DECA SA POSEBNIM POTREBAMA: Zašto je Srbija gluva za naše živote?

Чланак је одавно објављен, али је тема увек актуелна, па још један коментар није на одмет; можда га неко и прочита.... Наиме, инклузија у Србији није продукт добрих намера власти, већ је продукт императива евтопске Комисије!!! У таквој ситуацији за очекивати је да власт неће (што се до сада у пракси и показало) урадити ни промил више од онога на шта су приморани, а то је само доношење тематског закона и упис те деце у редовне разреде! За њих је тиме инклузија завршена! Лично у породици имам аутистичног дечака који је компјутерски геније, а енглески прича као да је у Енглеској рођен, док на српском једва успева да састави пар незграпних реченица... Е сад, замислите њега у редовној школи где, да се не лажемо, и тзв."нормална" деца имају и те каквих проблема и веома често постају жртве вршњачког насиља, само ако се по било чему разликују (сиромаштво нпр.). Не треба да елаборирам, само ће глупи или злонамерни рећи да не би било проблема, свакодневница их трагично демантује!!! На срећу он иде у специјалну школу у којој раде обучени људи, али пре свега Људи посвећени тој деци који су тај позив својевољно изабрали са жељом да помогну, а не учитељи препуни брига, проблема и незадовољства којима је ова обавеза наметнута!!! Захваљујући томе, драстично је побољшао социјализацију и комуникацију на матерњем. Нека ми опросте сви који се овде за инклузију залашу, али сам сасвим сигуран да у тзв. "нормалној" школи не да не би напредовао, већ би чак и назадовао, јер школа на НБгд у коју је требао да иде не да нема дефектолога, већ ни сво наставно особље није завршило курс о инклузији. Зато не разумем људе који се залажу за насилно укључивање те деце у редовне разреде где им се, то је неоспорно, не може пружити потребна пажња. Уосталом сведоци смо да настава у редовним школама није прилагођњна ни деци неометеној у развоју, те добар део њих не успева да савлада градиво! Чак мислим да неки од родитеља ове деце у ствари, ма шта причали, не могу да се помире са чињеницом да им се деца у нечему разликују па зато (ради својих фрустрација са којима не могу да се суоче - у развијеном свету постоје психолошка саветовалишта за родитеље, док су код нас препуштени сани себи), макар на силу покушавају да докажу да су им деца "нормална" и да могу барабар са осталом децом, несвесни да уствари под оваквим околностима раде на штету своје деце и сами их гурају да буду другачији и неприхваћени. Не може се на сили мењати нечија свест у друштву које је изгубило осећај за емпатију, заједништво и људскост! Надам се да ће коментар бити објављен јер ми намера није да било кога вређам већ да објективно укажем на немогућност реалне инклузије у овим условима!

Da li deca sa posebnim potrebama u inkluzivnom obrazovanju mogu da ostvare pravo na dnevni boravak u skoli koju pohađaju?

Ja imam sina od 13god.koji je autistican.Samo hocu da znam ko je taj Marko koji komentarise o toj deci sa takvim vredjanjem?Ta deca imaju ista prava kao i drugi,i trrba ih ukljucivati sa drugom decom.Oni nisu krivi sto su takvi,a taj Marko nema takvo dete pa ne zna koliko je svaki dan tezak za roditelje.Ne zna koliko je trsko kada neko upire prstom ,posmatra vas sa zaljenjem,odbacuje vas a mi roditrlji takve dece cuvamo ih sa velikom ljubavi.Zar treba bilo ko da komentarise nesto o takvoj deci?Sramota!Mi nase dete vofimo 60 km. udaljenu skolu svaki dan jer u nasem mestu nema blize,a neko kao Marko ce da komentarise da ih ne zreba sadtavljati sa normalnom decom.Sramota da pored svih problema koje imamo moramo gledati i vredjajuce kom.Poruka za Marka:Svoje dete volim najvise na svetu iako je autisticno i imam nameru da ga upisem u redovnu skolu!!!

Inkluzija u redovnim skolama postoji i funkcionise. Kako to je pitanje za ministarstvo? Koliko je meni poznato u nekim redovnim skolama defektolozi rade sa tom decom. Problemi defektologa su ogromni a jedan od njih je Interesorna komisija! Postoje i Specijalne skole koje dobro i previse dobro organizuju nastavu i rad sa decom sa posebnim potrebama. Gde deca dobijaju svu potrebnu negu i pomoc od svih zaposlenih kao i roditelji.

