U prerađevinama trećina stranog sumnjivog mesa

Prave pršutu, a farme ni na vidiku. Gotovo da nema prerađevine u našoj zemlji bez uvoznih sirovina. Najmanje trećina mesa, koja raznoraznim kanalima stigne u Srbiju, završi u "domaćim" viršlama, salamama, paštetama. Osim toga, namirnice životinjskog porekla u našoj zemlji pune su aditiva i raznih konzervanasa za koje je dokazano da su štetni za zravlje.

U svežem mesu i nekim mesnim prerađevinama otkriveni su hormoni, antibiotici i sedativi, ali i soja, loj, kao i polifosfati, čija je upotreba zabranjena u svetu. Stoga građani sve više strahuju zbog gotovo dupliranog uvoza mesa iz sveta ove godine.

Šunke u crevu, pica-šunke, viršle, salame spadaju u vrlo "opasne“ prerađevine... Sumnju u startu izazivaju nelogičnosti da je recimo šunka duplo jeftinija od svoje osnovne sirovine - svinjskog buta! To je zato što se na 100 kilograma buta doda 100 do 150 kilograma leđa, a da bi se ta masa ujedinila, dodaje se soja, plus polifosfati, kao i poboljšivači ukusa, glutaminati, emulgator "karagenan“, koji spada u hidrokoloide, materije koje vezuju vodu...

- Veliki broj potrošača s razlogom ima primedbe na kvalitet mesa i prerađevina - kaže za "Novosti" Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, i dodaje da, iako Srbija tvrdi da ima propise koje je harmonizovala sa EU, ona nema sistem laboratorija i nema sredstava za kontrolu tih proizvoda koja su potrebna da bi potrošači bili apsolutno zaštićeni. Posebno nema uvida u kvalitet uvoznog mesa. Osim toga, pominju se vrlo često lobiji između proizvođača i uvoznika.

Prema procenama stručnjaka, najmanje trećina uvoznog mesa završi u našim mesnim prerađevinama, jedan deo u ugostiteljskim objektima, a ostalo u STR-ima i manjim radnjama.

Najviše primedbi je, dodaje Ševarlić, na uvoz MOM-a, mašinski okoštanog mesa, od koga se prave paštete, viršle, razne salame, pa na uvoz mesa iz Robnih rezervi zemalja u Evropskoj uniji na samom kraju isticanja roka upotrebe. Sve više strepnji izaziva i uvoz mesa iz Brazila, Čilea i SAD, gde se dodaju veće količine hormona rasta u uzgoju stoke, pre svega kod piletine i govedine.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti / D. Marinković)