Kakav je život jedne od najstrmijih ulica u Beogradu: Natpisi na 3 jezika, migranti i šverceri

Foto: Mateja Beljan

"Najniži sloj društva se skuplja ovde. Krezuba sirotinja na ivici egzistencije, nije to neka kritična masa koja može da vam naudi. Oni samo navlače slične sebi", ispričao nam je jedan dugogodišnji prodavac iz radnje u Kameničkoj ulici.

Preporučujemo

Korak po korak, dok vučete torbu sa autobuske stanice, od Ekonomskog fakulteta do Zelenog venca, najveća muka (najveći fizički napor) je proći upravo strmu Kameničku. A ona je na idealnom je mestu za švercere. Naređaju se uz stepenište, pa zadihanim putnicima nude džidžabidže. Migrantštrase - tako se ova ulica može nazvati poslednjih godina, jer je postala i glavna ruta na putu Avganistanaca, Sirijaca, Marokanaca... od parkova gde borave do centra, ali i njihov prvi dodir sa gradom.

Tu su natpisi na srpskom, engleskom i arapskom jeziku, čudne poruke ispisane su na zidovima.

Migranti u Kameničkoj nabavljaju i svu potrebnu opremu: baterije, telefone, potrepštine. Kupuju i noževe. Kad imaju viška, onda na kaldrmi i prodaju, najčešće konzerviranu hranu... Češće to čine i na samoj pijaci.

U vrtlogu šetača koju pružaju korak i gotovo gaze prostirke pune robe, mešaju se tako migranti i šverceri, ilegalni prodavci i sumnjivi pogledi, džeparoši i putnici, srednjoškolci i radnici.

- Deset godina prodajem robu ovde, otkad sam u penziji. Kako su premestili železničku stanicu smanjio se promet. Migranata ima, imaju neki period kad naiđu. Ja i kada imam robu koju kupuju, izbegavam da im prodajem. Oni traže najviše noževe. Ima migranata koji donesu ukradenu robu, pa je prodaju, i onda kad naiđe policija pohvata ih - priča nam Radašin koji kaže da su jednom na prodaju nudili ukradeni bicikl.

Kamenička je, kaže, problematična ulica. Tu se može čuti i larma među prodavcima, stanarima, ispija se alkohol, a čistači imaju mnogo posla kada se prodavci sklone.

- Jedni hrane mačke ovde preko, a ovi što stanuju tu se bune i onda su napali jednom čoveka koji je hranio te mačke i tukli su se.

Kada stvari odu predaleko, u Kameničku dođe Komunalna milicija. Obično po pozivu.

- Dobacuju devojčicama, migranti najviše. Onda zovu komunalnu policiju, dođu, oteraju, očiste ulicu, oni odu, pa se vrate - priča Radašin.

Marko, prodavac u servisu za mobilne telefone nagledao se svakakvih mušterija.

- Dolaze najviše migranti, traže punjače, baterije, power bankove... Telefone traže, jer često im na granicama razlupaju. Kad neko uđe, ne znaš da li je došao da napravi problem, da li je došao da kupi nešto... Ima i narkomana među njima. Dobar deo su Avganistanci koji su bezazleni, uglavnom su to mladići. Opasni su oni iz Alžira, Maroka, Tunisa, oni koji ne dobijaju nikakve pare. Sa njima je nezgodno, ali živ se čovek na sve navikne. I naših ljudi ima koji dođu samo da se pola sata sami sa sobom - priča Marko.

U ulici ima i mnogo džeparoša. Naši ljudi, nažalost, nekad okreću leđa. I jedni i drugi misle da ih niko ne vidi.

- Gledam, gledaju devojke, gledaju kako se kreću, gledaju torbe, pa vade iz torbe. Vidim koliko puta, ali ne stignem da reagujem, jer sam ovde unutra - priča Marko.

Jedan ulični prodavac vikao je s vrha da ne želi da se slika. Drugi je mirno otpakivao stvari iz kofera. Svi se međusobno znaju, javljaju jedni drugima i mirno čekaju da neko zastane.

Cipele, igračke, odeća, alat - sve ono što vidite na buvljaku možete da nađete i u Kameničkoj. Ova ulica samo pokazuje jedno od lica našeg grada i poslednji je relikt nekadašnje "štajge".

(Telegraf.rs)