ČAS IH IMA, ČAS IH NEMA: Gde izlaze, kako žive i zabavljaju se Kinezi koji rade u Beogradu?

Ukoliko se oslonimo na statističke podatke RZS-a iz 2011. godine koji kažu da u Srbiji živi 1.373 Kineza, dok ih je na teritoriji Beograda samo 344, pomislili bismo da je populacija koja je došla iz daleke nam Kine - mala. Međutim, samo broj iznajmljenih lokala u bloku 70 na Novom Beogradu je više od 360, što dokazuje da je broj Kineza u Beogradu daleko veći od evidentiranog, kao i da je tačan podatak nepoznat.

Preporučujemo

Iako nemali broj Kineza živi u Beogradu, mi veoma malo znamo o njima, a gotovo nikada ih ne možemo videti u nekom domaćem kafiću, restoranu ili noćnom klubu. Razmišljajući o tome, nameću se mnoga pitanja: gde žive, gde se školuju, gde izlaze itd.

Da bismo dobili odgovore na sva ova pitanja, pošli smo put 70. bloka i evo do kakvih je saznanja Telegraf došao.

Većina Kineza ne priča srpski pa su nam njihove radnice pomogle da prevaziđemo jezičke barijere i uspostavimo komunikaciju sa našim istočnjačkim sugrađanima.

Kinezi važe za veoma povučen i nenametljiv narod pa se uvek drže zajedno, a svoja kretanja uglavnom vezuju za kraj grada u kojem žive. Na taj način su i nastale čuvene kineske četvrti kojih ima gotovo u svakom delu sveta. Veliki broj Kineza je pronašao svoje mesto prebivališta u beogradskom naselju Ledine gde mahom žive, rade i izlaze.

Nakon dugačkog i veoma napornog radnog dana, većina njih idu u svoje magacine kako bi organizovali potrebnu robu za naredni dan. Žene nakon toga uglavnom odlaze kućama, dok većina muškaraca nastavlja svoj dan u nekom kineskom lokalu, bilo da je to kineska kockarnica ili kineski restoran.

Kinezi se zabavljaju tako što se svi okupe u nekom kineskom restoranu gde uživaju u, njima već poznatoj, istočnjačkoj atmosferi. Generalno, ne vole mnogo da se eksponiraju, a pošto su preokupirani poslovnim obavezama, nemaju vremena za detaljno istraživanje Beograda. Omladinci se druže sa srpskim radnicima, ali nerado izlaze u domaće lokale.

Iako povučeni, Kinezi ne propuštaju nijednu zgodnu priliku da otputuju u svoju domovinu "na odmor", ali i na neko od poznatih evropskih letovališta kao što su italijansko, špansko ili grčko primorje.

Za vreme radne sezone, Kinezi su usredsređeni na zarađivanje novca i na školovanje dece koju najčešće šalju u privatne škole. S obzirom da imaju veoma zahtevno radno vreme, njihovu decu čuvaju najčešće naše studentkinje koje žele da zarade fin džeparac.

Iznenađujuće je koliko su Kinezi povučeni i nenametljivi, što je umnogome otežalo naš rad i pisanje ovog teksta. Ipak, to je lep pokazatelj da nas ovi ljudi poštuju na određen način, kao i da je disciplina jedna od upečatljivih crta ove nacije.

(Mihajlo Pavić)