• 24

DOSIJE 24 - KAKO JE OPLJAČKANA SRBIJA: Ovo su sve sporne privatizacije!

Predstavljamo vam šta je bilo sporno u 24 slučaja privatizacija i spornih predmeta koji su bile tema istrage Republičkog tužilaštva za organizovani kriminal

  • 24

Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević izjavio je danas da do kraja godine očekuje prve prvostepene presude povodom svih pokrenutih procesa za sporne privatizacije.

On je precizirao da je u 11 slučajeva pokrenuta istraga protiv 93 osumnjičenih, te da su među njima tri bivša ministra, direktor Agencije za privatizaciju, direktor Akcijskog fonda i više direktora.

Predstavljamo vam šta je bilo sporno u 24 slučaja privatizacija i spornih predmeta:

SARTID - Kod smederevskog Sartida, prema analizi Saveta za borbu protiv korupcije, suština je da je stečaj kompanije bio „fingiran", kako bi se izigrali veliki poverioci. Kompanija je prodata bez dugova, direktnom pogodbom sa Ju Es Stilom (US Steel), ali od dobijenog novca nisu mogla da se vrate dugovanja, između ostalog, i zbog toga što je cena bila daleko ispod procene vrednosti koju je sačinio Ekonomski institut.

Printskrin: B92

Printskrin: B92

Okružni sud u Beogradu pokrenuo je 2005. istragu protiv šest sudija Trgovinskog suda i stečajnog upravnika Sartida, ali je taj postupak dugo "tapkao u mestu".

Istragu o zloupotrebama prilikom prodaje Sartida vodi Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal. Viši sud u Beogradu dostavio je tužilaštvu spise istrage zajedno sa ranije pokrenutom istragom protiv Nemanje Kolesara, bivšeg šefa kabineta premijera Zorana Ðinđića. Protiv Kolesara istraga je pokrentua zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj u slučaju privatizacije Sartida u toku 2002. i 2003.

Kolesar, koji je saslušavan u nekoliko navrata, a u pritvoru je bio od 1. aprila do 20. juna ove godine, pušten je da se brani sa slobode uz položeno jemstvo.

U istrazi oko prodaje Sartida je više od 20 ljudi dalo iskaz u policiji, među njima i Miroljub Labus, Božidar Ðelić, Aleksandar Vlahović.

Sporno u privatizaciji „Sartida" je što je kompanija 2003. prodata neposrednom pogodbom za 23 miliona evra američkom Ju-Es stilu, dok su dugovi od 1,7 milijardi dolara preneti na državu.

JUGOREMEDIJA, ZRENJANIN - Neuspela, kasnije poništena privatizacija obavljena je 2002. godine. Firma je prodata kiparskom "Demeno trejdu", odnosno jednom od njenih osnivača, Jovici Ninija Stefanoviću, koji je u tom trenutku bio na Interpolovoj poternici.

Institucije su se oglušile o proteste radnika, koji su ukazivali da se u firmi gasi proizvodnja. Privredni sud u Zrenjaninu je uknjižio spornu dokapitalizaciju a to je izazvalo protivljenje akcionara i štrajk zaposlenih. Odlukom Višeg trgovinskog suda dokapitalizacija "Jugoremedije" je poništena, malim akcionarima je vraćeno 58 odsto vlasništva, a državi 42 odsto.

Gubitkom "Jugoremedije" Stefanović je izgubio vlasništvo i u vršačkoj firmi "Luksol", dok je vrbaska "Medela" još u sporu, jer je pokušao da je preuzme van berze. Početkom avgusta 2012. godine policija je privela četvoro osumnjičenih da su finansijskim malverzacijama oštetili „Jugoremediju" za 600.000 evra. Stefanović je uhapšen prošle godine zbog sumnje da je zloupotrebom službenog položaja nezakonito stekao 7,5 miliona evra, a na štetu "Jugoremedije".

Foto: Tanjug

Foto: Tanjug

Tužilaštvo za organizovani kriminal je protiv direktora firme "Nini farmacija" Dobrice Živkovića i bivšeg direktora Stefanovića marta ove godine donelo naredbu o proširenju istrage Stefanoviću Niniju zbog sumnje o nezakonitom prisvajanju 4,5 miliona evra i oko 450.000 dolara

MOBTEL - Slučaj Mobtel, u kojem je u toku krivični postupak, sporan je još od načina osnivanja firme, devedesetih godina, pa sve do oduzimanja frekvencije i preduzeća od njenih prvih vlasnika, porodice Karić.

