KULTURNA 2013: Milanski edikt, muška Živka ministarka i novi ministar! (VIDEO)

Kroki srpske kulture u 2013. mogao bi se opisati kao spoj niza trvenja - četnika i partizana (serija "Ravna gora"), pravoslavaca i katolika (proslava Milanskog edikta), tradicionalista i modernista (premijera prve muške "Gospođe ministarke"), državnih i privatnih institucija kulture i Ministarstva (oko finansiranja iz budžeta i "raznoraznih" konkursa).

Preporučujemo

Izgleda da nam ni u godini za nama nisu išla od ruke pomirenja... Možda će u Novoj biti bolje.

Ako ništa, nadamo se da će izdvajanja iz budžeta biti bar dvostruko veća (tako je najavljeno), jer svakako od "istorijskog minimuma", kako je popularno nazvan budžet za kulturu u 2013. gore ne može biti.

Uz napomenu da o ukusima ne treba raspravljati, i da je lista "Top 10 kulturnih događaja u 2013." prilično rastegljiva kategorija, izdvajamo ono što je nama u prošloj godini privuklo pažnju.

Proslava Milanskog edikta i "zaobilaženje" važnih jubileja

Centralna proslava 1700. godišnjice Milanskog edikta, dokumenta kojim je u Rimskom carstvu legalizovano dotad progonjeno hrišćanstvo, održana je 6. oktobra u Nišu. Liturgiju je vodio Vaseljenski patrijarh Vartolomej, uz sasluženje poglavara i predstavnika pomesnih pravoslavnih crkava, a Patrijarh Irinej odlikovao je goste ordenom svetog cara Konstantina Velikog.

Pored centralne, proslave su priređene širom Srbije - u Beogradu, Viminacijumu, Sremskoj Mitrovici, a u Srbiju su nakon 72 godine stigle dve velike svetinje - deo krsta na kome je razapet Isus Hristos i desna ruka Jovana Krstitelja (koje podsetimo od '41. čuva Crnogorska mitropolija).

Iako se o tome dosta spekulisalo, obeležavanje ovog značajnog datuma nije iskorišćeno za dijalog pravoslavne i katoličke crkve, te u tom smislu proslavi nije prisustvovao Papa.

Prašinu je digao i po nekima iz više razloga sporni spomenik caru Konstantinu na Nišavskom keju...

Konačno, desetomesečno obeležavanje jubileja prema rečima rukovodioca programa Milanskog edikta Radoslava Pavlovića koštalo je manje od sto miliona dinara. Poređenje ove cifre sa onom koja se izdvaja za neke festivale poput Egzita, a koje su pravili pojedini zvaničnici, svakako je bilo nepotrebno. Mora li uvek novac koji se u ovoj zemlji uloži u kulturu da se nekako "opravda"?

Od jubileja koji su nepravedno skrajnuti izdvajamo - skoro neprimetno obeležavanje 200-godišnjice rođenja Petra Petrovića Njegoša i 900 godina od rođenja Stefana Nemanje. 

Ivan Tasovac u fotelji ministra kulture

Fotelju direktora Beogradske Filharmonije Ivan Tasovac zamenio je 2013. ministarskom. Čim se pročulo da će ga predsednik Vlade Ivica Dačić predložiti za novog ministra kulture, svi su nestrpljivo iščekivali hoće li Tasovac "tvitnuti" kako je zamenio dotadašnjeg ministra Bratislava Petkovića.

I, bogami načekali smo se. Daleko razgovorljiviji kao direktor Beogradske Filharmonije, Tasovac je 4. septembra po zvaničnom prihvatanju nove dužnosti sve češće bio neraspoložen za davanje izjava, a na primopredaji dužnosti rekao je da "ministri svakoga dana treba da razmišljaju o danu kada će predati dužnost".

Petković je izjavio da je Tasovac "pravi čovek na pravom mestu", a novi ministar postavio je i novog pomoćnika - Sašu Mirkovića, nakon što je te dužnosti rešen Dragan Kolarević.

Prvi zadatak novog pomoćnika bio je završetak zakona o elektronskim medijima i o javnim servisima, i ubrzanje procesa digitalizacije televizije, a prvi "okršaj" Tasovac je imao sa RTS-om i pokojnim direktorom javnog servisa Aleksandrom Tijanićem.

Iz godine za nama ostaće upamćena njihova prepiska koju najbolje sumira naslov "Integralno pismo Tasovca Tijaniću: O Saši Mirkoviću, Sulejmanu, intrigama, budžetu".

Prva muška Gospođa ministarka

Godinu sa minimalnim brojem pozorišnih premijera osim postavke Andrićeve "Gospođice" svakako je "izvukla" prva muška Gospođa ministarka!

Kako su svi preneli “večernja scena pozorišta "Boško Buha" bila je 8. oktobra mala da primi sve posetioce koji su želeli da pogledaju premijeru najnovije verzije Nušićeve "Gospođe ministarke"”.

