“Većina ljudi ne zna da mi živimo ovde”: Ušli smo u napušteni grad, nekad su ga zvali Pionirski grad (VIDEO)

Kad prolazite kroz kapiju Pionirskog grada očekujete da će vas sa druge strane dočekati žagor dece, graja, smeh. Negde se još uvek potajno nadate da ćete zakoračiti u neokrnjenu prirodu koja je davno Beograđanima predstavljala beg iz gradske vreve. A onda vas, pri prvom koraku udari šamar realnosti. Susretnete se sa potpunom tišinom. Narušavaju je samo ptice koje još uvek nisu napustile svoje stanište. Zatim još jedan udarac, mnogo bolniji – pogled na urušene, napuštene objekte nekadašnjih paviljona za decu sablasno vire između drveća, kao zveri koje vrebaju svoj plen. Jedino su odbačene dečije cipelice, garderoba, sveske sa receptima i prašnjava posteljina dokaz da je u ovim objektima nekad neko provodio vreme. U tim paviljonima 20 godina živele su izbeglice iz Hrvatske, Bosne, raseljena lica sa Kosova.

Preporučujemo

Porodica Srećković jedina živi u Pionirskom gradu, Foto: Telegraf

Nedaleko od jedinog funkcionalnog objekta u Pionirskom gradu, glavne zgrade u kojoj sedi njegova uprava, kao i uprava JKP Parking servisa, nalazi se dom porodice Srećković. U njemu smo zatekli Vinku i Vladislava, majku i sina. Vinka je upravo završila okopavanje svoje bašte.

- Ovo je dugo vremena bilo jedino mesto gde u Pionirskom gradu bilo cveća. Ta naša baštica. Ovo su vesnici proleća, zumbuli, bile su visibabe, narcisi. I sad redom do jeseni, do jesenjih ruža, ovde stalno ima cveća – kaže Vinka.

Ona, njen sin i suprug jedini su stanovnici Pionirskog grada.

- Porodica Srećković ovde živi od 1946. godine. Dakle, 73 godine. Moj muž se ovde rodio, kao i moj sin. Došli smo u posedstvo kuće preko mog svekra, koji je bio prvi upravnik Pionirskog grada. Kad se oženio, dobio je ovde kuću.Pre njega ovde je živeo jedan nemački oficir, koji je iseljen nakon Drugog svetskog rata i oslobođenja Beograda. Kad je uprava Pionirskog grada iselila izbeglice iz paviljona, mislili da smo i mi tu privremeno upali. Tužili su nas i pokušali da dokažu tužbom da smo ovde ilegalno, ali smo dobili taj spor – priča Vinka.

- Mi imamo sve papire i vlasničke listove da je ovo naša kuća. Ovde sam odrastao i ne mogu da zamislim da živim bilo gde drugde – kaže Vladislav (21), odajući kako mu i dan danas niko ne veruje da živi u Pionirskom gradu.

Sablasni izgled Pionirskog grada još više narušava smeće, Foto: Telegraf

Kako je izgledalo njegovo odrastanje među vojnicima, decom izbeglom iz Hrvatske Bosne i sa Kosova, pogledajte u videu na početku teksta.

I čim se pomerite od kuće Srećkovića, opet ste zakoračili u “grad duhova”. Ukoliko zatvorite oči kad prolazite pored sablasnih paviljona bez prozora i vrata, teško da ćete uspeti da isključite čula kad je u pitanju smeće koje, nagomilano na mnogim mestima još više narušava izgled Pionirskog grada.

Da li će jedan od najlepših delova Beograda ponovo dobiti zasluženi sjaj, odgovara za Telegraf.rs Ljubomir Jovanović, direktor Pionirskog grada.

- Napravljen je detaljan plan rekostrukcije Pionirskog grada, koji je predat upravi Grada Beograda. Trenutno se ispituje opravdanost projekta, to jest da li je ekološki prihvatljiv, da li je njime sačuvana priroda i spomenici kulture koji su zaštićeni Zakonom. Očekujemo da ćemo do kraja godine dobiti pozitivan odgovor i nakon toga građevinsku dozvolu za rad. Tada već možemo da tražimo novčana od sredstva kako od Grada, tako i od mogućih investitora. Nadam se da ćemo sledeće godine u ovo vreme započeti rekonstrukciju – najavljuje Jovanović.

Foto: Telegraf

Za loše stanje sportsko- rekreativnog centra on krivi raniju upravu, neodgovorne zakupce i nekadašnje stanovnike paviljona.

- Pre četiri godine, kad sam došao na čelo uprave, u svakom paviljonu su živele izbeglice i raseljena lica sa Kosova. Oni su “izvlačili” struju od grada radi korišćenja kučnih aparata, sekli su šumu za ogrev i ostavili su objekte i njihovu okolinu u mizernom stanju. Uprkos stalnim pretnjama da će nas ubiti, baciti bombe i slično, uspeli smo da ih iselimo. Na paviljonima su nakon toga uklonjeni dotrajali prozori i vrata, jer su objekti predviđeni za rušenje. Nismo do sad ništa mogli da preduzmemo jer smo morali da se sudimo sa privatnicima koji su iznajmili objekte u okviru centra, a nisu isplaćivali zakupe. Kasa Pionirskog grada nije imala dovoljno novca za bilo kakve obnove – kaže on.

Kako danas izgleda Pionirski grad, a kako su iz ugla jedine porodice koja živi ovde izgledali njegovi“zlatni dani”, pogledajte u videu na početku teksta. 

(I.Nedić/ivana.nedic@telegraf.rs)