Savet za borbu protiv korupcije sumnja da je Mobtel osnovan uz ozbiljno kršenje zakona, kao i da je Bogoljub Karić većinsko vlasništvo stekao pod sumnjivim okolnostima.

Vlada Srbije je formirala Mobi 63, a zatim ga za 1,5 milijardu evra prodala norveškom Telenoru. Više tužilaštvo u Beogradu podiglo je 17. septembra 2010. optužnicu protiv Bogoljuba i Sretena Karića, a obojica se još od 2006. godine nalaze u bekstvu i za njima je raspisana crvena Interpolova poternica.

Bogoljub Karić je pre pokretanja krivičnog postupka bio vlasnik BK Televizije, banke Braća Karić, "Astra Simit" i drugih kompanija.

Braća Karić terete se da su, sa saradnicima, sa računa "Mobtela" prebacili više od 60 miliona evra na preduzeća "BK Grupa" i privatne račune tako što su kontrolisali Upravni odbor "Mobtela".

Sredinom aprila 2013. godine Viši sud u Beogradu je ovaj slučaj prosledio nadležnom tužilaštvu na preciziranje, shodno izmenama Krivičnog zakonika. Tužilaštvo Bogoljuba i Sretena Karića i još 13 osoba tereti da su od 1998. do 2005, kao odgovorna lica u Mobtelu i drugim preduzećima iz "BK-Grupacije" porodice Karić, zaključivali ugovore, pravne poslove, gotovo isključivo sa preduzećima iz „BK-grupacije", koji su bili štetni po „Mobtel", a samim tim i po državu kao jednog od suvlasnika.

Foto: S. Pikula

Foto: S. Pikula

Protiv Sretena Karića u toku je i postupak za oduzimanje imovine za koju se sumnja da je proistekla iz krivičnog dela.

ATP VOJVODINA - Na aukciji, 2004. godine, Ilija Dević je kupio ATP Vojvodina Novi Sad sa šest hektara placa u Novom Sadu i pratećim objektima autobuske stanice u Bačkoj Palanci, Irigu i Adi. Dević je uložio 30 miliona evra u izgradnju nove autobuske stanice, a gradske vlasti Novog Sada dogovor da zatvore staru autobusku stanicu.

Pod pritiskom kreditnih rata preduzeće je otišlo u stečaj, a Agencija za privatizaciju je raskinula kupoprodajni ugovor.

Grad Novi Sad je, na osnovu presude Vrhovnog kasacionog suda iz februara ove godine uplatio odštetu vlasniku.

Presuda je doneta zbog neispunjavanja ugovora. U maju je Vrhovni kasacioni sud naložio Gradu Novom Sadu da ATP Vojvodini isplati četiri miliona evra. Prevoznik ATP Vojvodina se letos žalio Ustavnom sudu Srbije na tu presudu.

Reprint: Večernje novosti

Reprint: Večernje novosti

VEČERNJE NOVOSTI- U slučaju "Večernjih novosti" najveći problem je netransparentnost vlasništva u medijima.

Biznismen Milan Beko je 2011. priznao da je vlasnik tog lista. Savet za korupciju je podneo krivičnu prijavu protiv sedam osoba osumnjičenih za nezakonit upis akcionarskog društva "Kompanija Novosti" u Registar Trgovinskog suda 2002. i za kršenje zakona u postupku preuzimanja akcija tokom 2005. i 2006. godine.

Bivši novinari "Novosti", kao akcionari, u nekoliko navrata naveli su da je cela struktura kapitala koja se maja 2005. godine nudila na prodaju bila uknjižena kao nezakonita, da je celokupna privatizacija po propisima pre 2001. godine, odnosno, pre važećeg Zakona o privatizacijama, poništena i da je takvo rešenje donelo tadašnje Ministarstvo zaduženo za privatizaciju.

AZOTARA PANČEVO - Azotara Pančevo je prodata 2006. godine za 13,1 milion evra konzorcijumu koji čine litvanske firme "Arvi" i "Saniteks" i beogradski "Univerzal holding". Vlasnički konzorcijum sa direktorom Pauliusom Martinenasom na čelu, 2007. godine je razmontirao pogon "Karbamid 2", najvredniji deo fabrike, i prodao ga ruskoj kompaniji za 32,5 miliona evra.