Za bolje poznavaoce pozorišta, dodeljivanje ženskih uloga muškarcima i nije neki naročiti “stres”, tek odluka rediteljke Tanje Mandić Rigonat da Živkinu fotelju dodeli Goranu Jevtiću u ovdašnjim što intelektualnim što "pučkim" krugovima nije mogla da prođe neopaženo!

Bez ulaženja u tumačenje nekih nepotrebnih reakcija na ovu postavku, dodaćemo da je pored Jevtića publika na premijeri dugim aplauzom nagradila i ostale transformacije - Uroša Jovčića kao ćerku Daru, Nemanju Oliverića kao služavku Anku, Katarinu Marković kao malog Raku…

Izlazak Ttijanićeve, Lauševićeve i knjige o Jovanki Broz

Na stranu šta volite da čitate, na nama je da kao književni događaj 2013. izdvojimo izlazak štiva o kojima se definitivno najviše pričalo... U to da li su se i čitale onoliko koliko se o njima pričalo, nećemo ulaziti.

U testament knjizi preminulog direktora RTS-a, novinara Aleksandra Tijanića "Ja. I niko moj" (Laguna) čitalo se o tome šta je prvi čovek Javnog servisa govorio i mislio o Tomislavu Nikoliću, Borisu Tadiću (“Takav narod koji neće tebe za predsednika, ne zaslužuje tebe ni kao premijera), Zoranu Đinđiću, Vojislavu Koštunici (“Zakleo si se da ćeš promeniti Srbiju. Vreme je da te pitam: jesi li ozbiljno mislio to što si rekao”), Slobodanu Miloševiću i Miri Marković, Čedomiru Jovanoviću. Kako je opisavao druge lidere DOS-a, šta je mislio o kolegama, šta “nije sprski” i ko “nije Srbin”.

Drugi roman glumca Žarka Lauševića pisan u izgnanstvu, a jednostavno nazvan "Druga knjiga - dnevnik jedne robije" (Hipatia) okarakterisan je kao jedino sredstvo kojim jedan od bardova jugoslovenskog filma razbija medijsku tišinu. Čtaocima svoje knjige, između ostalog, poručio je iz Njujorka: "Hoću li opet biti glumac, makar samo penzionisani ili samo robijaš. Ma, biću ubica, doveka".

Naposletku, 2013. pričalo se i o knjizi Žarka Jokanovića o životu prve dame SFRJ, Jovanke Broz "Moj život, moja istina - Jovanka Broz“. Umesto jednostavno da je pročitaju ili ne pročitaju, svi su najednom počeli da se utrkuju u tome ko je zapravo bio najbliži i najbolje poznavao Brozovu, koja je preminula 20. oktobra (na Dan oslobođenja Beograda) ove godine.

Čitalo se i prepričavalo kako je Jovanka godinama potkradana, kako je proterana živela na rubu egzistencije, ali i o tome kako joj je Josip Broz Tito svako jutro kuvao kafu.

Otvaranje Istorijskog muzeja

Dobro, Narodni muzej nije završen, pardon nije ni taknut u 2013., ali je zato postavkom “Karađorđevići i Obrenovići u zbirkama Istorijskog muzeja Srbije”, 12. aprila svečano otvoren obnovljeni Istorijski muzej Srbije. Ovim je istovremeno označen i kraj prve faze rekonstrukcije u zdanju na Trgu Nikole Pašića, podignutom 1936. godine.

Zgradu u kojoj je sada muzej projektovali su čuvene srpske arhitekte braća Petar i Branko Krstić, čiji potpis stoji i iza Hrama Svetog Marka, a u njoj je najpre bila “Agrarna banka”, potom Gestapo, pa Centralni komitet, deo Muzeja istorije Jugoslavije i prostorije Ministarstva kulture.

Među nekoliko desetina hiljada vrednih predmeta koje muzej čuva, posetioci su mogli da vide i - krunu i plašt kralja Petra I Karađorđevića, jevanđelje kralja Aleksandra Obrenovića, pištolj kojim je ubijen knez Mihailo Obrenović, kutiju za nakit iz zaostavštine Obrenovića i kutiju sa uvojkom kose knjeginje Ljubice.

Monika Beluči na "Kustendorfu"

Italijanska glumica Monika Beluči, najpoznatija gošća šestog festivala “Kustendorf” sa kopijom mileševske ikone “Beli anđeo” (dar premijera Ivice Dačića) otputovala je sa “Mećavnika” uz reči:

- Doviđenja, Emire, doviđenja svima, hvala vam na pažnji koju ste mi posvetili. Uoči dolaska predosećala sam da je ovo čarolija, i za ova tri dana sam se u to uverila.

Nakon što joj je, krajem januara režiser Emir Kusturica uručio “Nagradu za buduće filmove” dogovorili su se da se na proleće ponovo sretnu na snimanju zajedničkog filma “Ljubav i rat”.

I, kako su se dogovorili, tako je i bilo, a Monika je dobila šansu da ispuni ono što je na “Kustendorfu” obećala:

- Ne poznajem dobro vašu zemlju, ali uskoro se vraćam i upoznaću bolje ljude i hranu, koja je, moram priznati, zaista dobra!

Serija Ravna Gora – omaž četnicima ili partizanima?

Da li reditelj i glumac Radoš Bajić više voli četnike ili partizane, pitanje je sad?

Dakle, dugonajavljivana Bajićeva serija “Ravna gora” okupila je 10. novembra celu Srbiju ispred malih ekrana. Svi su očekivali da će već u prvoj epizodi videti kako njihova strana pobeđuje! Iako je više nego jasno da serija mora da počne da bi neko pobedio, u zemlji je nastao haos! Reagovanja, protesti, optužbe… Radoševo udaranje kontre...

Što se našeg mišljenja tiče, rekli bismo da je bilo osvežavajuće gledati novu seriju na RTS-u umesto recimo reprize “Srećnih ljudi”. Za one koji ne žive u Srbiji, pomenućemo da se serija bavi Drugim svetskim ratom, sa fokusom na srpske podele, ideološke razlike, četnike i partizane koji, kako je izjavio reditelj, u ovom serijalu neće zameniti mesta.

Snimanje filma "Montevideo, vidimo se" i uspeh "Krugova"

Film o čijem snimanju se ove godine najviše pričalo je nastavak ostvarenja Dragana Bjelogrlića "Montevideo, Bog te video" naslovljen "Montevideo, vidimo se". Premijera je zakazana za 15. januar, a o tome kako se glumačka ekipa na čelu sa holivudskom zvezdom Armandom Asanteom provodila na Tenerifima, pa u Trstu, Paraćinu, Vršcu i naposletku Botaničkoj Bašti mogli smo da čitamo doslovno svakog dana.

O filmskoj priči inspirisanoj istinitim događajima o timu Kraljevine Jugoslavije koji je bio jedna od 13 učesnica Prvog svetskog prvenstva, Bjeloglić je rekao:

- Nakon što sam pogledao konačnu verziju filma, čini mi se da sam uspeo čak i da prevaziđem prvi deo filma.

Antiratna melodrama “Krugovi” Srdana Golubovića, svako malo dobijala je neku nagradu u 2013.

Ostvarenje zasnovano na tragičnom događaju, koji se dogodio u januaru ‘93. godine, kada je Srđan Aleksić pripadnik Vojske Republike Srpske iz Trebinja spasao muslimana koga su vojnici tukli, a potom preminuo od zadobijenih povreda od svojih saboraca odnelo je nagrade na: Sofestu, Filmskom festivalu u Jerovanu, Sandens festivalu, Berlinskom filmskom festivalu, Festivalu u Festroiji, Međunarodnom filmskom festivalu u Bariju, Međunarodnom filmskom fesivalu u Sofiji, Filmskom festivalu u Puli, Festivalu "Go East" u Visbadenu, Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, Sarajevskom filmskom festivalu, Filmskim susretima u Nišu, Sinema sitiju, Cineast-u, Briselskom festivalu mediteranskog filma.

"Krugovi" u kojem briljiraju Aleksandar Berček, Leon Lučev, Nebojša Glogovac i Nikola Rakočević proglašen je i srpskim kandidatom za Oskara za najbolji film van engleskog govornog područja.

Uprkos problemima, "Gavrani" akademika Vladimira Veličkovića ipak u Beogradu

Izložba "Gavrani" srpskog i francuskog akademika Vladimira Veličkovića (s kojim je ekipa Telegrafa tim povodom uradila ekskluzivni intervju) otvorena je krajem maja u dva beogradska galerijska prostora: u Galeriji srpske akademije nauka i umetnosti izložene su skulpture i 38 slika velikih formata, a u Muzeju Cepter crteži i kolaži.

Poražavajuće, ali izložba je umalo zbog novca bila otkazana. Za njenu postavku trebalo je izdvojiti 12 hiljada evra, a poređenja radi, za Veličkovićevu retropsektivnu izložbu u francuskom gradu Tuluzu budžet je bio 200 hiljada evra!

Naše Ministarstvo izdvojilo je za ovu izložbu 2,5 hiljada evra.

Koncerti Dipeš Moda, Grin Deja, Rodžera Votersa, Ramštajna, Andrea Bočelija i Pitera Gebrijela

Engleski elektro-pioniri Dipeš Mod u okviru svoje evropske turneje kojom su proslavili 30 godina rada oduševili su (ali, se i odužili za ranije otkazane nastupe) domaću publiku 19. maja na Ušću. Nepunih desetak dana kasnije, Kalemegdan su premijerno zatresli kalifornijski pank-rokeri Grin Dej, a ljubitelji rok spetakla uživali su 1. septembra u maestralnom nastupu Rodžera Voersa na Ušću. Pored Ramštajna, koji bi, mogli bismo dodati, slobodno mogli da pune Arenu svake godine, godinu za nama obeležili su i sjajni nastupi Marka Noflera (30. april), Džoa Satrijanija (24. maj) i Andree Bočelija (11. maj).

(Katarina Vuković)