• 8

Razvoj karijere, diploma, knjige, ispiti: Troškovi studija papreni, a studenti ne znaju više šta plaćaju

Školarine fakulteta Beogradskog univerziteta ostale su iste kao prethodne godine

  • 8
Filozofski fakultet

Foto: Nikola Tomić

"Odvajanje od usta" za sve one koji imaju studenta u kući više nije obična fraza. Tako nam bar poručuju troškovi koje nameće visokoškolsko obrazovanje

Pored osnovne cene školarine, koju, doduše, plaćaju tzv. samofinansirajući studenti, i oni budžetski moraju da izdvoje valjanu sumu novca u cilju sticanja fakultetske diplome. Administrativni troškovi, formulari, prijave, karijerni razvoj, knjige, materijali i ostali nameti samo su neki od skrivenih troškova koji "udaraju po džepu" studente i njihove roditelje.

- Nedavno sam diplomirala na Fakultetu političkih nauka. Uverenje o diplomiranju platila sam 5.000 dinara. Toliko, navodno, koštaju administrativni troškovi. Diplomu nemam pojma kada ću dobiti. Inače, platila sam i još nekakvu taksu, ne znam za šta. Planiram uskoro da konkurišem i na master studije, a tu treba da izdvojim najmanje 10.000, jer konkurisanje samo košta 5.000 dinara, isto toliko i upis - objašnjava za Telegraf.rs M.M. (26).

Međutim, na pitanje o tome da li zna šta sve tačno obuhvataju administrativni troškovi tj. šta tačno plaća, naša sagovornica nije mogla precizno da odgovori. Odgovor ne zna ni većina drugih studenata. Jedino što je izvesno, jeste da moraju da izmire sve troškove.

- Studiram na Filološkom fakultetu u Beogradu. Imam sreću da sam na budžetu pa nemam neke velike fakultetske troškove. U toku godine plaćam jedino treću prijavu ispita oko 150 dinara, što je u odnosu na ostale fakultete stvarno smešno. Mislim da taj novac ide Centru za razvoj karijere, za koji mi baš nije jasno kako funkcioniše i kako nam uzvraća - objašnjava student lingvistike N.P. (23) i dodaje da studentima inače nije jasno za šta sve daju novac na fakultetima:

- Imam neke kolege na samofinansiranju i u razgovoru sa njima sam zaključio da im nije baš sasvim jasno da li plaćaju profesore, ili su tu neke skrivene takse. Na kraju krajeva, i to plaćanje bodova, ko i na osnovu čega zaključuje koliko bod treba da košta? Mislim da sve to ostaje nepoznato onima koji na kraju daju novac.

Na Fakultetu organizacionih nauka, kako nam objašnjava studentkinja A.G. (24), skrivenih troškova studiranja je puno.

- Što se tiče troškova na FON-u, školarina je jedna od skupljih, treća prijava ispita je takođe jedna od skupljih. Imaš utisak da svaki papir mora da se plati ako se završava nešto u Studentskoj službi. Takođe, knjige kada se kupuju nove su dosta skupe, a za neke predmete su obavezne nove originalne knjige. Imamo oko jedanaest predmeta po godini, za svaki predmet idu minimum dve knjige, a najmanja cena jedne je 800 din. Neka strana izdanja su i do 2.000 dinara. Takođe, kada se na nekim predmetima radi na platformama, ako želiš sertifikat da si koristio tu platformu, on se plaća, što nije obavezno, ali je dobra referenca za CV - kaže nam ona.

Bivša studentkinja arhitekture J.S. (24), takođe tvrdi da su je studije papreno koštale, iako je bila na budžetu.

- Nakon završenog arhitektonskog fakulteta mogu da kažem da je ovaj fakultet veoma skup iako ste student koji je na budžetu. Što se tiče administrativnih troškova, na početku svake godine svaki student uplaćuje 100 dinara za održavanje sistema, prenos predmeta košta 4000 dinara po  bodu.  Diplomiranje na osnovnim i master studijama koštalo je 10.000 dinara (zahtev za izdavanje diplome 5.000, izdavanje uverenja o diplomiranju 2.000, prijava odbrane rada 3.000). Pored navedenih troškova i troškova oko knjiga i skripti koje uglavnom svi studenti kopiraju, najviše novca se izdvaja za štampu (u proseku 1.000-2.000din nedeljno), dok se na kraju svakog semestra u ispitnom roku, ali i za kolokvijume na makete i štampu prosečno izdvoji od 100 do 200 evra. Ono što je jos važno naglasiti, a što se odnosi i na druge fakultete je ukidanje studentskih kredita za master studente 2019.godine.

