• 16

Beograđani videli da odvojeni otpad ide u isti kamion pa se pitali čemu reciklaža: Imamo objašnjenje

Građani su neretko u zabludi da odvajanje smeća nema smisla, pa često odustaju od odluke da recikliraju * U Beogradu postoji reciklažni pogon gde završava sav reciklabil * JKP "Gradska čistoća" nudi brojne opcije za reciklažu, tako da izgovori ne postoje

  • 16

Plavi, zeleni i žuti kontejner, namenjeni za odlaganje otpada različitog materijala, poređani su jedan pored drugog u vašem komšiluku. Danima držite kese u stanu, ulažete vreme i energiju, kako biste klasifikovali smeće iz domaćinstva i odneli ga do pomenutih kontejnera. Onda vidite da dolazi kamion i sav taj otpad, koji ste uporno odvajali, prosipa u jedan u "bunker. Logično je da se zapitate - ima li smisla što sve to radim?

Odgovor je da ima i da je veoma važno da i dalje nastavite da se bavite odvajanjem otpada. Ovim gestom, doprinećete čistijoj životnoj sredini i olakšati bar delić posla radnicima JKP "Gradska čistoća" koji rade u pogonima za reciklažu.

Ekipa Telegrafa imala je priliku da poseti pogon u Višnjičkoj ulici, i prisustvuje samom procesu odvajanja i recikliranja smeća. Na ovo mesto svakog dana pristižu nove količine reciklabila koje građani odvajaju u specijalizovane kontejnere, objašnjava nam Mirjana Cakić ispred JKP "Gradska čistoća".

- Ovde stiže sav reciklabil koji se izdvoji u Beogradu, dolazi na selektovanje, baliranje i pripremu za dalje procese reciklaže - kaže ona i dodaje da su građani neretko u zabuni oko toga gde završava smeće koje odvajaju, ali da nema potrebe za brigu:

- U jednom kontejneru, iako je postavljen za odvajanje plastične ambalaže, mi zateknemo ne samo plastičnu, već i papirnu i metalnu ambalažu, kao i komunalni otpad. Ako tu ima više komunalnog otpada nego reciklabila, takav otpad ne može da ode na reciklažu. Zato apelujemo na građane da te sudove koriste onako kako treba. Iako će ovde doći meštoviti reciklabil (papir, metal, plastika), on će se svakako razvrstati ovde na separacionoj traci. Dakle, nema bojazni od toga da odvajamo otpad bez potrebe i da on odlazi na deponiju Vinča.

Poneki će reći da u blizini svojih domova ne postoje takvi "specijalizovani" kontejneri, kao ni mesto u koje će baciti selektovani otpad. Ipak, izgovora nema, tvrdi Cakić, budući da pored ovakvih kontejnera u prestonici postoje i drugi načini da se građani bave reciklažom.

- Najbolje bi bilo da sugrađani u svom domaćinstvu odvoje reciklabil. Oni to mogu učiniti, ukoliko nemaju u blizini sudove za odlaganje reciklabila, tako što će se priključiti našoj akciji "Eko kesa za čistiji grad". A to je vrlo jednostavno, dovoljno je da dva puta godišnje dođu na naš pogon u opštini u kojoj žive, da uzmu svoje eko kese, a mi ćemo ih nagraditi sa 20 posto popusta na našu uslugu odnošenja otpada. To je mali motiv i nagrada sugađanima koji su odvojili vreme i priključili se reciklaži - objašnjava Cakić.

Takođe, u prestonici postoji više od 1000 takozvanih "sudova" za odvajanje otpada za reciklažu, na javnim površinama.

- To su i podzemni kontejneri koji su namenjeni za odvajanje reciklabila, zatim "reciklažna ostrva" (tri kontejnera za pet, met i papir), ali i oni sudovi za odvajanje sitnog reciklabila, na primer, kada se nađemo na ulici, pijemo vodu i onu malu plastičnu flašu možemo da ubacimo tu. Imamo i zvona za odvajanja stakla. Dosta domaćinstava, oko njih 26.000, ima, pored onih zelenih kanti za odlaganja klasičnog komunalnog otpada, ima i plavu kantu za odvajanje reciklabila. U te plave kante se odvaja mešoviti reciklabilni otpad koji svakako dolazi posle ovde.