Kako su u više navrata objavili mediji, konzorcijum je bez saglasnosti Agencije za privatizaciju prodao taj pogon uprkos tome što je ugovorom pri kupovini preduzeća propisano da se može prodati samo pet odsto vrednosti firme.

Foto: Tanjug

Foto: Tanjug

Pogon se rasklapao i prevozio za Rusiju do aprila 2008. godine. Radnici i sindikati su Agenciji za privatizaciju slali dopise i obaveštavali je o nepravilnostima, na šta, kako navode mediji, niko nije reagovao.

Oko kasnijih zloupotreba u Azotari su podignute dve optužnice - maja i oktobra 2013. U optužnici iz oktobra se za zloupotrebe u toj firmi, pored privremenog zastupnika kapitala i predsednika Upravnog odbora u HIP "Azotara" Radoslava Vujačića, tereti još 25 lica.

Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je 22. maja prvu optužnicu protiv bivšeg ministra poljoprivrede Saše Dragina i još 20 njegovih saradnika zbog prodaje regresiranog mineralnog đubriva od jula 2009. do oktobra 2011, koja je vršena suprotno uredbama Vlade Srbije.

Tom optužnicom okrivljeni se terete da su "Azotaru" oštetili za oko 25 miliona evra.

LUKA BEOGRAD - Luka Beograd privatizovana je po Zakonu o svojinskoj transformaciji 1998. godine. Posle sprovedenog prvog kruga svojinske transformacije Akcijski fond je posedovao oko 30 odsto akcija, Fond PIO 10 odsto, dok je preostalih oko 59 odsto bilo u vlasništvu malih akcionara.

Luku Beograd je zatim, za oko 50 miliona evra, otkupom akcija od države i akcionara, 2005. godine kupio Luksemburški investicioni fond "Vorldfin".

Mali akcionari tog preduzeća su 2010. saznali da su svoje deonice pet godina ranije, prodali firmi koja je u vlasništvu privrednika Milana Beka, po ceni od devet evra za akciju. Mali akcionari tvrde da su njihove nevolje nastale posle pogrešno urađene procene vrednosti kapitala, jer je zbog toga njima isplaćeno devet, umesto 22,18 evra po akciji. Oni navode da su zbog toga oštećeni u ukupnom iznosu od 71,5 miliona evra.

Savet za borbu protiv korupcije je sredinom 2010. podneo krivičnu prijavu protiv 17 osoba zbog sumnje da su u nezakonitom postupku preuzimanja akcija Luke državi naneli štetu od najmanje 21 milion evra.

Krivične prijave su podnete, između ostalog, protiv bivšeg ministra za privredu i privatizaciju Predraga Bubala i protiv Beka.

Krajem januara ove godine Beko je saslušan u Upravi kriminalističke policije.

Bubalo je u pritvoru od 14. juna 2013. godine, pritvor mu je produžen u septembru i potom 4. decembra, tada za još 30 dana. Nedavno je Ustavni sud Srbije naložio Apelacionom sudu u Beogradu da ponovo razmotri svoje odluke iz septembra o produženju pritvora.

NACIONALNA ŠTEDIONICA- Osnovana 2002.godine, Nacionalna štedionica i zloupotrebe u njoj su već godinu dana kasnije postali predmet medijskih spekulacija. U izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije iz 2004. analizirana je struktura njenog vlasništva.

Specijalno tužilaštvo, prema navodima medija iz tog perioda, pokrenulo je 2005. godine istragu o privatizaciji štedionice, koja se potom našla na listi 24 sporne privatizacije koju je EU dostavila Vladi Srbije 2011, i na čijem rasvetljavanju aktuelna vlada radi.

Prema izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije iz 2004, sporno je to što je Nacionalna štedionica kao privatna banka napravljena uz veliku pomoć države. Dodeljene su joj filijale tadašnje Službe platnog prometa, čije radnike je godinu dana plaćala država.

Foto: lukabeograd.com

Foto: lukabeograd.com

Prema izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, država je na početku bila većinski vlasnik štedionice sa više od 60 odsto akcija, ali je na kraju procesa njen udeo pao na 37 odsto, jer su privatni vlasnici u međuvremenu izvršili nekoliko dokapitalizacija čime je državni udeo umanjen. Većinski vlasnik Nacionalne štedionice 2005. godine sa 62,3 odsto akcija postala je EFG Eurobank grupa, kojoj su privatni vlasnici prodali svoje akcije.

