Ти се на ме срдиш, мили побратиме,
Велиш: "Србин јеси, србско имаш име,
Твоји прадједови сви су Србљи били,
На Косову пољу модру крвцу лили,
А ти, њихов унук, за Србље, не мариш,
Већ се у Хрватсву покварену квариш! "
Твој ме укор, побре, тишти, одвећ јако
И да ниесам војник, под тиском бих плако;
Ал овако знадеш, лаке су ми мисли,
И попуштам ондје, гдје би други стисли.
Изван ако хоћеш да се порвамо,
А ти седлај ноге, пак дојаши амо,
Установи мјесто, вриеме и другара,
Па ћемо разпачат, што нам срце пара,
А у циелом свиету нека спомен буде,
Да су до два брата били двије луде.
ДАШОНИ
Ти се на ме срдиш, мили побратиме, Велиш: "Србин јеси, србско имаш име, Твоји прадједови сви су Србљи били, На Косову пољу модру крвцу лили, А ти, њихов унук, за Србље, не мариш, Већ се у Хрватсву покварену квариш! " Твој ме укор, побре, тишти, одвећ јако И да ниесам војник, под тиском бих плако; Ал овако знадеш, лаке су ми мисли, И попуштам ондје, гдје би други стисли. Изван ако хоћеш да се порвамо, А ти седлај ноге, пак дојаши амо, Установи мјесто, вриеме и другара, Па ћемо разпачат, што нам срце пара, А у циелом свиету нека спомен буде, Да су до два брата били двије луде.
Podelite komentar