Dakle, načina ima, potrebna je samo volja. Ipak, navodi Cakić, optimistična je po pitanju budućnosti reciklaže u Srbiji, jer se stvari na terenu popravljaju.

- Svest ljudi se iz godne u godinu povečava, upravo zbog toga jer ljudi uviđaju da je ekologija važna, ne samo za generacije koje dolaze, nego i za nas same. Naravno, to nije sav potencijal koji Beograd može da ima.

Kako pravilno odvajati otpad?

Za građane koji imaju volju da recikliraju, važno je da znaju kako to i da čine. I među plastičnim i papirnim otpadom postoji onaj koji, zbog određenih karakteristika, ne može da podlegne reciklaži.

- Ima razlike među svim reciklabilima, jer u svakom od njih ima i onoga što ne može otići na dalji proces. O tome se građani mogu više informisati, ali, recimo, tanka plastika poput čaša od jogurta ili plastike ne bi trebalo da idu u reciklažu, jer su suviše lagane i odskaču. Narano, plastičme boce od mleka i jogurta bi trebalo da budu isprane - objašanjava Cakić.

U taj materijal mogu da spadaju različite vrste tankog, masnog ili isprljanog papira, u kojem je najčešće stajala hrana. Najviše bi, pak, građani trebalo da vode računa o otpadu koji može da sadrži ostatke opasnih hemikalija.

- Napomenula bih da u reciklažu nikako ne treba da ide, što se često dešava, ambalaža od kuće hemije. To nikako ne sme da se radi, jer kućna hemija sadrži hemijska jedinjenja koja se smatraju opasnim otpadom, jer bi tako mogao da se zagadi ostatak pet ambalaže.

Edukacijom do ekološkog bontona

Svest o očuvanju zdrave životne sredine gradi se, edukacijom i vaspitanjem, od ranog detinjstva. Samim tim, važno je ličnim primerom i kroz različite radionice deci objasniti zašto i kako da se bave reciklažom.

- Trudimo se da apelujemo i motivišemo sugrađane da se priključe ovome u što većem broju, ali i na najmlađe da, kroz različite radionice, predstave i društvene mreže nauče ekološki bonton. Jer ako to nauče od malih nogu, češće će primenjivati kada odrastu, a na nama je da im dajemo primer da reciklaža ima budućnost - zaključila je Cakić.

Video: Projekat navodi na jedno dublje promišljanje upotrebe o konzumiranju plastične ambalaže

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Vrh objasnjenje

    Razvrstano se iesa pa opet razvrstava!? Bravo carevi. Po komentarima se vidi da nikada necemo biti svet, jer nemamo kriticnu masu normalnih ljudi. Trajalo je neko vreme, ali definitivno su pobedile budale, bez osecaja za zajednicki interes i bilo kakve odgovornosti.

    0
    0

    Podelite komentar

  • nnidza

    Kakve veze ima da li neko zarađuje od otpada? Ideja je da okolina bude čista, da manje bude neiskorišćenog otpada. Šta ja imam od toga da neću da odvojim otpad? Ništa. Drugi je problem sto smo u Jagodini odvajali otpad a kamion "mleo" sve odjenom. Na pitanje komunalcima rekli su da oni nemaju opremu za to... Toliko. Nije.mi teško ali je besmisleno.

    0
    0

    Podelite komentar

  • Dača

    Ista stvar i u centru Panceva. Doneli su 16 kontejnera,mi počeli da bacamo sve posebno,kao "aj da budemo kao svabe" kad eto ga kamion koji skuplja i sve nabije u jedan bunker,sve pomesa i ode!Pa čemu onda svi kontejneri,čemu trud?!

    0
    0

    Podelite komentar

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima