Vesić je 1995. godine delio hranu ljudima u koloni: Tu tišinu, dok sam živ, neću moći da zaboravim
"Hodate pored žena, muškaraca i dece na traktorima i NE ČUJETE NI JEDNU, JEDINU REČ. Ni plač deteta, ni uzdah, ni kašalj... Samo tišina."
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Rvi
Šta sad,treba mu možda dati orden zbog toga,što je delio hranu
Nina
Da secam se i ja tog vremena i kod bas su dolazili na Kosovo i mi smo im davali hranu i ja sam isla u prodavnicu da kupim desi slatkise i mleko.Nazalost posle nekoliko godina smo i mi morali da napustimo nasa imanja i koje jos nismo prodali a imamo oko 30 hektara zemlje a zivim kao podstanar sa suptugom i cetvoro dece koja su tad rodjena i sada su svo cetvoro studenti i niko da mi pomogne a i ha se u medjuvremenu ra bolela i operisala od karcinoma dojke.