DECA SA POSEBNIM POTREBAMA: Zašto je Srbija gluva za naše živote?

Nije baš najjasnije koliko je uključenje dece sa posebnim potrebama u redovne razrede u našoj zemlji urodilo plodom, bez obzira što se skoro svakodnevno javljaju roditelji iz čitave Srbije žaleći se na probleme sa kojima se susreću u inkluzivnom obrazovnju

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika Sandra
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • Вања С.

    10. februar 2019 | 14:48

    Чланак је одавно објављен, али је тема увек актуелна, па још један коментар није на одмет; можда га неко и прочита.... Наиме, инклузија у Србији није продукт добрих намера власти, већ је продукт императива евтопске Комисије!!! У таквој ситуацији за очекивати је да власт неће (што се до сада у пракси и показало) урадити ни промил више од онога на шта су приморани, а то је само доношење тематског закона и упис те деце у редовне разреде! За њих је тиме инклузија завршена! Лично у породици имам аутистичног дечака који је компјутерски геније, а енглески прича као да је у Енглеској рођен, док на српском једва успева да састави пар незграпних реченица... Е сад, замислите њега у редовној школи где, да се не лажемо, и тзв."нормална" деца имају и те каквих проблема и веома често постају жртве вршњачког насиља, само ако се по било чему разликују (сиромаштво нпр.). Не треба да елаборирам, само ће глупи или злонамерни рећи да не би било проблема, свакодневница их трагично демантује!!! На срећу он иде у специјалну школу у којој раде обучени људи, али пре свега Људи посвећени тој деци који су тај позив својевољно изабрали са жељом да помогну, а не учитељи препуни брига, проблема и незадовољства којима је ова обавеза наметнута!!! Захваљујући томе, драстично је побољшао социјализацију и комуникацију на матерњем. Нека ми опросте сви који се овде за инклузију залашу, али сам сасвим сигуран да у тзв. "нормалној" школи не да не би напредовао, већ би чак и назадовао, јер школа на НБгд у коју је требао да иде не да нема дефектолога, већ ни сво наставно особље није завршило курс о инклузији. Зато не разумем људе који се залажу за насилно укључивање те деце у редовне разреде где им се, то је неоспорно, не може пружити потребна пажња. Уосталом сведоци смо да настава у редовним школама није прилагођњна ни деци неометеној у развоју, те добар део њих не успева да савлада градиво! Чак мислим да неки од родитеља ове деце у ствари, ма шта причали, не могу да се помире са чињеницом да им се деца у нечему разликују па зато (ради својих фрустрација са којима не могу да се суоче - у развијеном свету постоје психолошка саветовалишта за родитеље, док су код нас препуштени сани себи), макар на силу покушавају да докажу да су им деца "нормална" и да могу барабар са осталом децом, несвесни да уствари под оваквим околностима раде на штету своје деце и сами их гурају да буду другачији и неприхваћени. Не може се на сили мењати нечија свест у друштву које је изгубило осећај за емпатију, заједништво и људскост! Надам се да ће коментар бити објављен јер ми намера није да било кога вређам већ да објективно укажем на немогућност реалне инклузије у овим условима!

  • Vasilisa

    07. septembar 2015 | 17:34

    Da li deca sa posebnim potrebama u inkluzivnom obrazovanju mogu da ostvare pravo na dnevni boravak u skoli koju pohađaju?

  • danijela

    16. decembar 2014 | 09:49

    Ja imam sina od 13god.koji je autistican.Samo hocu da znam ko je taj Marko koji komentarise o toj deci sa takvim vredjanjem?Ta deca imaju ista prava kao i drugi,i trrba ih ukljucivati sa drugom decom.Oni nisu krivi sto su takvi,a taj Marko nema takvo dete pa ne zna koliko je svaki dan tezak za roditelje.Ne zna koliko je trsko kada neko upire prstom ,posmatra vas sa zaljenjem,odbacuje vas a mi roditrlji takve dece cuvamo ih sa velikom ljubavi.Zar treba bilo ko da komentarise nesto o takvoj deci?Sramota!Mi nase dete vofimo 60 km. udaljenu skolu svaki dan jer u nasem mestu nema blize,a neko kao Marko ce da komentarise da ih ne zreba sadtavljati sa normalnom decom.Sramota da pored svih problema koje imamo moramo gledati i vredjajuce kom.Poruka za Marka:Svoje dete volim najvise na svetu iako je autisticno i imam nameru da ga upisem u redovnu skolu!!!

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA