Svi znate gde je Crveni krst, a nemate pojma kako je ovaj deo grada dobio ime. Najbolji dokaz za tu priču je ispred BDP-a (FOTO) (VIDEO)
Crveni ksrt je mnogo zanimljiviji kraj nego što ste mislili
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
zorica mrsevic
Kako zivim na Crveniom krstu, znam jednu mozda tacniju pricu o tome kako je dobio naziv. Kada su spaljene mosti sv Save (gde god da se to desilo) pastiri su krisom od turske straze napunili dzepove pepelom i trcali kroz tadasnju sumu sto dalje. Stigli su na mesto danasnjeg Crvenog krsta, zakopali odneti pepeo, i postavili ukrstene grane da oznace to mesto. Ljudi su se skupljali okolo osecajuci energiju tog mesta. umesto krsta od grana postavljan je prvo veci drveni a posle i kameni krst,poslovi su poceli da se razvijaju a posebno transportni jer su to bili prilazi grada koji se razvijao i nezadrzivo sirio, pa su spediteri svojim kolima sa zapregom nosili gradjevinski materijal, hranu, i drugu robu sa sela u grad i iz grada u sela. Biznis im je dobro isao pa su kao zahvalnost podigli kameni umesto drvenog krsta. Vozarevic je bio potomak jednog od tih speditera/vozara, a sam se bavio staparskim poslom i imao je stampariju u Pop Lukinoj ulici, dakle sam nije stanovao na Krstu ali je finansirao podizanje krsta od betona (nije od mermera) u znak secanja na poslovne pocetke svoga dede. Pravoslavna crkva ne priznaje tu pricu niti mogucnost da se tu nalazi zakopan deo pepela mosti sv Save. Nekada su mladi vernici tu palili svece i ostavljali bukete cveca, ali odavno nisam videla nikoga da to radi. To sam cula od kaludjerica koje su zivele odmah preko puta samog krsta, u sada napustenoj, ruiniranoj kuci u cijoj basti ipak svako prolece cveta cvece iz korena cveca koje su one nekada negovale
Rj38
Lepa prica!