• 3

JA IMAM SAN: Pola veka od čuvenog govora Martina Lutera Kinga (FOTO) (VIDEO)

Kasnog popodneva tog 28. avgusta 1963. godine Martin Luter King stao je ispod statue Abrahama Linkolna u Vašingtonu, stavio tekst na pult i otpočeo svoj govor pred 250.000 ljudi

  • 3

Borac za prava crnaca, baptistički sveštenik Martin Luter King pre tačno pola veka stajao je na stepenicama Linkolnovog spomenika u Vašingtonu i pokrenuo mase čuvenim govorom "Ja imam san". Govor je duboko obeležio početak borbe za građanska prava i celokupno američko društvo.

Kasnog popodneva tog 28. avgusta 1963 godine Martin Luter King stao je ispod statue Abrahama Linkolna stavio tekst na pult i otpočeo svoj govor pred 250.000 ljudi. Bilo je to mnogo više publike nego što je mogao da zamisli.

King je bio poslednji govornik koji je izašao na govornicu tog vrelog letnjeg dana, masa je skandirala njegovo ime. Bilo je veoma važno šta će izgovoriti na prvom skupu protiv rasne diskriminacije, na "Maršu na Vašington za posao i slobodu".

Foto: Tanjug/AP

Foto: Tanjug/AP

Iako su svi, pa i sam Luter od govora očekivali puno nisu ni slutili da će njegove reči odjekivati decenijama potom.

Luter je pogledao u brižljivo spremljen govor, zbog kojeg je do četiti ujutru ostao budan, i počeo:

- Sanjam da će jednog dana ovaj narod ustati i živeti za ono u šta veruje, da su svi ljudi po rođenju jednaki... Sanjam da će moje četvoro dece jednog dana živeti u naciji koja ih neće vrednovati po njihovoj boji kože, nego po njihovom karakteru. O tome danas sanjam - reči su koje u zatalasale masu i duboko se urezale i budućim generacijama ljudi koje se bore za rasnu jednakost.

Foto: Tanjug/AP

Foto: Tanjug/AP

U govoru koji je trajao nešto više od 17 minuta baptistički sveštenik pozvao je na nenasilnu borbu za završetak rasizma u Americi i uvođenje jednakih prava za sve.

Luter King je 1964. u svojoj 35-oj godini dobio Nobelovu nagradu za mir i time postao najmlađi nosilac tog priznanja svih vremena. Iste godine usvojen je Zakon o građanskim pravima.

Samo četiri godine potom u Memfisu, na terasi motela "Lorejn" 4. aprila Džejms Erl Rej izvršio je atenatat na Martina Lutera Kinga. Na mestu motela danas je Muzej nacionalnih građanskih prava.

Foto: Tanjug/AP

Foto: Tanjug/AP

Kingu je, tek posle skoro pola veka, avgusta 2011. podignut spomenik u parku Nešnal mol u Vašingtonu, takozvani Zid citata sa 14 njegovih rečenica o ljudskim pravima. Ovo je ujedno bio i prvi spomenik koje su Sjedinjene Američke Države podigle nekom crncu.

Kingov rođendan 20. januar se u SAD od 1968. slavi kao na nacionalni praznik.

Barak Obama će danas na stepenicama Linkolnovog spomenika održati komemoraciju na govor Martina Lutera Kinga. Američki predsednik izjavio je da je da se on sada ne bi nalazio u Beloj kući da nije bilo Kingove posvećenosti i odlučnosti da nastavi borbu bez obzira na napade, pritiske i hapšenja tadašnjih vlasti.

Skupu će prisustvovati Kingov sin Martin Luter King Treći, ministar pravde SAD Erik Holder i porodica Trejvona Martina, crnog tinejdžera koga je ubio pripadnik policije.

Pogledajte čuveni govor i atmosferu na ulicama Vašingtona:

(M. R.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Ilija Čvorović

    Samo kad bi se još izborili da ne budu na listi najbrojnijih za teska krivicna dela to bi ispunilo svaciji san...

  • Dzazmin

    Tako romi u evropi treba da rade

  • Bunt!

    Kakav covek...

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima