Sve počinje kijavicom: Proleće donosi opasnosti iz prirode, čuvajte se ovih 6 stvari

Foto-kolaž: Pixabay, Shutterstock

Odbrojavamo, nadamo se, poslednje hladne dane ovog proleća. Lepo vreme i leto ono je što mnogi, po pravilu, željno iščekuju kada im zima dosadi, ali, trebalo bi da se podsetimo i svih nevolja koje nam to donosi.

Alergije

S prvim znacima lepog vremena mnogi se oglašavaju u društvu i među kolegama rečima: "Nisam bolestan, alergija!". Ima i onih koji to iskustvo po prvi put osete, jer alergija može da "proradi" uvek. Pre nego što krenu trave, muči nas polen drveća, a pravi pakao stiže u drugoj polovini leta, kad "podivlja" ambrozija.

Preporučujemo

Za nama je najjača koncentracija polena tise i čempresa, jasena, breze i platana. Nakon kraćeg zatišja, počinje nevolja s travama, koje su najprisutnije do sredine juna, premda zadaju probleme tokom celog leta. Slično je i sa koprivom, čiji polen je prisutan tokom celog leta, a najviše u avgustu.

Krpelji

Ove napasti ne miruju tokom cele godine, ali proleće je vreme kada se oni posebno aktiviraju, a ljudi masovnije izlaze u prirodu. U maju i junu najviše je uboda ovih krvopija, a otprilike svaki četvrti prenosi opasnu lajmsku bolest. Da bi se bakterija prenela na čoveka, potrebno je da prođe oko 24 sata.

Najviše obolelih registruje se u junu, jer kod nekih pacijenata simptomi nisu vidljivi čak ni mesec dana. Bolest može da se otkrije i pažljivim praćenjem mesta uboda - karakteristično crvenilo ukazuje na zarazu kod većine obolelih, mada ne uvek.

Foto: Pixabay

Bolest može biti veoma opasna i ostaviti trajne posledice, ako se ne otkrije i ne leči na vreme.

Krpelji rastu u vlažnom i senovitom staništu - visoka trava i žbunje za njih su idealna staništa, pa je i košenje i uređenje zelenih površina mera preventive.

Komarci

Od letećih krvopija mnogo je teže zaštititi se, a i vreme za koje mogu da vam prenesu bolest mnogo je kraće nego kod krpelja. Prvi komarci su se već pojavili, ali prava najezda nas tel očekuje u vrelim letnjim danima.

Osim što su dosadni, donose nam bol i svrab, otoke i crvenilo, oni prenose i opasne bolesti.

Foto: Pixabay

Kod nas postoje i malarični komarci, što znači da bi mogli da prenose i ovu opasnu tropsku bolest, kada bi bili zaraženi, a to nije zabeleženo preko pola veka. Više se, međutim, priča o groznici Zapadnog Nila, bolesti koja zvuči "egzotično", ali je toliko dugo prisutna na planeti da se uveliko proširila, naročito u poslednjih dvadesetak godina.

Zanimljivo je da su među "krivcima" za ovo i ptice. One su asimptomatski nosioci zaraze, a komarci je sa ptica prenose na ljude. Međutim i kod ljudi u najvećem broju slučaja izostaju simptomi. Oni koji ih osete obično imaju blagu kliničku sliku, koja se javi u roku od 3 do 14 dana.

Nažalost, jedan od sto pedeset inficiranih razviće veoma tešku bolest, koja zahvata nervni sistem.

Stršljeni

Mnogi insekti ne prenose bolesti, ali mogu da izazovu čak i trenutno kritično stanje za osobe koje su na njih alergične - anafilaktički šok najdramatičnija je posledica ujeda. To, uostalom, može da izazove i neka vrsta hrane.

Foto: Pixabay

Oni su bolni i izazivaju otok i neprijatnost u svakom slučaju. Posebno su strašni stršljeni, iako je kontakt sa njima ređi - imaju veću žaoku i bolniji otrov.

Nažalost, gotovo svake godine beleže se smrtni slučaji usled uboda insekata, a alergijska reakcija ponekad je nepredvidiva.

Zmije

Vreme je i da gmizavci izađu na sunce. Proleće je vreme kada počinjemo da srećemo zmije, uz ravničarske reke to su gotovo sigurno neotrovni gmizavci, dok je na planinama moguće naići i na poskoka.

Pravilo "ne diram te, ne diraj me" najbolja je odbrana, a trebalo bi se čuvati samo iznenadnog susreta - u nepreglednom terenu i pod kamenjem.

Foto: Facebook/Vesna Komnenić

Čak i otrovnica može da vas ujede u odbrani, a da ne ispusti otrov.

Gromovi

Ove godine nismo bili pošteđeni gromova ni zimi, ali leti su oni posebna opasnost.

Nailazak olujnog oblaka je obično nepredvidljiv, jer je reč o lokalnoj pojavi. Meteorolozi mogu da najave nestabilno vreme, ali sve dok radar ne snimi oblake ne zna se gde će biti kiše i gromova.

A ljudi koji se nađu u prirodi i polju su tada ugroženi.

Foto: Instagram / Poli Apoloni

Retko se dešava, ali postoji opasnost od udara groma u čoveka i u gradu. Zasigurno treba izbegavati velike otvorene površine, zelenilo i reke.

(Telegraf.rs)