Vođa četničkog pokreta Dragoljub Draža Mihailović, osim velike podrške naroda svih veroispovesti, uživao je i naklonost političara u Srbiji pre Drugog svetskog rata, pa i Socijalističke partije!
U Kraljevini Jugoslaviji bilo je dosta političkih partija, istina ne u tolikom broju kao što je to danas slučaj. Ne računajući komuniste, Ljotićev ''Zbor'' i hrvatske stranke, sve političke partije su u ratu podržale Dražu: radikali, demokrate, republikanci, zemljoradnici, socijalisti, slovenački liberali i klerikalci...

Drugim rečima, Dražu su podržale srpske i slovenačke političke stranke koje su na poslednjim predratnim parlamentarnim izborima osvojile 99 posto glasova.
Miloslav Samardžić, autor mnogobrojnih knjiga o četničkom pokretu i Draži Mihailoviću, kaže za naš portal da je nazjanimljivija podrška Čiči ona koja je stizala iz Socijalističke partije.

- U jednom TV duelu s Aleksandrom Vulinom, pošto mi je odgovorio da je socijalista, pitao sam ga: ''Znaš li da je predsednik Socijalističke partije tokom rata bio s Dražom?'' Odgovorio mi je u stilu: ''E, sad ga pretera!'' I nije mi poverovao, pa sam mu posle emisije poklonio memoare predsednika Socijalističe partije, dr Živka Topalovića, pod naslovom ''Na Ravnoj Gori'' - kaže on.
Topalovićeva žena Milica bila je osnivač Radničkog univerziteta u Beogradu - ovog koji i danas postoji. Živko je ujedno bio i predsednik opozicionih radničkih sindikata - najvećeg radničkog udruženja u Kraljevini Jugoslaviji. Naravno, Dražu je podržalo i državno sindikalno udruženje - praktično cela radnička klasa, ako pod njom ne računamo one malobrojne radnike odbegle u komuniste.
Upravo socijaliste i sindikaliste komunisti su smatrali svojim najvećim neprijateljima, pod parolom: ''Najgori su mangupi u našim redovima''. Jer, oni su smatrali da imaju monopol nad zastupanjem radnika. Kada su ušli u Beograd, prvo su poubijali legitimne radničke predstavnike, i to bez glasa, jer ta ubistva ni na koji način nisu mogli da pravdaju.
Bojali su se prigovora: ''Ko vas uopšte podržava, kada ubijate i radnike?''

Za druge svoje žrtve objavljivali su plakate ili spiskove u novinama, poput onog čuvenog spiska profesora, političara, činovnika u ''Politici'', dok za ubijene radničke i sindikalne lidere nisu rekli ni reč.
Uz prethodne fotoreportaže Telegrafa o Draži, bazirane na Samardžićevim knjigama, išao je autorov oglas na temu: nađite barem jednu ratnu fotografiju J. B. Tita sa narodom (civilima). Uz ovaj nastavak taj oglas je besmislen.
- Naime, ovde je tema: Draža sa političarima, a nema smisla tražiti Brozove slike sa političarima. On se sa njima sigurno nije slikao, jer mu je cilj bio da ih poubija, ili makar pohapsi i pošalje na dugogodišnju robiju. U socijalizmu/komunizmu nema demokratije, višestranačja, slobodnih izbora, itd, pa automatski nema ni političara, sem naravno komunista - tvrdi Samardžić, a slika i dalje nema, pa nema.

Ukoliko su vas ove slike iz knjige zainteresovane, svoj primerak možeze naručiti ovde:
http://www.pogledi.rs/category/knjige-o-cetnicima/
I ovde:
http://www.pogledi.rs/knjige/
(D. Z.)