Zašto Srbi ne rade na "crveno slovo" u kalendaru?! (FOTO)

Termin "crveno slovo" je utemeljen duboko u srpskoj tradiciji, a vezuje se za velike praznike koji su obeleženi crveni slovima u kalendaru. Na taj dan se uglavnom posti, ništa se ne radi i odlazi se u Crkvu.

-Nemoj da radiš danas, spaliće te Sveti Ilija. Crveno slovo je, završićemo onaj posao sutra... - ovakve i slične rečenice su česte u našem narodu. Crveno slovo u kalendaru se poštuje iz verskih razloga, ali i zato što ljudima prija odmor.

A crvenih slova je prepun savremeni crkveni kalendar. Svaka nedelja je crveno slovo, plus velikih 12 gospodnjih praznika i veliki svetitelji koji su obeleženi crvenim slovom.

Srpska pravoslavna crkva ima danas ukupno 36 (ili 38, ako se uzmu u obzir Vaskršnji i Duhovski utorak) praznika, plus 49 nedelja, koji se štampaju crvenim brojevima i slovima, i koji su zvanični zapovedni praznici za srpsku crkvu i njene vernike.

Mišljenja oko rada na crvena slova su podelja, kako među ljudima, tako i među sveštenicima. Dok neki ljude idu toliko daleko da čak i nokte izbegavaju da seku na taj dan, postoje, pak, sveštenici koji tvrde da živimo u modernom vremenu u kome moramo da se prilagođavamo, te su neki poslovi dozvoljeni.

Da bi razumeli zašto je propisano da se ne radi na ove dane, neophodno je da zavirimo u svet Biblije i same početke judaizma iz koga se kasnije razvilo hrišćanstvo, koje su Srbi primili.

U Prvoj knjizi Mojsijevoj, koja se zove "Knjiga postanja", navodi se "Gospod zahteva da se sedmi dan posveti Njemu, jer i On, stvarajući svet za šest dana, "počinu u sedmi dan od svih dela svojih koja učini" (Post. 2, 1).

Dan u kome su Jevreji odmarali od svega i prelazali svega nekoliko koraka bio je subota, a kod nas je to nedelja. Zbog toga se nedeljom vrši liturgija u hramovima i nije dozvoljen nikakav rad. Takođe, nedelja u hrišćanstvu se praznuje i kao uspomena na vaskrsenje Isusa Hrista.

Da ovaj dan treba da se odmara i svetkuje, svedoči Mojsije i u knjizi Izlaska, navodeći to u četvrtoj božjoj zapovesti, od deset koliko ih je , prema predanju, dobio od boga.

Četvrta božja zapovest glasi: "Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome" (Izl. 20, 8-10).

Jevreji su pored subote, kojom ništa nisu radili, imali još nekoliko praznika na koje su odmarali, a to su: Pasha, praznik senica itd.

Ova tradicija zadržana je i u hrišćanstvu, samo što nisu bili isti praznici. Za velikih 12 gospodnjih praznika određeni su 9 pokretnih i 3 nepokretna, a to su :  Rođenje Presvete Bogorodice (21. septembra), Vozdviženje Časnoga krsta (27. septembra), Vavedenje Presvete Bogorodice (4. decembra), Rođenje Hristovo (7. januara), Bogojavljenje (19. januara) Sretenje (15. februara); Blagovesti (7. marta), Preobraženje (19. avgusta), Uspenje Presvete Bogorodice (28. avgusta) i tri pokretna (zavise od datuma praznovanja Pashe u određenoj godini) - Cveti, Vaznesenje Gospodnje i Pedesetnica.

Vaskrsenje Hristovo se slavi kao praznik nad praznicima i sva tri dana su obeležena crvenim slovom.

Iako na ove dane ne treba raditi, u savremeno doba postoje poslovi od opšteg interesa, koji se ne mogu obustavljati ni u nedeljne, ni u praznične dane.

To su poslovi iz oblasti zdravstva, saobraćaja, bezbednosti, snabdevanja naroda vodom, hranom, energijom i niz drugih poslova, koji zahtevaju sedmodnevnu radnu nedelju.

I kad je naš narod bio gotovo sav agrarni, kad su se samostalno bavili poljoprivredom i stočarstvom, bilo je poslova koji se nisu mogli odlagati, pa ni zbog praznika. To su najčešće radovi na spremanju letine, pre svega pšenice, stočne hrane i još neki poslovi.

Kada je trebalo skupiti seno ili požnjeti žito u nedelju, ili na praznik, narod bi govorio: "Uradićemo to, Boga moleći".

Svaki dan u godini je posvećen nekom spasonosnom događaju ili svetiteljima. Međutim, nisu svi dani, odnosno praznici, jednaki. Neke uvažavamo kao praznične dane, dok su drugi radni dani.

- U te dane Crkva, svojom prvom zapovešću, poziva verni narod da ide u crkvu, na Službu Božju. I praznik se i slavi bogoslužbeno, na Svetoj liturgiji. Znači, nije dovoljno samo ne raditi na praznik, već taj dan treba posvetiti Gospodu Bogu svome, posvetiti duši svojoj - kaže otac Dušan Anđelković za Telegraf o praznicima obeleženim crvenim slovom.

(Mićo Babić)