Šta je sve na cenovniku?

Diploma, izdavanje uverenja, prijava ispita, obrada dokumentacije za izradu i upis na studije, spadaju u neke od tzv. administrativnih troškova.

Potrebno je naglasiti, kako su nam ranije naveli iz Univerziteta u Beogradu, da fakulteti sami odlučuju o visini ovih naknada. Tako na jednom od najskupljih fakulteta na Univerzitetu, Arhitektonskom, prijavljivanje ispita košta 2.000 dinara. Odobrenje za izradu diplomskog rada, promena teme ili mentora, prijava diplomskog ili izdavanje diplome buduće arhitekte košta od 3.000 do 5.000 dinara. Ukoliko je student zaboravio da prijavi izborni predmet u predviđenom roku, svoju zaboravnost moraće da plati 4.000 dinara. Jedna od zanimljivih stavki, koja se odnose na troškove na istom fakultetu, jeste i "uverenje o ispunjenosti uslova za odbranu završnog rada", koja košta 1.000 dinara.

Slično stvari stoje i na Elektrotehničkom fakultetu. Tako "overa plana i programa" košta 3.000 dinara, izdavanje diplome za osnovne studije 5.000 dinara, a za doktorske neverovatnih 20.000 dinara. Student koji je planirao da promeni smer, moraće da plati 10.000 dinara. Troškovi naknaden prijave ispita ili predmeta, kao i promena teme ili mentora, kreće se od 1.500 do 5.000 dinara.

Na Mašinskom fakultetu, recimo, izdavanje diplome za osnovne studije iznosi 10.000 dinara.

Zanimljivo je da na Fakultetu organizacionih nauka, gde je školarina na osnovnim i master studijama važi za skuplje, prijava i odbrana diplomskog rada se ne plaćaju. Međutim, kako cenovnik fakulteta pokazuje, stavka "podnošenje zahteva za sticanje diplome prvog stepenja" kreće se i do nekoliko desetina hiljada dinara.

Visina školarina kao prošle godine

Kako je Telegraf.rs ranije pisao, kada govorimo o Beogradskom univerzitetu, cenovnik fakulteta za sada ostaje isti kao prethodne godine. Iz Univerziteta u Beogradu tada su naveli da je među najskupljim smerovima softversko inženjerstvo na ETF-u.

- Samo na Elektrotehničkom fakultetu, za smer Softversko inženjerstvo, treba izdvojiti sumu od 243.500 dinara - navedeno je.

Ipak, i buduće arhitekte će morati za svoje obrazovanje, ukoliko nisu na budžetu, da plate čitavih 240.000 dinara.

Kada govorimo o ostalim traženim visokoškolskim ustanovama, za Matematički, Medicinski, Farmacutski, Fakultet organizacionih nauka i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, cena školovanja se kreće od 120.000 do 148.000 dinara. Nešto pristupačniji cenovnik nude Fizički fakultet (60.000), Šumarski fakultet (72.000), Tehnološko-metalurški (66.000) i Rudarsko-geološki fakultet (57.000).

Školovanje za strane studente u okviru Univerziteta u Beogradu, tek predstavlja "luksuz", budući da se za njih cene školovanja kreću od 1.000 do 3.500 evra.

Video: Studenjak u doba korone: Studenti željni druženja i zaljubljivanja, nema više žurki po sobama

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Iva

    Ne placaju samo studenti beogradakog univerziteta paprene skolarine, i mi sa novosadskog (pretpostavljam i kragujevac) smo u istom sosu

    0
    0

    Podelite komentar

  • Srbijanka

    Nek idu u EU ili Ameriku tamo je sve" besplatno" Završe ovde fakultet pa idu tamo da rade nevalja im Srbija. Sramota ."

    1
    11

    Podelite komentar

  • JA

    I na kraju mogu samo da fizikalisu negde ukoliko nemaju vezu.

    19
    1

    Podelite komentar

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima