Učiteljski fakultet menja ime, izmene i u cenovniku Univerziteta u Beogradu: Evo koje su odluke sednice Saveta

Printskrin: Google Street View

Cene izdavanja diploma Univerziteta u Beogradu povećaće se za 40 odsto, odlučeno je na jučerašnjoj sednici Saveta, održanoj u Rektoratu.

Kako je za Politiku pojasnila prof. dr Zorica Vujić, prorektorka za finansije UB, to znači da će izdavanje diplome za osnovne i master studije, umesto ranijih 5.000 dinara, studente našeg najvećeg univerziteta koštati 7.000 dinara.

Preporučujemo

Naglasila je da cene nisu menjane 12 godina.

Ovo poskupljenje odlagali su, kaže, godinu i po dana, a došlo je kao posledica uvećanja cene štampanja diploma u Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca od 50 odsto.

Većina članova Saveta prihvatila je usklađivanje Statuta UB sa Zakonom o visokom obrazovanju, usmereno na zakonske izmene koje se odnose na Pravoslavni bogoslovski fakultet, koje je prethodno usvojio Senat. Protiv toga je juče glas jedino podigao prof. dr Aleksandar Popović, predsednik Saveta.

- Ovo rešenje je duboko pogrešno, pa je i zakon protivustavan - podvukao je Popović.

Rektor prof. dr Vladan Đokić izneo je predlog Nastavno-naučnog veća Učiteljskog fakulteta, koji je, kaže, jednoglasno usvojen na proširenom rektorskom kolegijumu, da ova članica UB promeni ime u Fakultet za obrazovanje učitelja i vaspitača. Članovi Saveta jednoglasno su to aminovali, a obrazloženje za promenu naziva fakulteta je u "zastarelosti pojedinih pojmova i zanimanja".

Ostalo je da novi naziv usvoji Vlada Srbije.

Savet je izglasao i ukidanje većine centara Univerziteta u Beogradu, pa ih je, umesto ranijih 13, ostalo četiri: Računarski centar, Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata, Frankofoni centar za univerzitetsku uspešnost i Zajednički centar Japan-Srbija za promociju nauke i tehnologije. Nekadašnja prorektorka za nastavu, prof. dr Nada Kovačević sa Farmaceutskog fakulteta, naglasila je da je činjenica da su mnogi od centara osnovani zbog sprovođenja projekata, kakav je bio Tempus, ali da je univerzitet mogao da bude mnogo bolji sa njima da su ih valjano iskoristili.

Profesor Popović je za naš list pojasnio da je tehnička odluka da neki centri koji uopšte ne rade, ili rade smanjenim kapacitetom, budu pregrupisani ili ukinuti. Ovo je bila poslednja sednica u ovom sazivu za univerzitetski deo Saveta UB i 26. novembra vrhovni organ rukovođenja univerzitetom trebalo bi da dobije nove članove i predsednika.

Zato se Aleksandar Popović pred kraj mandata zahvalio članovima Saveta na saradnji i trenucima kada su se slagali, a naročito onim u kojima se baš i nisu usaglasili.

- Što se tiče restitucije imovine UB pitajte premijerku Brnabić što Vlada Srbije ništa ne radi po tom pitanju godinu i po dana. Mi smo pripremili zakon za njeno sprovođenje. Od 86 radi 11 zadužbina. Univerzitetu bi trebalo da se vrati enormno velika imovina, ali smo svesni da je to nemoguće, već treba povratiti ono što je realno moguće, društveno i državno opravdano, a da se ne napravi šteta ikome. I da se vidi šta je neka vrsta formalnog zadovoljenja za ono što ne može da se vrati, a sve u svrhu toga da se obezbede sredstva da se više dece obrazuje, pogotovu one čiji roditelji ne mogu to da im priušte, da bismo na kraju sa njima imali veću i bolju državu. Cilj restitucije imovine univerziteta je to da Srbija bude bolja država, i biće ako talentovanoj deci pružimo bolje obrazovanje - istakao je Popović.

(Telegraf.rs)