O privatizaciji Nacionalne štedionice u junu 2013. godine polemisale su URS i DS, nakon što je Mlađan Dinkić, koji je bio guverner Narodne banke i ministar finansija i privrede, rekao da ne snosi odgovornost za prodaju Štedionice, jer je za to bio nadležan raniji ministar finansija Božidar Ðelić.

VETERINARSKI ZAVOD-PRIVATIZACIJA-ZEKSTRA - Novembra ove godine je završen pretkrivični postupak o privatizaciji Veterinarskog zavoda Zemun, a protiv vlasnika Dragana Ðurića, prema saznanjima pojedinih medija, postoje sumnje o velikim zloupotrebama i mahinacijama.

U izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, koji je dostavljen MUP Srbije i koji je bio polazna osnova za pretkrivični postupak, navedeno je da konzorcijum Zekstra - Bankom, koji je kupio zavod, nije faktički ni postojao kada se prijavio na tender.

Konzorcijum Zeksta-Bankom na čijem čelu je bio Ðurić, kupio je zavod za 9,1 milion evra.

Zavod, osnovan još 1938. godine, prodat je iz trećeg puta, kada je država zamenila Upravni odbor. Prva prodaja nije uspela, pa je Agencija za privatizaciju promenila uslove tražeći da firma koja je zainteresovana za kupovinu mora da bavi proizvodnjom hrane i trgovinom hrane za životinje ili proizvodnjom farmaceutskih proizvoda i njihovom trgovinom najmanje godinu dana.

Foto: Milena Đorđević

Foto: Milena Đorđević

Vlada Srbije je decembra 2004. godine, na predlog Ministarstva privrede, uvela privremene mere u zavodu zbog opstrukcije privatizacije.

Prema navodima medija, neplaćeni porez Zekstre iznosi više od 3,3 miliona evra. Zekstra Grupa zapošljava oko 3.000 radnika.

Vlasnik Zekstre je u postupcima privatizacije kupio još nekoliko firmi u Srbiji i Republici Srpskoj, izdavačku kuću Nolit, Optiku, trgovinska preduzeća Savremena i Šumadija, Fabriku jestivog ulja u Gradištu, Robnu kućua Boska u Banjaluci...

Dragan Ðurić je i predsednik Fudbalskog kluba Partizan.

GALENIKA - Istraga je počela u maju ove godine, kada je uhapšen bivši generalni direktor Nenad Ognjenović, sa još sedam osoba.

Prva saznanja o zloupotrebama u toj kompaniji datiraju s početka provere poslovanja Agrobanke. Policija je utvrdila da su uhapšeni višestruko uvećavali cene u nabavci sirovina za lekove, na čemu je, kako se sumnja, Galenika oštećena za oko sedam miliona evra, dok je na dva miliona evra procenjena šteta na prodaji gotovih lekova bez odluke upravnih organa kompanije. Sumnja se i da je Galenika za oko dva miliona evra preplatila i 11 skulptura koje je kupila od Umetničke livnice Jeremić.

Početkom septembra je privedeno novih pet osumnjičenih, kojima se na teret stavljaju zloupotreba službenog položaja i pranje novca, čime je Galenika oštećena za 34 miliona evra.

Foto: Promo

Foto: Promo

Galenika je vodila spor oko kupovine sa američkom firmom ICN Farmacjutikals, koji je bio vlasništvo srpskog biznismena Milana Panića i vraćena je u vlasništvo Srbije. Međunarodni arbitrarni sud je 2004. doneo odluku kojom je ICN ovlašćen da povrati osnovni novčani ulog u ICN Galeniku do iznosa od 50 miliona američkih dolara i da ovo pravo ICN-a treba da se obezbedi putem likvidacije te kompanije.

Vlada Srbije je krajem decembra 2009. raspisala tender za strateškog partnera Galenici, ali je u proleće 2010. odustala od privatizacije zbog neadekvatnih ponuda. Novi tender je raspisan krajem 2012. godine i produžen je sa krajnjim rokom za prijavu do 30. aprila ove godine, jer je samo jedna kompanija dostavila pismo o namerama - američka kompanija Valeant Pharmaceuticals.

