24 godine od mučkog ubistva romskog dečaka: Teška sudbina porodice, majka se ubila od tuge

Na današnji dan pre 24 godine romski dečak Dušan Jovanović (13) ubijen je u centru Beograda. Tukli su ga i šutirali "skinhedsi" u Beogradskoj ulici, onoj što izlazi na Slaviju. Porodica se odatle preselila u Mirijevo, jer nisu mogli da podnesu život na mestu gde im je dete ubijeno.

Posle tragične Dušanove smrti, preminuli su prvo majka, koja se ubila od tuge, a u međuvremenu je i otac Aleksandar preminuo.

Tragedija je obeležila ovu porodicu, od koje se nikada nisu oporavili. Nisu uspeli da prebole smrt voljenog sina, nedužnog deteta, koje su usmrtili obesni mladići.

Otac Aleksandar je posle ubistva pretrpeo nekoliko srčanih udara i dva moždana udara, a kasnije su mu amputirane obe noge. Dušanova majka je prvi put pokušala da se ubije popivši sonu kiselinu. Četvrti put je uspela, kada je pronađena, obešena, u dvorištu kuće.

Kako nam je pre nekoliko godina rekao otac Aleksandar, ubicama deteta ne može da oprosti.

Kobne večeri Aleksandar je dao Dušanu novac kako bi kupio koka kolu. Sedeli su ispred kuće, majka, Dule i otac. Otac mu je dao novac i on je otišao do prve radnje gde su inače kupovali sve potrebno za kuću. I više se nikad nije vratio.

- Zadržao se prilično u prodavnici. Kažem ženi "Šta bi sa Duškom, što li ga nema?" Pomislio sam da je ta radnja zatvorena, pa da se spustio u drugu, koja je malo duž ulice. Posle nekog vremena, krenuo sam po njega. Neko je vikao. Ljudi su se bili okupili. Ugledao sam Dušana kako leži na asfaltu, sav krvav. Rekao sam komšijama da smire moju ženu, da ga ne vidi takvog - objasnio je nesrećni otac.

Nestade u trenu...

Jedan od mladića, priča Aleksandar, tražio je od Dušana novac, a zatim su ga, ne čekajući odgovor, oborili na asfalt, tukli i šutirali cokulama u glavu. Jednom od njih ni to nije bilo dovoljno, nego je odvalio komad oluka, njime doslovno umlatio bespomoćnog dečaka, koji je ubrzo preminuo na pločniku.

- E, moj Dušane. Nestade u trenu. A imao je planova mnogo. Želeo je da bude šofer, da radi u "Gradskom saobraćajnom". Želeo sam za njega da se zaposli, oženi, da ima svoju porodicu. Ali uzeše mi ga - pričao je tada otac dečaka.

Dušan, trinaestogodišnji dečak, voleo je fudbal. Do kasno u noć bi gledao utakmice na televizoru, kupljenom samo za njega.

- Mnogo je voleo da igra fudbal, stalno je šutirao sa decom u komšiluku. Zato sam mu i kupio televizor, da bi mogao da prati utakmice. Navijao je za Crvenu zvezdu. Nisam ga vodio na utakmice jer nisam imao para. A želeo je da ide. Sećam se, te večeri pre nego što je otišao u prodavnicu pitao sam ga "Je l' može televizor, je l' valja?", a on je odgovorio "Može, može". I to su bile njegove poslednje reči, poslednje koje sam ja čuo - pričao je tada otac.

Imaće i oni svoju decu...

Maloletnici koji usmrtili romskog dečaka, Milan Č. i Ištvan F. iz Zemuna, osuđeni su na 10 godina zatvorske kazne za starije maloletnike, međutim, posle šest i po godina pušteni su na slobodu.

- Šta da vam kažem, neka im je na duši. Svima njima. Ne mogu da im oprostim... Ne mogu. Ipak nisu oni bili toliko mali... Ni trunku pokajanja nisu izrazili, niti su se oni, a ni njihova porodica izvinili. Ništa. Kad sam ih video na sudu, gledali su me kao da sam ne znam šta. Ubili su mog sina zato što je bio Rom, tu nema šta. Ne mogu da im oprostim, imaće i oni svoju decu, valjda će tad da shvate kako mi je, to mogu da kažem - ispričao je Aleksandar Jovanović.

I dalje je prisutna diskriminacija prema pripadnicima romske manjine i uvek će tako biti, ali zašto - to Aleksandar nije znao da kaže.

- Odnos prema Romima se nikada neće promeniti. Nikada - smatrao je Aleksandar.

Unija Roma Srbije podigla je spomen ploču 2007. godine u Beogradskoj ulici u znak sećanja na Dušana.

Danas su i delegacije Gradskog odbora Socijaldemokratske partije Srbije i pokreta Ne davimo Beograd položile vence u Beogradskoj 33 na spomen ploču Dušanu Jovanoviću.

Pogledajte šta nam je još ispričao otac Dušana Jovanovića, Aleksandar:

(Telegraf.rs)