Otac Nektarije: "Odmor za telo ne vredi bez odmora za dušu, monasi ne idu na more, ovde je najveća radost"

Monasi nisu ljudi sa nekog drugog sveta, i oni su "na zemlji", odrasli su u društvu s nama i dišu vazduh iste kulture kao i mi. Zato, ako upoznate monaški život, lakše ćete ući i u bračni, ceneći pri tom tradicionalne hrišćanske i pravoslavne vrednosti.

Preporučujemo

"Između prave hrišćanske porodice i monaškog života nije velika razlika, za nas monahe ne važe neka druga pravila od onih za porodične ljude, naravno, za one koji hoće da žive po Bogu", ispričao nam je otac Nektarije, jeromonah u manastiru Fenek.

I to je tek početak velike priče o ovom manastiru danas, čiji istorijat nam je prethodno ispričao monah Nikolaj. Život u manastir posebno unose deca. I po 150 mališana tokom posta pričešćuje se s roditeljima, a crkva je tesna da nedeljom primi toliko porodica, među kojima je mnogo onih sa troje, četvoro, pa i više dece. Oni se posle molitve sastaju u trpezariji, druže se, pevaju, igraju...

"Kod nas dolazi dosta porodica s mnogo dece i mislim da je to nešto najznačajnije za manastir. Nedeljom imamo liturgiju, veliko sabranje, zajednicu, sada već zrelu. Imamo 'Fenečke bisere', to su deca koja su ovde stasavala, sazrevala i koje je otac Makarije, iguman manastira, sabrao u jedan ozbiljan ansambl, koji ima stariju i mlađu generaciju (Biseri i Biserčići). Ko jednom dođe ovde i vidi tu zajednicu, tu radost, tu porodičnu atmosferu, njima se dopada, pričaju dalje ljudima i dolaze da vide...", priča otac Nektarije.

Foto: Mateja Beljan

Najpre su se nakon liturgije okupljali u konaku, ali je postao pretesan za toliko ljudi, pa je izgrađena trpezarija. I tako se monaška obitelj i porodice iz grada sjedinjuju u jednu veliku duhovnu skupinu, gde su svi braća.

"Trenutno ovde ima nas šest monaha. Kako sazrevamo mi, tako se obnavlja svetinja i bogosluženja su sve bogatija i duža, sve više ljudi dolazi kod nas. Ja mogu da uporedim crkvu i manastire sa školom. Ljudi idu u školu zbog znanja, a crkva osposobljava svoje vernike i priprema ih za carstvo nebesko. Svaki čovek po svojoj meri traži, koliko bude tražio toliko će da nađe, koliko se bude trudio toliko će da napreduje", priča nam otac Nektarije.

Bratstvo je mlado, pa time nestaje i barijera koju vernici obično imaju prema monasima, koji jesu odvojeni, ali ne i potpuno isključeni iz svetovnog života.

"Mi smo isto živeli u svetu i delimo slične navike. Nekog interesuje monaški život, a nekog bračni", kazao je otac Nektarije i citirao svetog vladiku Nikolaja, koji je svima mladima preporučivao da pre nego što se odluče za brak posete manastir.

Možda su predodređeni za monaški život, a čak i da nisu, naučiće osnovne vrednosti koje treba da obeleže i njihovu buduću porodicu - poredak, poštovanje starijeg, rad, ljubav, vera...

"Ljudi koji se interesuju da upoznaju monaški život imaju priliku da dođu, da vide i da nam pomognu, da žive s nama, da se malo duhovno okrepe, da uhvate naš tempo i to posle prenesu u svoju porodicu", priča otac Nektarije podsećajući da im pomoć uvek treba u ekonomskim aktivnostima, na primer u vinariji ili u proizvodnji meda.

Najmanje što možete da uradite je da u Feneku provedete jedno nedeljno jutro, da napravite mali izlet s porodicom i da se duhovno odmorite.

Foto: Mateja Beljan

"U Jevanđelju piše da je carstvo nebesko unutra, u vama, a ovde je, da kažem, škola kako da se to carstvo nebesko nađe u sebi. Ljudi često traže odmor za telo, ali ako ne nađu za dušu, ništa to ne vredi. Kod nas ljudi napune baterije i vide neke druge vrednosti, pogotovo porodične, jer danas ljudi žude za tim materijalnim, ode nam život u jurenju toga, a sve imamo. Vladika Nikolaj je u 'Nebeskoj liturgiji' rekao da će doći vreme kada će biti puna zemlja svakoga obilja, a svi će da viču 'nigde ništa nema'. Svi kukamo kako je nemaština, a pogledajte samo kako se deca oblače, kakve telefone nosimo... Monasi ne idu na more, ali radost koju sam ja ovde osetio nisam nigde", zaključuje otac Nektarije.

Kosovske pesme

Bratstvo manastira Fenek vezano je za Kosovo i Metohiju, za srpsko duhovno nasleđe u pokrajini i za naše ljude koji su ostali tamo da ga čuvaju. Iguman Makarije pre dolaska u Fenek bio je u manastiru Visoki Dečani.

"Deca često recituju kosovske pesme, a po tome su poznati i 'Fenečki biseri', čija je većina pesama vezana za očuvanje naših svetinja na Kosovu, uključujući tu i ljude", priča nam otac Nektarije.

(Telegraf.rs)