C MARKET - Slučaj "C Market" se, čini se, polako privodi kraju, a bivši direktor Slobodan Radulović, koji je pobegao iz zemlje nakon što je optužen da je oštetio firmu za 30 miliona evra, najavljuje povratak u zemlju i svedočenje protiv drugog aktera ove afere, Miroslava Miškovića.

U sklopu istrage o privatizaciji "C marketa" Mišković je ispitan u svojstvu građanina, i, kako su izvestili mediji, detaljno govorio o ulozi biznismena Milana Beka i Radulovića u kupovini C marketa za 29 miliona evra, iako je procenjena vrednost bila 325 miliona evra.

Šest godina ranije, septembra 2007, Milan Beko je, kao svedok na suđenju, govorio na koji način je, 2005. godine, postignut dogovor između njega, Radulovića i Miškovića o privatizaciji firme. Njihov sastanak inicirao je Danko Ðunić (suvlasnik firme Eki investiment), kao osoba ovlašćena da u "privatizaciji pomogne u iznalaženju partnera", tvrdio je Beko.

Foto: S. Pikula

Foto: S. Pikula

On je, navodili su mediji, na sudu naveo da je na sastanku dogovoreno da posle dve godine Delta M postane vlasnik C-marketa, a da do tada ona bude u Bekovom vlasništvu. Dogovoreno je da će Radulović ostati na funkciji direktora još dve godine.

Beko je naveo da je pre okončanja privatizacije "C marketa", firma "Nova fin" sa sedištem u Luksemburgu, koja je bila u njegovom vlasništvu, kupila Primer Ce po ceni po kojoj je to preduzeće i osnovano. Kasnije je, kako je rekao, sa Miškovićem dogovorio da on stekne pravo isključivog vlasništva nad luksemburškom kompanijom.

Radulović je 2007, u pismu upućenom Savetu za borbu protiv korupcije, naveo da je dogovor o prodaji C marketa sklopljen "po nalogu" premijera Srbije Vojislava Koštunice.

ZASTAVAELEKTRO RAČA - Preduzeće je u stečaju, a Savet je ukazivao na propuste Agencije za privatizaciju pri kontroli izvršenja ugovora o privatizaciji, koji je 2006. zaključen sa Rankom Dejanovićem (suprug ministarke zdravlja Slavice Ðukić Dejanović).

Dokumentacija koju je Savet analizirao ukazuje i na nenamensko trošenje sredstava koja je "Zastavi elektro" odobrio Fond za razvoj.

TEHNOHEMIJA - Agencija za privatizaciju je raskinula je ugovor s kupcem "Tehnohemije" Beograd, zbog neizmirenih obaveza.

Savet je ukazao Vladi da se veći deo nekretnina „Tehnohemije" nalazi na lokaciji obuhvaćenoj promenama urbanističkog plana kojima je promenjena namena dela zemljišta u Luci Beograd.

SRBOLEK - Kompanija „Srbolek" je privatizovana 2005. godine. Komisija za hartije od vrednosti je 2007. godine utvrdila da su preduzeća Jovice Stefanovića Ninija preuzela kontrolu nad fabrikom lekova "Srbolek" iako nisu dala ponudu za preuzimanje akcija i naložila mu da proda akcije ili da podnese ponudu.

Foto: Panoramio/de8j8a

Foto: Panoramio/de8j8a

Savet za borbu protiv korupcije je tokom 2010. Vladi Srbije dostavio izveštaj o privatizaciji "Srboleka" u kome se navodi da je Nini nezakonito stekao akcije preduzeća. Stefanović je i posle toga zadržao faktičku kontrolu nad „Srbolekom", koji je 2011. bankrotirao.

Zbog sumnje da je oštetio tu farmaceutsku kompaniju za više od pet miliona evra bio je pritvoren 2010. godine.

ŠINVOZ - Ovo zrenjaninsko preduzeće je u stečaju od novembra 2007. godine Agencija za privatizaciju je 31. januara 2008. raskinula ugovor sa kupcem, dve nedelje posle protesta manjinskih akcionara tog preduzeća, 15. januara 2008, tokom kojeg je u zgradi Doma sindikata u Beogradu umro jedan akcionar.

Viši trgovinski sud u Beogradu je 2009. potvrdio prvostepenu odluku kojom "Šinvoz" pripada Nebojši Ivkoviću. Savet za borbu protiv korupcije je zaključio da je privatizacija drastičan primer nesavesnog rada Agencije za privatizaciju.

