покварену квариш! " Твој ме укор, побре, тишти, одвећ јако И да ниесам војник, под тиском бих плако; Ал овако знадеш, лаке су ми мисли, И попуштам ондје, гдје би други стисли. Изван ако хоћеш да се порвамо, А ти седлај ноге, пак дојаши амо, Установи мјесто, вриеме и другара, Па ћемо разпачат, што нам срце пара, А у циелом свиету нека спомен буде, Да су до два брата били двије луде.
Podelite komentar