Tramp stiže u Peking nakon devet godina: Da li će trgovina, Iran i Tajvan promeniti odnose supersila?

Ako sve bude išlo po planu u narednih nekoliko dana – a to je veliko "ako" – Donald Tramp će u sredu stići u Peking na dugo očekivani samit sa kineskim kolegom Si Đinpingom.

To će biti prva poseta američkog predsednika Kini u poslednjih skoro deset godina. Poslednju posetu je takođe obavio Tramp, tokom svog prvog mandata, 2017. godine.

Preporučujemo

Tada je Peking učinio sve što je mogao. Tokom trodnevnog putovanja, Tramp i njegova supruga Melanija imali su privatnu turu po Zabranjenom gradu, prostranoj palati u kojoj su vekovima živeli kineski carevi, i prisustvovali su tradicionalnoj predstavi pekinške opere. Kinezi su to opisali kao "državnu posetu plus".

Ali u devet godina koje su usledile bio je trgovinski rat, globalna pandemija, pojačavanje zabrinutosti u Vašingtonu zbog kineske vojne aktivnosti i još jedan trgovinski rat.

Sada, dok se predsednik najveće svetske supersile sprema da poseti najvećeg konkurenta svoje zemlje na globalnoj sceni, raspoloženje se promenilo. Trampovo putovanje je odloženo zbog njegovog napada na Iran, zapanjujuće demonstracije ograničenja moći SAD, i skraćeno je na samo dva dana.

"Ideja da američki predsednik ide na samit sa našim najvećim konkurentom u vreme kada je upravo doživeo najkatastrofalniji strateški debakl u skorije vreme biće upečatljiv trenutak. Iz perspektive SAD, ovo apsolutno menja osećaj našeg uspona u ovom trenutku i šta to znači za odnose", rekla je novinarima u četvrtak Suzan Maloni, potpredsednica i direktorka spoljne politike u istraživačkom centru Brukings Instituta u Vašingtonu.

Simbolika samita biće pod pažljivim nadzorom. Tramp - manje ratoboran prema Kini nego u svom prvom mandatu - poznat je po tome da uživa u pompi diplomatije i često govori o svom ličnom prijateljstvu i poverenju u Sija, što je u suprotnosti sa njegovim često grubim tonom prema tradicionalnim američkim saveznicima. Oponašajući prikaze meke moći koje koriste šefovi država, uključujući kralja Čarlsa III, Si će verovatno laskati američkom predsedniku, dok će suptilno isticati Trampove slabosti i naglašavati sopstvene prednosti.

Kakvu god srdačnost Si i Tramp da pokažu tokom 48-časovnog samita koji okuplja dvojicu ljudi koji zajedno kontrolišu više od 40% svetske ekonomske aktivnosti, tenzije, dodatno pojačane ratom na Bliskom istoku, neće biti daleko od površine.

Žao Minghao, profesor međunarodnih studija na Univerzitetu Fudan, rekao je da postoji "veoma izraženo međusobno nepoverenje" između dve zemlje.

"Obe strane i dalje imaju duboka neslaganja po brojnim pitanjima, ekonomskim i trgovinskim pitanjima, vojnim odnosima i pitanjima vezanim za Tajvan", navodi Minghao za Guardian.

Najvažnije teme na dnevnom redu u najvažnijim bilateralnim odnosima na svetu biće trgovina, Teheran i Tajvan.

Građenje mostova

Put ka održavanju samitu Si-Tramp je postavljen u Busanu prošlog oktobra, kada su SAD i Kina dogovorile privremeno primirje u trgovinskom ratu koji je Tramp pokrenuo prošle godine, tokom kojeg su carine Kini u jednom trenutku dostigle čak 145%. Efektivni embargo na kineski izvoz u SAD rizikovao je da osakati kinesku ekonomiju u vreme kada se ona već borila da se oporavi od pandemije i strukturnih problema izazvanih demografskim izazovima.

Kina je odgovorila na carine ograničavanjem izvoza retkih zemnih elemenata, koji su vitalni za globalne industrijske lance snabdevanja i američku vojnu tehnologiju. Nije trebalo dugo da se neke fabrike u SAD zaustave.

Džejk Verner, direktor za istočnu Aziju u Institutu Kvinsi za odgovorno državno poslovanje, rekao je na brifingu ove nedelje da je sastanak u Busanu "uspostavio osećaj poštovanja sa obe strane".

"Tramp je prošle godine došao na vlast sa osećajem da će smanjiti uticaj Kineza i naterati ih da priznaju njegovu moć nad njima. Otkrio je da to ne može da uradi jer su Kinezi bili u stanju da efikasno uzvrate udarac", rekao je Verner.

Željna "opipljivih pobeda" pre novembarskih međuizbora, Trampova administracija je navodno pozvala izvršne direktore kompanija Nvidia, Apple, Exxon i drugih velikih kompanija da prate predsednika, a potvrđeno je da će prisustvovati i šefica Boeinga, Keli Ortberg, i liderka Citigroup-a, Džejn Frejzer.

Kina nastoji da produži trenutno trgovinsko primirje, sačuva pristup američkoj tehnologiji i zaustavi ili ukine pooštravanje kontrole američkog izvoza. Zauzvrat, mogla bi da ponudi značajna ulaganja u američku ekonomiju, odražavajući sporazume koje je Trampova administracija ranije sklopila sa zemljama poput Japana i Južne Koreje.

Peking je u dugotrajnim pregovorima sa Boeingom o sporazumu koji bi mogao da uključi 500 aviona 737 Maks plus desetine širokotrupnih aviona. Ovo bi označilo prvu veliku kinesku porudžbinu Boeingu od 2017. godine i poslužilo bi kao upečatljiva pobeda za oba lidera. Kupovina poljoprivrednih proizvoda je takođe na stolu, a Vašington vrši pritisak na Peking da se obaveže da će kupovati 25 miliona tona soje godišnje tokom naredne tri godine, uz povećanu kupovinu američke živine, govedine, uglja, nafte i prirodnog gasa.

Pored tradicionalnih investicija, Kina ima značajnu prednost: lanac snabdevanja retkim zemnim mineralima. Analitičari sugerišu da bi Peking mogao da predloži stabilan, dugoročni komercijalni aranžman, sličan opštoj licenci, za pristup SAD retkim zemnim elementima i magnetima retkih zemnih elemenata, pod uslovom da se ne koriste u vojne svrhe.

Iranski uticaj

Rat u Iranu pomerio je dinamiku samita, privukavši ogromnu Trampovu pažnju. Sukob je rezultirao zatvaranjem Ormuskog moreuza, kroz koji tradicionalno protiče petina svetske nafte, što predstavlja ozbiljnu pretnju kineskoj ekonomiji i njenim osetljivim odnosima u Zalivu. Trampove nepredvidive izjave, u kojima je naizmenično proglašavao kraj rata, a zatim pretio uništenjem, izazvale su diplomatske probleme. U četvrtak su pakistanski zvaničnici ponovo tvrdili da se SAD i Iran približavaju privremenom sporazumu o zaustavljanju sukoba.

Kini se pripisuje da je Iran "pogurala" na pregovore o prekidu vatre. Ove nedelje američki ministar finansija Skot Besent pozvao je Kinu da "pojača diplomatiju" – što se tumači kao traženji pomoć Pekinga u ratu koji je Vašington započeo – dok je trgovinski predstavnik Džejmison Grir rekao da Tramp planira da pokrene pitanje kineskih kontinuiranih kupovina energije iz Irana.

Kao najveći kupac iranske nafte, Kina ima nekog uticaja na Teheran i istovremeno je zainteresovana da izbegne globalnu recesiju, jer bi pad svetske potražnje direktno smanjio tražnju za njenim proizvodima, čiji izvoz je ključan oslonac kineske ekonomije.

Međutim, odnosi dve zemlje daleko su od prijatnih.

"Bilo bi previše reći da bi Kina mogla da nagovori ili uvrne ruku Iranu", rekao je Dali Jang, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Čikagu, koji je odnos opisao kao "delikatan".

Si Đinping je posetio Iran 2016. godine ali je, u očiglednom ignorisanju, bio primoran da deli sofu sa tadašnjim predsednikom Hasanom Rohanijem na sastanku sa tadašnjim vrhovnim vođom, ajatolahom Alijem Hameneijem (Rohani je bio isečen iz verzije fotografije koju je podelila kineska vlada).

"Kina zna da Bliski istok nije lako mesto za pokušaj da se stvari završe", rekao je Jang.