Jula te godine Trgovinski sud u Zrenjaninu obustavio je stečaj nad fabrikom. Sud je obrazložio da je tokom stečaja nad AD "Šinvoz" usvojen plan reorganizacije, a po predlogu TTC Logistic DOO iz Beograda, TT CARGO AG BUĆS iz Švajcarske i TT CARGO AG VADUZ iz Lihtenštajna.

Foto: Promo

Foto: Promo

KERAMIKA IZ KANJIŽE - Sukob dvojice vlasnika oko kontrole nad firmom doveo preduzeće skoro do bankrota, a šteta je procenjena na oko 15 miliona evra. Policija u šest navrata nije asistirala u uvođenju legalnih organa u preduzeće.

Privatizacija je počela krajem 2002. godine, kada bila dva suvlasnika Živorad Vojinović i Ranko Lukić. Početkom marta 2009. fabriku koja je bila u stečajnom postupku kupila je „Keramika Kanjiža Plus" iz Beograda za 452 miliona dinara na aukciji koja je organizovana u subotičkom Trgovinskom sudu. To preduzeće, sa udelom od po 50 odsto, osnovali su Luka Beograd i jedna firma registrovana na Kipru.

Predsednik Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije Verica Barać izjavila je svojevremeno da je privatizacija fabrike rečit primer kako je u Srbiji moguće potpuno nekažnjeno kršiti zakon i ugovor, kao i da vlasnik jednog dela ovog preduzeća, uz pomoć policije, može postati vlasnik 100 odsto fabrike.

Kao deo svedočanstva o događanjima u fabrici "Keramika", prikazivan je krajem prošle decenije kratak film "Anatomija jedne pljačke".

IZDAVAČKO PREDUZEĆE PROSVETA BEOGRAD - Savet za borbu protiv korupcije je ukazao da su kupac "Medija dva" Dejan i Teodora Pantović i Agencija za privatizaciju kršili zakon i ugovor o privatizaciji nekadašnje najveće izdavačke kuće na Balkanu.

Kupac „Medija" ne samo da nije izvršila ugovorne obaveze, već je u međuvremenu prodao deo imovine „Prosvete" i novac zadržao za sebe. TRUDBENIK GRADNJA - "Trudbenik gradnja" je prodat preduzeću „Montera" koje je bilo u vlasništvu Dragana Kopčalića, nekadašnjeg predsednika beogradskog odbora DS. Savet je ukazivao na propuste Agencije za privatizaciju i Ministarstva ekonomije u kontroli izvršenja ugovora o prodaj.

Foto:  Milena Đorđević

Foto: Milena Đorđević

Kontrola Agencije potvrdila je navode Saveta, ali je Agencija odbila da raskine ugovor.

NUBA INVEST - U slučaju Nuba invest, optužnica je podignuta protiv bivšeg ministra Olivera Dulića i saradnika, ali je vraćena na doradu.

Dulić se sumnjiči da je bez tendera izdao dozvolu za izgradnju optičkog kabla duž koridora 10 relativno nepoznatom preduzeću „Nuba invest". Reč je o poslu vrednom pet miliona evra. Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je, krajem juna ove godine, rešenje Specijalnog suda i naložio da je ponovo preispita.

KONCESIJA ZA AUTOPUT HORGOŠ - POŽEGA - Ugovor o koncesiji je sklopila tehnička vlada, marta 2007. godine. Raskinut je zbog dodatnog uslovljavanja koncesionara, koji je od države tražio da preuzme garancije da će godišnji promet biti bar 200 miliona evra, da se rok gradnje produži na četiri, a koncesija sa 25 na 30 godina.

Koncesijom je trebalo da bude obuhvaćena izgradnja leve trake autoputa Horgoš - Novi Sad u dužini od 106 kilometara, zatim održavanje 68 kilometara postojećeg autoputa od Novog Sada do Beograda, kao i projektovanje i izgradnju autoputa Beograd-Požega u dužini 148 kilometara.

Vlada Srbije dobila je spor protiv "Alpina-Pora" za naplatu bankarskih garancija od deset miliona evra zbog neispunjavanja obaveza iz ugovora, a letos je "Alpina" otišla u stečaj s obavezama od 2,6 milijardi evra.

Nakon odlaska „Alpine" u stečaj na toj deonici (obilazak oko Dimitrovgrada) raspisani su novi tenderi koji traju do januara 2014. godine.

