Tanja udiše novi život starim kišobranima: Jednom su se prodavci naljutili na nju

Kad dune košava dok lije kiša, viđamo uvek iste scene - ljudi koji se bore da zadrže kišobran u ruci, a on se doslovno izvrnuo naopako. Posle te ljute borbe, kišobran više nije ispravan. Hoćete li ga baciti i kupiti novi, u podzemnom prolazu ili kod Kineza, pa ponovo uraditi isto svaki put kad dune vetar?

Nekad to nije bilo baš tako. Kišobran je bio naprava koja je trajala duže. Kvarila se, i popravljala. Dame su menjale ručke u skladu sa bojom laka i ruža, a kada bi ljudima dosadio dezen, jednostavno bi ga presvukli novim platnom. Bile su tri radnje za popravljanje kišobrana, a jedna je opstala do danas!

U Balkanskoj ulici na broju 20 još kišobrane popravlja Tatjana Živković, koja je zanat nasledila od mame. Mada, sve se radi drugačije... Nekada su stizali delovi i platna iz Italije, a kišobrani su rađeni po nekom standardu, pa su se delovi lako menjali. Danas su oni potrošna roba. Pa kome onda treba kišobrandžija?

Baš kada smo to hteli da pitamo Tanju u njenoj radnji, ulazi žena sa kesom punom kišobrana.

- Ja sam donela neke moje stare stvari da vidite da li ima smisla nešto da se radi - rekla je.

Kišobrani su zaista bili stari. I dobri. Takve danas više ne možete kupiti. Na nekom će Tanja zameniti žice, jedan će da presvuče i biće kao nov. Jedan je bio u redu, ispravan.

- Nama su dolazili pre više godina iz jedne prodavnice sa jednim brendom, koji su rekli otkud nama pravo da popravljamo njihove kišobrane, jer oni da hoće da rade kišobrane da traju, oni bi radili - priča nam Tanja.

Tako je, dakle, danas - sve je potrošnja roba. Tanja kaže da kišobran od nekoliko stotina evra može da traje možda i kraće od onog koji košta par hiljada dinara. Ali, ako imate kišobran koji vam je drag ili ste ga nasledili od majke, bake, deke, pronašli negde u starom ormaru, sigurno se isplati popraviti ga! Taj će da traje.

Ovi novi, opet, mogu da imaju neke male kvarove - da ispadne čepić koji drži žicu ili da, pak, neka od žica pukne od vetra. Nema potrebe da ga bacate, jer to može da se sredi za nekoliko stotina dinara kod Tanje. Vreme je da počnemo da mislimo i o tome kako da nam stvari koje koristimo traju duže, jer budućnost sveta jeste u reciklaži, a i jeftinije je popraviti jednu žicu, nego kupiti novi kišobran.

- Ima i sada proizvođača koji imaju neke pristojne cene, a da su sasvim korektni i da će trajati neki izvesni period. Nekada su to bili kišobrani šezdesetih i sedamdesetih, koji su pravljeni da traju i koji se i dan danas koriste i u odličnom su stanju. Kod njih jedino u nekom trenutku treba da se promeni platno - kaže Tanja.

A platno je možda i najskuplja intervencija. Jer, više nema mogućnosti da se ono kupuje na metar, bar ne za potrebe jedne male radnjice u Beogradu. Nema više ni drugih delova. Tanja, zato, u svojoj radnji ima mnogo kišobrana koje može da koristi za delove. Gotovo sve sa njih iskoristi se za popravku onih koje joj donose mušterije. Tako Tanja skida i platno, pa ga ponovo šije po novoj meri.

U ovoj radnjici ima i kišobrana starih stotinu godina i gomila onih iz sedamdesetih i šezdesetih. Potpuno su drugačiji, svaki deo Tanja odvija i zavija, svaki deo može da se menja, a drške od specijalne, stare "kuvane" plastike su neuništive.

- Ja sam sa kišobranima od rođenja. Ono kad ste u nemoj sredini gde vam je to nešto sasvim normalno, onda ne postavljate pitanje šta je teško, šta je lako - priča Tanja.

Poslao je 2002. nasledila od svoje majke, a njene ćerke joj svesrdno pomažu. Ubedile su je da ne napušta zanat, a nekada i njih možete videti u prodavnici. Ljudi se onda čude - stari zanat, a mladi naraštaji. Najvažnija je ljubav, a posao se, za sada, i ne isplati nešto naročito.

- Može li to malo nekako da se... smanji? - požalila se jedna mušterija na račun od 1.150 dinara, a glavu pomerala levo-desno.

Sa njom je kao u zanosu počela da se "klacka" i Tanja, ali svesna da ne može da radi zabadava odgovorila joj je.

- Pa, već sam vam uračunala popust u startu, ovaj kišobran bi bio 750, ja sam vam dala za 450, samo vam to nisam rekla - odgovara Tanja.

Žena pristaje - reč gazdarice je poslednja, a činjenica da će starim i dobrim kišobranima udahnuti nov život i tako uštedeti ko zna koliko para za one koji se kvare posle prve košave, učinila je da zadovoljna i izađe iz radnje.

Naravno, moraće malo da sačeka, popravka traje par dana.

Ima slučajeva da mušterija donese sve ono što je pokvareno u kući, pa možemo da kombinujemo da od više komada dobijemo manje - priča Tanja.

A često se jave i oni koji žele da sačuvaju uspomenu od bake i deke.

(Telegraf.rs)