Vang Ven, profesor na Univerzitetu Renmin, kaže da Kina ne može da kontroliše Iran, "niti poseduje apsolutnu moć da jednostrano diktira tok krize zbog Ormuza".

Peking vidi rat u Iranu kao krizu koju su SAD same stvorile. Takođe, uprkos globalnim posledicama, to je kriza daleko od kineskih granica.

Tajvanska retorika

Si Đinpinga mnogo više brine za sopstvenu sferu uticaja Kine, gde nijedno pitanje nije važnije od Tajvana. Kineski ministar spoljnih poslova, Vang Ji, rekao je ove nedelje da je to "najveći rizik u odnosima SAD i Kine".

Peking smatra ovo samoupravno ostrvo sa 23 miliona stanovnika delom svoje teritorije i obećao je da će preuzeti kontrolu nad njim, koristeći silu ako je potrebno. SAD formalno ne priznaju Tajvan, ali mu pružaju sredstva za samoodbranu – kroz prodaju oružja. Poslednjih godina, pretnja vojnog sukoba sa Kinom u Indo-Pacifiku animirala je vašingtonske "jastrebove" protiv Kine i intenzivirala napore da ograniči kinesku vojnu moć.

Ali, čini se da je Tramp zauzeo blaži stav prema Tajvanu nego prethodni predsednici. Opisao ga je kao ekonomskog konkurenta, posebno u industriji poluprovodnika, a ne kao demokratskog saveznika. Američki paket naoružanja za Tajvan, vredan 11 milijardi dolara, navodno je zaustavljen od strane Stejt departmenta pre samita Si-Tramp.

Peking bi mogao da vrši pritisak na SAD da promene svoju zvaničnu retoriku o Tajvanu, kao što je promena stava o nezavisnosti Tajvana sa "ne podržava" na "protivi se".

"Iako je prilično malo verovatno da ćemo videti formalnu promenu deklarativne politike prema Tajvanu... ono što mislim da će američki saveznici najpažljivije pratiti jeste svaki izveštaj koji sugeriše da je predsednik Tramp priznao prerogative ili interese predsednika Sija nad Tajvanom, čak i ako taj ustupak dolazi na usputan ili improvizovan način, ili čak da je predsednik Si ubedio predsednika Trampa da odloži ili na bilo koji način promeni prirodu prodaje oružja Tajvanu", rekla je Mira Rap-Huper, koja je bila glavna savetnica Bele kuće za region tokom predsedničkog mandata Džoa Bajdena.

Proširenje saradnje radi suzbijanja protoka fentanila i drugih sintetičkih opioida i njihovih prekursora u SAD takođe bi moglo biti na dnevnom redu. Slučajevi kršenja ljudskih prava u kojima su umešane ličnosti poput Džimija Laija i pastora Džina Mingrija ostaju potencijalne tačke žarišta u zavisnosti od promene Trampovog fokusa.

Možda nijedno pitanje neće imati dublje dugoročne posledice od trenutne trke u naoružanju u oblasti veštačke inteligencije između SAD i Kine, usred strahova da obe zemlje daju prioritet brzini nad bezbednošću kako bi bile prve. Si Đinping bi mogao da posmatra samit kao odličnu priliku da na svetskoj sceni pokaže da dve supersile veštačke inteligencije mogu da sarađuju na globalnim standardima, predstavljajući to kao obostranu pobedu.

Zaglavljen u bliskoistočnom sukobu, i sa domaćim neodobravanjem na rekordnih 62%, Tramp ulazi u pregovore sa pozicije ranjivosti, piše Guardian. Paradoksalno, što je sastanak uspešniji, to će mnogi posmatrači imati više zabrinutosti oko toga kakve je ustupke Tramp napravio.

"Zapravo mislim da bi veoma pozitivan, pohvalan sastanak mogao biti najgori mogući ishod u nekim aspektima jer će uplašiti ostatak regiona – to znači da smo napravili neku vrstu prilagođavanja. Ako je Peking veoma zadovoljan kako je sastanak protekao, to je verovatno zabrinjavajući znak na neki način za Sjedinjene Države i našu poziciju u budućnosti", rekao je Džonatan Čin, bivši stručnjak CIA za Kinu, sada sa sedištem u Institutu Brukings.

(Telegraf.rs)