• 11

Romkinje lezbijke žrtve trostruke diskriminacije (VIDEO)

Jedna mlada Romkinja je nakon udaje, dok je još bila devojčica, godinama trpela nasilje, a o svojoj seksualnosti nije imala sa kim da priča, navode u Udruženju Roma Novi Bečej koje pruža pomoć putem SOS telefona

  • 11

U srcu Vojvodine, u panonskom gradu sa oko trideset hiljada stanovnika, jedna nevladina organizacija pokušava da potisne palanački duh i olakša život svojim sugrađankama.
Udruženja Roma Novi Bečej pruža pomoć onima kojima je potrebna, preko SOS telefon na jezicima nacionalnih manjina na koji se žene mogu obratiti kako bi prijavile nasilje u porodici, ili preko brojnih kreativnih radionica u kojima se radi sa pripadnicama lepšeg pola, gde se one upoznaju sa svojim pravima i mogućnostima.

Koordinatorka udruženja Danica Jovanović ističe da je za šest godina koliko ovaj SOS telefon postoji, bio utočište i prijateljski glas mnogima.
- Najveći problem je u okruženju, u patrijarhalnoj sredini koja jeste takva da se žena rađa samo da se uda i da rađa decu i jednostavno ne postoji drugi izbor - ističe Jovanović.
Ona dodaje da je potrebno raditi na obrazovanju mladih Romkinja, jer se samo tako može popraviti budućnost koja ih čeka.
Foto: YouTube/KCMedia Produkcija

Foto: YouTube/KCMedia Produkcija


- U Banatu je ukorenjena tradicija po kojoj se mlade devojčice prodaju i izostaju iz škole. Ako vi devojčicu koja ima 12, 13 godina prodate i ona izostane iz obrazovnog sistema, to je jedno veliko nasilje. Tako da je devojčicama ovde u Banatu jako teško - ističe Danica Jovanović.
SOS telefon na jezicima nacionalnih manjina značajan je za sve devojke i žene u Vojvodini, koje se na svom maternjem jeziku mogu obratiti za pomoć, dobiti savet i podršku.
Početkom jula, udruženje Romanjako Ilo pokrenulo je projekat "Romkinja sam i lezbijka", skidajući zavesu sa ove "zabranjene" teme.
- U romskoj porodici još uvek vlada ta tradicija da devojčice treba da se sa 12,13 godina udaju, da rađaju decu, da moraju da budu poslušne, da nemaju pravo glasa. O nekoj seksualnosti ni slučajno se ne govori, jer koliko vam je poznato devojčice moraju da budu nevine. Uslov za dobru udaju ili prodaju, jeste nevinost. Nju niko ne pita šta ona misli, da li se ona oseća drugačijom, jer se zna da hijerarhija koja vlada u romskoj porodici, jeste da je na čelu muškarac - kaže Sanja Nešić koordinatorka ovog projekta.
Foto: YouTube/KCMedia Produkcija

Foto: YouTube/KCMedia Produkcija


Romkinje koje su istopolnog seksualnog opredeljenja žrtve su trostruke diskriminacije. Najpre zato što su žene, a potom Romkinje i lezbijke.
Zaposlene u SOS centru za pružanje pomoći na jezicima nacionalnih manjina, kažu da i kada se jave pripadnice LGBT populacije su u strahu da otvoreno govore o svom seksualnom opredeljenju.
- Neke se povlače, ali neke se i bore za svoja prava - kaže Vesna Ćerimov iz udruženja Romnjako Ilo i dodaje da njihov položaj nije nimalo lak.
- Uglavnom je to teško, pogotovo u okruženju u kojem žive romske zajednice, one moraju da se odriču svega tako da uvek ostaju sakrivene negde - tvrdi ona.
Ukoliko se i odluče da pozovu zbog nasilja koje trpe na osnovu svoje seksualne orijentacije, nikad o tome ne govore direktno, već uglavnom okolišaju.
Foto: YouTube/KCMedia Produkcija

Foto: YouTube/KCMedia Produkcija


Iskustvo jedne korisnica koja se obratila za pomoć potvrđuje da u takvoj sredini, mlada Romkinja nema pravo glasa. Naime, ona je nakon udaje dok je još bila devojčica, godinama trpela nasilje, a o svojoj seksualnosti nije imala sa kime da priča.
- Fizičko nasilje je trpela od tog muža sa kojim je živela, naravno i njegove porodice, od njenog svekra, pa čak i svekrve, i devera. Svi su oni nju tukli, fizički i psihički je maltretirali. Jedan primer psihičkog maltretiranja je buđenje noću u neko doba, drmusanje, prebacivanje zašto ne vrši svoje bračne dužnosti, zašto to izbegava - priča Sanja Nešić.
Nekoliko godina kasnije vratila se kući, ali je nasilje nastavljeno i od strane njene porodice.
- Oni je nisu fizički maltretirali, ali jesu psihički. Govorili su joj da ih je osramotila, da je trebalo da ostane u tom braku i da trpi – ističe koordinatorka projekta "Romkinja sam i lezbijka".
Ovo nije jedinstven slučaj, ali uprkos tome veoma često u svakodnevnom životu možemo čuti predrasude da među Romima nema LGBT osoba, jer se rano venčavaju i imaju veliki broj dece.

(Marina Mirković / Jovana Mikašinović)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • miami bgd

    Od njih samo lepe stvari mogu da se ocekuju.

  • Petar

    Ahahaaahaaahaaa

  • Sandra

    Ovo je sigurno tuzna prica, ipak citajuci je u glavi mi je bilo samo jedno pitanje...Koliko ima Romkinja lezbejki u Banatu? 4 ili mozda 6 ili recimo 35?Ne mislite li da su drugi problemi vezani za diskriminaciju ciganskih manjina mnogo prisutniji I da njih prvo treba resavati?!..Nekako ceo ovaj projekat naveden u tekstu, mi je licio na akciju skupljanja sitnih kamencica dok su stene razbacane svuda unaokolo...

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima