Kriminalcima amnestija na Kosovu?!

Iako zvaničnici tvrde da teški kriminalci neće biti puštani na slobodu, na spisku više stotina osuđenika predloženih za amnestiju nalaze se ubice i korumpirani zvaničnici.

Korumpirani bivši šef radne grupe za borbu protiv korupcije i osoba koja je ubila pripadnika međunarodnih mirovnih snaga samo su dvoje od oko 350 ljudi koje su zatvorske vlasti predložile za prevremeno puštanje omogućeno novim Zakonom o amnestiji na Kosovu, saznaje BIRN.

Spisak, u koji je BIRN imao uvid, sastavila je Korektivna služba Kosova, u čijoj se nadležnosti nalaze kosovski zatvori, i prosledila ga sudovima na razmatranje. Neke od predloženih osoba su zatvorenici, ali ima i optuženih za zločine ili osumnjičenih koji su trenutno pod istragom.

Zvaničnici, međutim, insistiraju na tome da nisu svi zatvorenici sa spiska podložni pomilovanju i obećavaju da se opasni kriminalci neće naći na slobodi.

Zakon o amnestiji predložen je da bi se pomilovali Srbi koji su učestvovali u bojkotu prištinskih vlasti i tako podstakla njihova integracija. Usvojen je u sklopu sporazuma sklopljenog u aprilu između Kosova i Srbije, tokom pregovora o normalizaciji odnosa koji je organizovala Evropska unija (EU).

Ali neka imena sa spiska Korektivne službe ozloglašena su u kosovskom društvu i nemaju nikakve veze sa pokušajima integracije severa Kosova.

Bivši šef radne grupe za borbu protiv korupcije Nazmi Mustafi u maju je osuđen na pet godina zatvora i kažnjen sa 10.000 evra zbog iznuđivanja novca od osoba pod istragom, kao i za nezakonito posedovanje vatrenog oružja.

Još jedno dobro poznato ime je Enver Sekirača, koji je osuđen za zastrašivanje i ometanje čuvara reda i mira, ali i osumnjičen za ubistvo policajca počinjeno 2007. godine.

Na spisku ljudi predloženih za oslobađanje su i Špend Kerimi, bivši policajac osuđen na 25 godina zatvora zbog izazivanja eksplozije u Sekiračinom objektu u Prištini, i Gentian Redžepi, sin bivšeg guvernera Narodne banke Hašima Redžepija, osuđen za ubistvo prvog stepena i nezakonito posedovanje oružja.

Među preostalim imenima su Faton Hajrizi, osuđen za ubistvo ruskog vojnika iz sastava KFOR-a, kao i za nezakonito posedovanje oružja, koji je u nekoliko navrata bežao iz zatvora Dubrava na severozapadu Kosova, i Žarko Veselinović, uhapšen u junu pod sumnjom da je pokušao da počini ubistvo i zbog nezakonitog posedovanja oružja.

Veselinovićev brat Zvonko je kontroverzni biznismen sa severa Kosova koga su srpski tužioci za organizovani kriminal optužili za nezakonito prisvajanje 32 kamiona u vlasništvu kompanije “Hipo Alpe Adria lizing”.

“Moraju da odluče sudovi”

Korektivna služba je za pomilovanje predložila kriminalce osuđene za višestruka ubistva, ali neće svi navedeni biti amnestirani.

Opasni kriminalci čija je imena navela Korektivna služba našli su se na spisku zato što su počinili i lakša krivična dela, kao što je nezakonito posedovanje oružja, zbog kojih bi mogli biti podložni amnestiji, kaže zamenik ministra pravde Daut Džemajli. “Na sudovima je da procene da li pomilovanje za nekoga važi ili ne”, navodi Džemajli.

Zvaničnici iz pravosudnog sistema Kosova tvrde da je sastavljanje ovog spiska bilo greška.

“Pomilovanje može važiti za veoma mali broj navedenih ljudi, tako da je sastavljanje ovog spiska bilo ishitreno”, kaže Hamdi Ibrahimi, predsednik Osnovnog suda u Prištini. On ističe da pomilovanje ne može važiti za osobe osuđene za teška krivična dela, pa čak i ako su uz to osuđene i za nezakonito posedovanje oružja.

Ibrahimi dodaje da oni koji su utajivali porez ili izvršili napad na čuvare reda i mira nikako ne mogu biti amnestirani. Pomilovanje važi samo za one koji su počinili krivična dela proistekla iz poziva na bojkot, objašnjava Ibrahimi.

Predsednik Vrhovnog suda Fejzulah Hasani tvrdi da je Korektivna služba jednostavno pogrešno protumačila zakon.

“Kada je Korektivna služba prosledila te podatke, među njima su se greškom našla određena krivična dela, i tako su oni predložili imena ljudi za koje amnestija ne važi”, objašnjava Hasani.

Sporni zakon izazvao proteste

Skupština je u julu pod pritiskom EU usvojila Zakon o amnestiji da bi se ispunili uslovi sporazuma o normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda. Zakon je izazvao proteste nacionalista koji su oštro odbacili ideju amnestije za Srbe koji su bojkotovali kosovsku vlast.

Nacionalistički pokret “Samoopredeljenje” podneo je Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti zakona usvojenog u Skupštini.

Kosovski sud je proglasio zakon prihvatljivim, ali je poništio članove kojima se amnestiraju krivična dela uništavanja ili oštećivanja imovine, paljenja, pomoći izgrednicima i falsifikovanja dokumenata.

S druge strane, amnestirane mogu biti osobe koje su počinile zločine narušavanja ustavnog poretka, pobune, narušavanje teritorijalnog integriteta, špijunaže, nezakonitog prelaska granice, pozivanja na mržnju, nezakonitog vršenja medicinskih usluga i nezakonitog posedovanja oružja.

Time što neće biti krivično gonjeni zbog nekadašnjeg otpora vlastima u Prištini, Srbima sa severa Kosova biće omogućeno da u budućnosti obavljaju javne funkcije na Kosovu.

(Telegraf.rs / Izvor: balkaninsight.com)