Vreme čitanja: oko 3 min.
Priča o Sava Centru: Trijumf arhitekture stakla
Vreme čitanja: oko 3 min.
Posle skoro dve godine, privode se kraju radovi na obnovi Sava Centra, najvećeg kongresnog centra u ovom delu Evrope
Početkom novembra svoja vrata otvoriće kongresni i poslovni deo (oko 100.000 kvadrata od čega je dve trećine poslovni, a ostatak kongresni deo), dok će poznata Plava dvorana prve posetioce primiti polovinom naredne godine. Posle rekonstrukcije u koju je novi vlasnik Delta Real Estate uložio više od 111 miliona evra, Srbija i Beograd dobiće moderan objekat koji ispunjava najnovije standarde u gradnji, od održivosti do fleksibilnosti prostora.
Jedan od simbola Beograda izgrađen je pre više od četiri decenije zbog održavanja Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji. Remek delo poznatog arhitekte Stojana Maksimovića bilo je domaćin brojnih kongresa i događaja, od pomenutog KEBS, do Samita nesvrstanih, Generalne Skupštine Svetske banke i MMF, Skuština UNESCO i EBRD. U ovom zdanju održane su manifestacije bez kojih ne bi bilo kulturene istorije Beograda: FEST, BEMUS, Bitef, mnogi koncerti svetskih i domaćih muzičkih zvezda.
Zanimljivo, odluku da se gradi ovakav objekat pratile su nedoumice oko njegovog izgleda. Takozvana "arhitektura stakla" bila je još u povoju i naš grad nije imao sličnih arhitektnoskih rešanja. U stručnoj, ali i široj javnosti postojala su mišljenja koja su dovodila u pitanje ne samo veličinu, nego i izgled objekata. Međutim, tadašnje vođstvo Jugoslavije na čelu sa Titom čvrsto je stalo iza projekta arhitekte Stojana Maksimovića. Izgradnjom Sava Centra tadašnja Jugoslavija pokazala je ne samo vrhunske građevinske mogućnosti, imajući u vidu da je objekat izgrađen za godinu dana, već je bila i predvodnica u arhitekturi stakla koja je tada još uvek bila u povoju.
Ono što je bilo obeležje Sava Centra, vremenom je postalo njegov očigledni nedostatak. Godinama u objekat nije ulagano, prepoznatljiva staklena fasada je prokišnjavala, na nekim delovima popucala, propuštanje velike toplote za posledicu je imao energetski neefikasan objekat, instalacije su bile zastarele, često i van funkcije, divni enterijer dotrajao…
Imajući u vidu status spomenika kulture u Zavodu za zaštitu spomenika kulture, novi vlasnik Delta Real Estate potrudio se da maksimalno očuva autentičnost ne samo staklene fasade, već i prepoznatljivog enterijera. Posetioci će ponovo videti karakterističan luster, prepoznatljivu mapu sveta, originalne narandžaste hidrante, plafonsku cev, tzv. izlomljeni plafon u Velikoj kongresnoj dvorani, kao i sve ograde koje kombinuju metal i staklo. Takođe, određeni deo nameštaja, nakon restauracije, postaće sastavni deo novog enterijera.
Sava Centar mnogima je ostao u sećanju po brojnim umetničkim delima koja su krasila njegove prostorije. Uz pomoć stručnjaka Muzeja grada Beograda dela koja nisu mogla da budu izmeštena tokom obnove zaštićena su od građevinskih radova (impozantne tapiserije Ninele Pejović i Mirjane Morače, kao i veliki kolaž Kneza Miloša u Topčideru) dok će ostala, trenutno izmeštena dela, biti deo novog enterijera Sava Centra.
Pored očuvanja autentičnosti, kompanija Delta Real Estate, regionalni lider u industriji nekretnina u region, posebnu pažnju posvetila je održivosti. Tokom rekonstrukcije primenjen je čitav niz rešenja koja značajno unapređuju energetsku efikasnost. Sanacija fasade izvršena je prema originalnom projektu arhitekte Stojana Maksimovića, nova stakla gotovo su identične boje kao stara, ali su mnogo funkcionalnija. Troslojna stakla novog staklenog omotača pružaju izuzetnu termoizolaciju, uz solar faktor koji se nalazi u rasponu od 25-35%. Ovo praktično znači da će zimi stakleni omotač zadržati toplotu unutar samog objekta, a leti će sunčevi zraci mnogo manje uticati na rast temperature baš zbog niskog procenta solar faktora. Time se značajno utiče na potrošnju energije.
Vodilo se računa o "ozelenjavanju" kako prostora unutar objekta, tako i spoljašnjeg okruženja. Po ugledu na najpoznatije svetske kongresne centre Sava Centar će nakon rekonstrukcije biti prava zelena oaza različitih vrsta rastinja. Sve ovo rezultiralo je pokretanjem procedure za dobijanje prestižnog BREEAM sertifikata, kakav ima samo nekolicina kongresnih centara na svetu.
Obnovom Sava Centra Beograd dobija moderan kongresno, poslovni i kulturni centar i vraća se na mapu kongresnih destinacija, kao domaćin važnih događaja.
(Telegraf.rs/PR)
Povezane vesti
Ovde nameštaj dobija "drugu šansu": Svake srede možete nabaviti svoj komad sa dodatnim popustom
Barselona će biti svetska prestonica arhitekture: 2026. godina jako značajna za ovaj katalonski grad
Otvoren je novi salon Forma Ideale u poslovnom delu Sava Centra
Nema više "akcija": Lanac supermarketa objavio da više neće promovisati proizvode od svežeg mesa
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
"BOLJE DA NAS NISU NI ZVALI" Šok na svadbi u Beogradu: Svekar i svekrva se obrukali, uvredili mladinu rodbinu iz Vlasotinca
BEBA PALA U ALKOHOLNU KOMU Baka htela da mu spremi mleko u prahu, pa umesto vode SIPALA VINO
UZBUNA! NEVREME SAMO ŠTO NIJE STIGLO Snažni pljuskovi i grmljavina pred vratima Srbije, Beograd na ivici nestabilne zone, evo koji delovi zemlje su prvi na udaru
JS
Kao da je danas dan, kada je počeo da se gradi SC. Radilo se udarnički, videlo se svakim danom kako napreduju radovi, pojavluju se konture i gle, čini nam se o čas posla niče novo čudo. Spremali smo se i za skoro otvaranje, kad buknu požar u plavoj sali, dim na sve strane. Uhvatila nas je neka tuga, neverica, šta sad? Središe to Stojanovi majstori o čas posla. Sve je spremno za otvaranje, stiže drug Tito, masa ispred SC ga pozdravlja. Bili smo ponosni na to zdanje, brzinu gradnje i kvalitet. Neka druga vremena su bila, kada se cenio rad, ljudskost, dostojanstvo i kultura. Osoblje je SC doživljavalo kao,svoju kuću. Mnogi iz te generacije koji su radili u SC, su još živi. Radilo se preko Omladinske i Studentske zadruge na svim manifestacijama godinama. Devojke je u red dovodila nezaboravna Donka Špiček. Sve je blistalo godinama, onda odjednom, puf. Duboko se nadam, da će Mišković održati obećanje i vratiti SC stari sjaj. Da se opet ponosimo zdanjem, koga je projektovao Stojan Maksimović i uvrstio ga u istoriju ovog grada. Molim vas objavite.
Podelite komentar
Milica
Veoma mi je žao što nisu pozvali Arh. Stojana Maksimović, makar na prezentaciju projekta adaptacije i Sava centra i hotela. Druga vremena.
Podelite komentar
ZoranA
Odmah posle samita, sticajem okolnosti, bio sam u prilici da uđem u S.C. Bio sam dete i imao sam doživljaj kao da sam ušao u svemirski brod . Enterprise. Neverovatna zgrada. Nadam se da se neću pokajati ali hoću ovo da kažem- hvala Delti i g. Miškoviću što su uložili trud i novac u ovo zdanje. Biće tu i zarade nadam se , ali dobro je da se neka naša kompanija prihvatila ovog posla.
Podelite komentar