Teoretski, program ukljucivanja dece sa posebnim potrebama, je odlican ali prakticno nema veze s vezom, kao i obrazovni sistem u nasoj drzavi. Po nekom nepisanom pravilu deca se u danasnje vreme radjaju sa "malom maturom" ali ne sva, medjtim sva deca su strpana u isti kos. Tako da, ako pogledate knjige i sveske za drugi razred osnovne skole shvaticete da, ono sto smo mi naucili do 4.razreda, nasa deca su u obavezi da savladaju do 2.razreda. Gomila informacija za tako mali mozak. Deca su nam besna, delimicno zbog pritiska u skoli a delimicno zbog pritiska kod kuce. Svako ko se bitno razlikuje od njih je predmet maltretiranja. I sada zamislite u svemu tome decu sa posebnim potrebama. Nastavnici su pozavrsavali kurseve za rad sa decom sa posebnim potrebama, teoriju su odlicno savladali ali praksa je sasvim nesto drugo. Pojedini ne znaju ni kako izgleda dete sa posebnim potrebama, osim ako ne procitaju sta je strucno lice, lekar, napisao. Nase drustvo jos uvek nije spremno za tako drasticne promene, jer ni decu koja nemaju nikakve probleme,a za koju je potrebno vrlo malo vremena i paznje, ne znamo valjano da vaspitavamo.

Zato sto je takva sredina. Zato sto se drustvo uredjuje nalik americkim praznoglavcima gde se svako razlicito ocenjuje kao freak a ne kao poseban. Zato sto su pojedinci krivi sto su takvi kakvi jesu i ne mogu da budu prihvaceni, sto je jako tuzno. Jako smo tuzna sredina. Zasto ljudi sa posebnim potrebama ne mogu biti prihvaceni i voljeni? Zasto smo mi ista bolji?

Samozhivlje na sve strane.napred u propast.

Inkluzija je kod nas velika glupost. Ni nalik onom u inostranstvu. Po meni koliko je dobra toliko je i losa. Dobro je da sva deca budu zajedno, da li su sa nekim hendikepom ili ne, ali ta deca sa hendikepom ne mogu ispratiti rad, dece bez hendikepa.

Probajte da zamislite da vodite dete u skolu gde vodite vase dete i tamo ostavite i odete na posao a pri tome zamislite da cam je dete invalid u kolicima ili dijabeticar ili ima disleksiju ili autizam.Nema ko da ga odvede u toalet, nema ko da mu da lekove ili insulin, mora da radi pismeno a ne moze jer ima problem sa citanjem i pisanjem, slabovido je a ucitelj se ubi pisuci na tabli, autisticno je i treba mu pomocnik, nema ko da ga odvede kuci jer nastava traje krace od vaseg posla, pozli mu skola nema medicinsku osobu, u kolicima je a deca na dva sprata skole menjaju kabinete, nema drzaca itd itd .Samo probajte da zamislite i bice van jasno da nase skole nisu ni blizu inkluzivnog programa.A neke od njih i obijaju da prime podnet zahtev roditelja da se pokrene pistupak da dete udje u ovaj program.Uradite clanak sa roditeljima ovakve dece a ima ih bar 10 do 15 po jednoj skoli pa cete im i tako pomoci.Drzava mora da obuci nastavnike, uvede pomocnike strucna lica defektologe, med.osoblje i da na vaznosti ovoj temi vise od ove statistike iz clanka.

Traze ljudi neke ravnopravnosti a to je nemoguce. Zato treba praviti nesto poput centara za takvu decu, gde ce se oni medjuaobno druziti i osecati kao ostala deca. A ako dete sa posebnim potrebama posaljete u redovnu skolu sa ostalom decom, sta ce ono raditi dok ovi igraju fudbal? Sta ce da radi u srednjoj kad decaci budu muvali devojcice? Osecace se lose jer njihovi drugari sa kojima provode po 5-6 sati svakog dana rade nesto sto oni ne mogu. E zato ne treba decu sa posebnim potrebama ukljucivati u redovne skole, ali svakako treba ulagati u njihovo lecenje, obrazovanje, negu.

Ja bih Vama gospodo politicari dala kao jedini ultimatum za EU i bilo kakvo napredovanje Srbije, da se vise, odnosno MNOGO VISE povede racuna o ovoj deci, inace da imam vlast dodatno bih Vas sankcionisala, neka Vas bude sram!

...ima drugacije dece...Zar nismo svi razliciti i drugaciji?ili su u vecini svi isti, a neki su drugaciji?E pa ja bas zelim da budem drugacija i volim da budem sa onima koji su drugaciji.I smejem se sa tugom svim onima koji zele da budu ISTI.