Novi serijal "Beogradskih priča" po knjizi ministra Vesića: Ako znamo istoriju, nećemo ponavljati greške

Foto: Nikola Tomić

Novih 60 epizoda serijala "Beogradskih priča", snimljenih po motivima Knjige o Beogradu ministra Gorana Vesića od danas se emituje na TV Prva.

Vesić ističe da se nada da će gledaocima epizode o manje poznatim ili gotovo nepoznatim detaljima iz prošlosti Beograda značiti koliko su i njemu značile dok ih je otkrivao i o njima pisao.

Preporučujemo

"Treba da čuvamo sećanje na naš grad, da učimo istoriju, jer ako znamo istoriju, nećemo ponavljati neke greške u budućnosti", rekao je Vesić za TV Prvu.

Prva sezona od 60 epizoda emitovana je vikendom, priče iz nove, druge sezone, biće emitovane radnim danima, od ponedeljka do petka, u 11 sati.

"Prvi serijal se pokazao uspešnim, sada će gledaoci moći da vide neke nove lepe priče o Beogradu", rekao je Vučić.

To je, kaže, priča o našoj prošlosti, čije je fragmente otkrivao i želeo da ih sačuva, kako bi oni koji će o njima čitati ili ih gledati takođe mogu da otkriju neke stvari o ovom gradu.

Prva epizoda nosi naziv "Ubrzani privredni razvoj", a govori o tome kako se Beograd razvijao početkom 20. veka, kako su se gradile fabrike, zapošljavali ljudi, uvećavao broj industrijskih radnika, uz priče o fabrikama za koje šira javnost ni ne zna da su postojale.

Sledeća epizoda "pričaće" o Varoš kapiji, treća o biserima socijalističke arhitekture, koje nema samo na Novom Beogradu, dok je peta epizoda svedočanstvo o uništenim spomenicima, koji su nekada građeni u Beogradu, a u međuvremenu, u različitim istorijskim okolnostima, su uništeni.

"To je spomenik Karađorđu, Paška Vučetića koji je podignut na Kalemegdanu pred Pvi svetski rat, gde je danas Spomenik zahvalnosti Francuskoj, koji je bio toliko napdan da su Srbi, maltene, jedva dočekali da ga austrougarski okupatori unište i nikada ga nisu obnovili. Do poslednjih decenija dvadesetog veka kada je podignut spomenik u Krađorđevom parku - rekao je Vesić.

Svoje mesto ima i statua "Molitva", delo vajara Frane Kršinića koja se sada nalazi u Narodnom muzeju.

"Zanimljiva je i priča o Sokolskom pokretu, o najvećem stadionu ikada napravljenom, od drveta, na mestu sadašnjeg Mašinskog fakulteta. Tamo je 30-ih godina bila održana prava manifestacija sokola, a stadion je imao mesta za 50.000 ljudi. Bio je najveći u to vreme u Evropi...", otkriva Vesić.

Među pričama je dodaje, i ona o tome kako je Zemun "žigosan", odnosno kako su njegove ulice, u vreme ustaša, tokom Drugog svetskog rata dobijale imena po Adolfu Hitleru, Hajnrihu Himleru, Hermanu Geringu, Anti Paveliću...

"Tu je i priča o najopasnijoj tramvajskoj liniji, broj 12, koja je bila opasna za korišćenje, o prvom 'Harli Dejvisonu' u Beogradu, o prvom menadžeru u srpskoj kulturi, Milanu Vukasu, koji je bio potpredsdnik Skupštine grada i ostao upamćen kao čovek koji je stvorio Fest, Bitef, Bemus, Radost Evrope, manifestacije koje se i danas neguju", rekao je Vesić i podsetio da je upravo na njegov zahtev, dok je obavljao funkciju zamenika gradonačelnika, jedna ulica u Beogradu ponela Vukasovo ime.

Vesić je u knjizi pisao o "krugu smrti" na Ušću, na mestu gde se danas nalazi Muzej savremene umetnosti, jer je tu krajem 30-ih godina postojao logor koji je primao Nemce raseljene iz Rumunije, da bi kasnije bio korišćen za vreme Drugog svetskog rata.

Tu je i priča o dinaru, o rimskom Beogradu...

"Meni su sve priče važne, ali recimo priča o Mikelanđelu u Beogradu je lepa priča koja govori o pravniku Vojislavu Veljkoviću, zahvaljujući kojem mi danas u Beogradu imamo jedinu vernu kopiju Mikelanđelovog 'Mojsija', koja se i dan danas nalazi u našem glavnom gradu. Postoji priča da mu je lično tadašnji papa, Pije XI odobrio da se Mikelanđelova skulptura kopira u jednoj veoma retkoj tehnici, nestajućeg voska. Verujem da to većina ljudi ne zna, nisam ni ja znao. To mi je možda i omiljena priča", rekao je Vesić.

Ministar priča da se knjigama u njegovoj biblioteci, na koju je ponosan, jer broji više od 2.000 naslova, nalazi i mnogo onih o Beogradu, a u poslednje vreme mu, kaže, prijatelji i saradnici sami donose knjige ili zapise.

"Za priču o Mustafi Golubiću, koja je emitovana u prošlom serijalu, uzeo sam kopiju dokumenta, koji svako može da dobije - zapsinika sa njegovog saslušanja 1941. u Gestapou. Sada imam mnogo podataka i biram ono što mi se učini zanimljivim, da bude aktuelno i vezano za događaj koji se dešava sada, kako bi čitaocima i gleadocima priču iz prošlosti učinio aktuelnom", rekao je Vesić.

Tu su i priča o Esad Paši koji je mnogo zadužio Srbe, zanimljivo sećanje na to kako je Marakanu, koja je tada, naravno ne pod tim imenom, već kao stadion FK Jugoslavija, trebalo da otvori kralj Petar, u aprilu 1941. godine, o nacističkim mučilištima, o prvim beogradskim biciklistima, o Škodinom tornju i o značaju turizma za Beograd.

(Telegraf.rs)