Njujork Tajms: Beogradska umetnička scena čeka svojih pet minuta

Još od kada je Muzej savremene umetnosti u Beogradu zatvoren zbog renoviranja 2008. godine, glavnom kustosu Dejanu Sretenoviću postavlja se samo jedno pitanje: "Kada će biti ponovo otvoren?" On, pak, pokazujući na preobilnu papirologiju, samo odmahuje glavom i komentariše da ne može da da tačan odgovor na to pitanje, piše list Njujork Tajms.

Muzej koji se otvorio 1965. godine jedan je od najstarijih evropskih muzeja i ima fascinantnu kolekciju moderne i savremene umetnosti 20. veka koja uključuje dela Endija Vorhola, Dejvida Hoknija i Huana Miroa, kao i neke od najvažnijih, nekada jugoslovenskih umetnika i vajara, poput Marine Abramovič, Raše Todosijević i Milice Tomić.

Ali, situacija u ruiniranom muzeju je baš takva - ruinirana. Usled veoma loših uslova održavanja i ažuriranja muzej je zatvoren, a kancelarije su prebačene u prostorije koje se nalaze u blizini memorijalnog kompleksa Maršala Tita u Beogradu. A tri male galerije, koje su raštrkane širom srpske prestonice, našle su primenu za izlaganje delova kolekcije i slika savremenih umetnika.

Obnova je prilično dobro napredovala tokom prve godine, započeti su radovi na krovu i u podzemnim prostorijama, ali je 2010. usled smanjenja budžeta i globalne ekonomske krize, svaki rad na muzeju obustavljen. Ispostavilo se da je 6,5 miliona eura, odnosno osam miliona dolara veoma teško naći.

Upravo iz ovog razloga organizovana je izložba pod nazivom "Šta se desilo sa muzejom savremene umetnosti", u delu koji je delimično rekonstruisan. Izložba koja će trajati sve do 30. septembra prikazuje i vremenski liniju i dokumentaciju i debatu o rekonstrukciji iz novinskih tekstova, fotografije, intervjue, izjave članova Vlade i video sa kustosima koji govore o problemima sa kojima se susreću tokom rada u samoj zgradi.

- Čak i u zemlji koja je siromašna kao naša i koja se nalazi u dubokoj krizi, smatram da to nije velika količina novca koja je potrebna da bi se završila rekonstrukcija. Ovde je više stvar političke volje. Potrebna nam je javna podrška kako bismo izvršili pritisak na Vladu i one koji donose odluke, kako bi konačno odlučili da li im je Muzej savremene umetnosti potreban ili ne - rekao je Sretenović.

Ipak, situacija sa ovim muzejom nije jedinstven slučaj, ništa bolja situacija nije ni sa Nacionalnim Muzejom, u kom se nalaze dela Matisa, van Goga, Ticijana i Pikasa, a koji je zatvoren pre deset godina.

Mnogi umetnici i kustosi isfrustrirani neodstatkom podrške kulturnih institucija i nepostojećim tržištem su ili napustili zemlju ili proveli dobar deo vremena tražeći izložbe, rezidencije, kupce i galerije van naše države.

Ako izuzmemo Oktobarski salon veoma je malo internacionalnih izložbi posvećenih savremenoj umetnosti koje finansira vlada, to jest, Beogradski kulturni centar. Umetnici i kustosi su uglavnom prepušteni sami sebi.

- Nismo u mogućnosti da ponudimo bilo kakvu infrastrukturu mladim ljudima. Kako možete da diplomirate na odseku za Istoriju umetnosti ako nikada niste bili u Nacionalnom muzeju i videli šta se sve tamo nalazi? Ili ako nikada niste imali prilike da odete u Muzej savremene umetnosti? Čitava jedna generacija nije videla ni jednu od ovih kolekcija nikada u životu. Kako je to moguće? - rekao je Vladan Jeremić umetnik i kustos.

Ipak, postoji jedna grupa koja je zainteresovana i želi da se pozabavi ovim pitanjem, a to je Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, koja je oformljena prošle godine i u čijem se sastavu nalazi preko 50 nezavisnih organizacija širom zemlje. Ovo udruženje radi na promovisanju, koordinaciji, i razvoju kulturnih i umetničkih sfera.

Sedište udruženja je u Beogradu i pomaže nezavisnim umetničkim grupama, koje uključuju muziku i pozorište sa svim onim što uz to ide, od odnosa sa javnošću do držanja radionica i aplikacija za evropske fondove.

Prošlog oktobra, u saradnji sa ljudima koji rade Oktobar festival, grupa umetnika pod nazivom "Self-Powered" je pomogla u promovisanju više nezavisnih umetničkih kulturnih događaja širom prestonice.

- Evidentno je da naš glas počinje da se uvažava. Mislim da ljudi koji rade u Vladi i bave se kulturom uviđaju da su nezavisne kulturne organizacije veoma važni predstavnici jedne države. Tako da smo mi u stvati potrebni njima, ali opet oni ne žele da nam daju novac - rekla je Boba Mirjana Stojadinović, koja je koordinator grupe.

Prema rečima Janjićeve, oko 70 odsto kulturnog programa koji se odvija u Srbiji organizuju nezavisne umetničke organizacije, ali one primaju samo 20 odsto sredstava iz državnog budžeta.

- Definitivno mislim da je nezavisan sektor onaj koji pomaže savremenu umetnost - dodala je Milosavljevićeva.

Ali i pored očigledno teške situacije mnogi ljudi ostaju optimisti i nadaju se da će se stvari popraviti.

- U našoj zemlji se nalazi mnogo ljudi koji su veoma kreativni i poseduju neverovatan entuzijazam i energiju. Ima mnogo interesantnih umetnika, grupa i inicijativa, koje se svaki dan bore sa gorućim problemima. Vidim da naša scena ima veliki potencijal - rekao je Miroslav Karić, kustos u "Remontu".

(B. T. / Izvor: Njujork Tajms)