Stanari zgrade u Zemunu posle poplave čekaju rešenje: "Ovde više nema života"

Stanari zgrade u Zemunu kojima je pre desetak dana poplavila stanove još čekaju rešenje. Stručnjaci tvrde da je profit upropastio plansku i kvalitetnu gradnju.

Dušan Kadrija, kome je stan poplavljen, kaže za Telegraf.rs da ne veruje u bolje sutra, a razlog su, pre svega, finansije.

- Nema šanse da se bilo šta ovde popravi. Nemamo finansije, nemamo gde da živimo. U poplavi je nameštaj u potpunosti uništen, takođe i instalacije. Voda se trenutno ne nalazi u stanu jer je on očišćen od vode i voda je izbačena. Ali, sve je unakaženo, ovde više nema života.  Parket je iščupan i svuda se oseća neprijatni miris - priča Kadrija.

On nam je nakon poplave rekao da sa porodicom trenutno nalazi kod jednog komšije. Međutim, taj stan je veličine četrdeset kvadrata i neće tu moći dugo da ostane. Takođe ima zdravstvene probleme, imao je nekoliko operacija i kako kaže ne može da stane na svoje noge.

Slavica Đukić čiji je suteren bio u potpunosti poplavljen kaže da je voda iscrpena iz njega, ali da je nemoguće tu živeti.

- Vatrogasci su iscrpeli veću količinu vode iz suterena. Ima puno šuta, a i hrana je počela da se buđa pošto je sve pokvareno, kao i frižider - priča Slavica Đukić.

Ona kaže da trenutno živi kod ćerke.

Jedna od stanarki Jelena kaže za RTS da je štetu prijavila investitoru, Građevinskoj direkciji Srbije.

- Voda je bukvalno iz zidova izvirala, pa je u roku od nepunih desetak minuta kompletan nameštaj plivao. Voda se izlivala u hodnik i kroz kupatilo je curila komšinici na plafon, koja je isto imala poplavu u svom stanu - kaže ona.

Šta kaže struka

Dušica Gaković, direktor prodaje jedne inženjerske firme kaže za RTS da svi u lancu koji učestvuje u izgradnji nepokretnosti su odgovorni - od projektanta, tehničke kontrole, izvođača radova, nadzora.

- Ljudi koji su radili tehnički prijem i naravno investitor kao kruna svega toga je veoma odgovoran i u tom nekom smislu po zakonu o planiranju i izgradnji dve godine je garancija na sve radove u stanu a s tim da je deset godina na krov i konstrukciju i hidroizolaciju - poručuje Gakovićeva.

Struka smatra da se lokalne vlasti bave samo formalnim usvajanjem urbanističkih planova, a da je na velikim gradilištima provera kompletnog materijala praktično nemoguća.

Rezultat su često - stambeni objekti visoke spratnosti na uskim parcelama, i preveliki pritisak na infrastrukturu vodovoda i kanalizacije koja ne prati novogradnju.

- Veliki broj investitora, rukovođen time da što pre ostvari što veći profit, u suštini teži da što brže gradi, koristi što jeftinije materijale da maksimizuje profit, uzda se na neki način u naše poslovično neefikasno sudstvo - smatra profersor Dimitrije Zakić sa Građevinskog fakulteta, Instituta za materijale i konstrukcije.

Gotovo 16.000 arhitekata i inženjera ima licencu Inženjerske komore Srbije - potvrdu da su stručni i odgovorni. I pored svih problema, kažu, ne znaju da je nekom licenca oduzeta.

(Telegraf.rs)