Beograd je svet: Ovako izgleda molitva u Crkvi Krist Kralj, svi govore različitim jezicima, ali se razumeju

Beograd je svet - to zaista možete reći kada kročite u skromnu rimokatoličku crkvu Krist Kralj u Krunskoj ulici, u strogom centru Beograda, diplomatskom, kulturnom i istorijskom središtu moderne Srbije.

Reč je o prvoj beogradskoj župi, najstarijoj katoličkoj crkvi u Beogradu, naravno, ako ne računamo one porušene i zaboravljene, kojih je bilo i mnogo pre turskih osvajanja. Ovo nije beogradska katedrala, već konkatedrala, ali veoma je živa bogomolja u kojoj mogu da se čuju svi jezici sveta.

Preporučujemo

Bogosluženja su na engleskom, katkad francuskom, italijanskom ili srpskom/hrvatskom jeziku, a narod dolazi sa svih strana. Među njima su rođeni Beograđani, oni koji su ovde ostvarili brak, oni koji su se našli poslom ili su u diplomatskoj misiji. I svi se razumeju.

"To pokazuje katolicitet, univerzalnost crtkve, mi smo crkva od mnogo jezika, ali kao liturgijski jezik koristimo najčešće engleski. Rimska liturgija je univerzalna, svi poznaju strukturu, pa makar i ne pozanvali jezik. Na velike praznike, posebno za Božić i Uskrs imamo tu zajedničku misu na kojoj određene delove izgovaramo ili molimo na engleskom ili nekom drugom jeziku, ali veći deo liturgije je na srpskohrvatskom. To su trenuci gde se zajedništvo katolika najbolje pokazuje kroz liturgiju", govori za "Telegraf" župnik ove crkve velečasni Aleksandar Ninković.

Dok smo posmarali večernju molitvu nije bilo šta mnogo nerazumljivog. Crkva ima svoj jezik - "govori" mozaik Krista Kralja, vitraži koji oživljavaju prisustvo Hrista i hrišćanske vrednosti, duborezi koji pokazuju Križni put. Vernici su ustajali i naglas se molili, prateći obred sveštenih lica, među kojima su i dvojica afričkog porekla.

Kao centralna župa Krist Kralj je zadržao neke posebnosti. To su misa za diplomate, veronauka za njihovu decu, razni susreti – verski, međuverski, društveni, karitativni. Te aktivnosti se nastavljaju, uz tendenciju proširenja i rasta, piše Beogradska nadbiskupija.

O tome ko su beogradski katolici razgovarali smo ranije i sa beogradskim nadbiskupom, kardinalom Ladislavom Nemetom. Kako nam je opisao, okupljanje rimokatolika u tako velikoj sredini pravi je izazov.

"Mi tražimo i prihvatamo nove članove naših zajednica u Beogradu, iako moram kazati, da je puno puta teško pronaći osobe koje se doseljavaju u glavni grad. Posebno je važno za nas da nađemo i prihvatimo mlade, koji dolaze da studiraju u Beograd, jer dolazak u veliki grad uvek donosi sa sobom i velike izazove, stoga mi je i moj odnos, briga za njihov dalji verski život veoma važan. Lakše je starati se o verskom životu osoba u naselju od 5 do 10 hiljada stanovnika, nego u gradu kao što je Beograd sa preko milion stanovnika, što zaista predstavlja velik izazov", naveo je ranije Nemet.

(Telegraf.rs)