Konverzija prava korišćenja u pravo svojine nad 16 hektara zemljišta na Novom Beogradu preduzeću „Del ril" bez naknade - Kompanija "Del Ril" Miroslava Miškovića pokušala je da konverzijom stekne pravo vlasništva nad tim zemljištem, ali je kasnije odustala.

Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, izjavila je 2011. godine da su se korisnici ugovorom sa Direkcijom za građevinsko zemljište obavezali da u roku od tri godine podignu proizvodne hale. U suprotnom zemljište je trebalo da im bude oduzeto i na tenderu ponuđeno drugom investitoru.

Foto: flickr/Chriszwolle

Foto: flickr/Chriszwolle

"Na toj lokaciji više od deset godina ništa nije urađeno. Ona je u potpunosti infrastrukturno opremljena, ima vodu, struju, kanalizaciju. Korisnik nije imao nikakve troškove pribavljanja zemljišta", rekla je Baraćeva i upozorila tada da je pretvaranje prava korišćenja na građevinskom zemljištu u pravo svojine, odnosno konverzija, „jedan od najočiglednijih primera sprege između krupnog kapitala i izvršne vlasti, kojom se zakonom stvaraju uslovi za sistemsku korupciju".

IZVOZ ŠEĆERA U ZEMLJE EU - Savet za borbu protiv korupcije ističe da nije do kraja okončana istraga o tome ko je u Srbiji uvozio jeftiniji šećer od šećerne trske, prepakivao ga i kao skuplji, domaći šećer od šećerne repe, izvozio ga od 2001. do 2003. godine u EU.

Unija je maja 2003. godine Srbiji uvela tromesečnu suspenziju na izvoz šećera. Savet za korupciju je u to vreme objavio da je na crno uvezeno najmanje oko 10.000 šlepera šećera.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

PUTNIK - Beogradsko turističko preduzeće "Putnik" je privatizovano metodom javnog tendera u maju 2003. između ATD "Putnik" kao prodavca, Agencije za privatizaciju i "Univorld holdings limited" (UHL) kao kupca.

Agencija za privatizaciju je ugovor kasnije raskinula, pa je UHL je pokrenuo postupak pred Međunarodnim arbitražnim sudom koji je rešen u korist ove firme.

Srbija-turist -UHL je 2003. s firmom "Srbija turist" iz Niša i Agencijom za privatizaciju zaključio ugovor o prodaji i kupovini društvenog kapitala "Srbija turista". Agencija za privatizaciju je 2006. raskinula ugovor. Navodi se da je ugovor bio zaključen dve godine pre nego što su nove odredbe stupile na snagu.

(Telegraf.rs / Tanjug)

Komentari

  • Aleksandra Milenkovic

    Postovani, Kada vec pisete o Tehnohemiji, onda bi moralno bilo i da napisete cinjenice o ovoj privatizaciji. Naime, Agencija za privatizaciju je na brutalan i nezakonit nacin raskinula ugovor, iako je vecinski vlasnik Tehnohemije, gdin Risto Gojkovic, ne samo izmirio sve svoje obaveze iz ugovora, vec investirao vise nego duplo. Zbog raskida ovog ugovora, gdin Gojkovic je tuzio Agenciju za privatizaciju, i na dva sudjenja dobio dve presude u svoju korist ( poslednja presuda Privrednog suda u Beogradu dana 11.10.2013. takodje je u korist gdina Riste Gojkovica). Posto je Agencija za privatizaciju i treci put podnela zalbu trenutno se ceka resenje Apelacionog suda, koje ce sudeci po prethodne dve presude Privrednog suda, takodje biti u korist gdina Gojkovica. Dakle ova privatizacija je "sporna" samo u smislu koliko je gdin Risto Gojkovic ostecen za 5 godina sudjenja, vestacenja, onemogucavanja normalnog procesa rada. Jedini greh gdina Gojkovica je sto je patriota, i sto je sve ono sto je stekao za vise od 40 godina rada u Engleskoj ulozio u Srbiju. Za sve navedeno postoje dokumenti, ukoliko vas zanima istina i pravda mozete ih dobiti na uvid. Sa postovanjem, Aleksandra Milenkovic

  • GONGO

    A STA JE SA GENEXOM POSTENJACINE ???????????????

  • GONGO

    A STA JE SA GENEXOM POSTENJACINE???

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima