Tri decenije od "Oluje", Šapić: Hrišćanski je praštati, ali ako ne izvučemo pouke, istorija će se ponavljati

U Crkvi Svetog Marka u Beogradu danas je održan parastos povodom obeležavanja Dana sećanja na sve stradale i prognane u oružanoj akciji "Oluja", a parastosu je prisustvovao gradonačelnik glavnog grada Aleksandar Šapić.

Šapić je zatim, ispred delegacije Grada Beograda, položio venac u Tašmajdanskom parku kod spomenika srpskim žrtvama stradalim u ratovima 1991-2000. godine na prostoru bivše Jugoslavije.

Preporučujemo

Gradska uprava Grada Beograda pružila je ove godine podršku organizaciji obeležavanja, a gradonačelnik Šapić, kao i svake godine otkad je došao na čelo Beograda, odao je počast stradalima.

Obraćajući se prisutnima, Šapić je poručio da nije zagovornik previše glasnog tugovanja.

– Smatram da se tuguje u miru i tišini jer onom koji to preglasno čini cilj je reklamiranje i profitiranje. Grad Beograd će nastaviti da pomaže u organizaciji, ali ja se više neću obraćati iako ću nastaviti da dolazim, baš iz tog razloga. Mislim da smo naročito tih nesrećnih devedesetih imali previše onih koji su glasno srbovali, a malo delovali, a oni koji su delovali najgore su prošli, dobrim delom i zaslugom našeg sopstvenog naroda. To što nam se desilo devedesetih nije ništa različito od onoga što nam se desilo četrdesetih. Ne budemo li se mi dozvali u pamet, desiće se opet. Nemojmo da se iznenađujemo zbog toga šta nam je neko uradio jer mu se ukazala prilika zato što su to kroz istoriju radili kad god su mogli. Zato se njima ne bih bavio već nama – rekao je Šapić i poručio da "ne budemo li izvukli pouke iz sopstvene istorije, ona će nam se opet ponavljati.

– Hrišćanski je praštati i treba praštati, ali hrišćanski je i ne zaboravljati. Ako stvari koje su vam se desile u prošlosti i koje su bile pogubne po narod zaboravite, onda izlazite iz domena hrišćanstva i ulazite već u glupost. Zato tugujemo u tišini, ne treba nam niko da saučestvuje u našem bolu, sami ćemo. Vodimo računa jedni o drugima, čuvajmo jedni druge, manje srbujmo a više delujmo jer kad god smo previše srbovali, Srba na tim prostorima nije previše ostajalo. Neka je večna slava i laka zemlja svima onima koji su u prošlom veku, ne samo u poslednjem progonu, platili svojim životom i nadam se da srpski narod ma gde bio i gde se nalazio neće više nikada dozvoliti da nam se ovakve i slične stvari iz istorije ponove – istakao je Šapić.

Nakon Šapića, vence su položili i državni sekretar u Ministarstvu za rad Mile Rosić, delegacija Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije na čelu sa Dušicom Popović, kao i brojna udruženja veterana i boraca.

Ispred Udruženja "Zavičaj" Nenad Abramović je ukazao je da operacija „Oluja” predstavlja najveći zločin na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata. On je istakao da srpski narod mora biti jedinstven i složan jer će svaku neslogu neprijatelj uzeti za slabost.

– Iz našeg stradanja crpili smo snagu da se poput Feniksa dignemo, da bol pretvorimo u snagu i volju, život i opstanak, da odgajamo nove naraštaje i prenosimo istinu o nama. Branili smo se i sačuvali biološku osnovu, a danas gradimo nova naselja u zemlji koju volimo, ali svoje nikada nećemo zaboraviti a žrtve nikada oprostiti – rekao je Abramović.

U ime Udruženja "Crvene beretke" Jovo Adamović je rekao da je "Oluja" završni čin ustaške ideologije istrebljenja srpskog naroda, njegove kulture, vere, narodnih običaja i tradicije. Кako je istakao, Srpska krajina je danas pusta i prazna zemlja mučenika, ali uprkos tome živi ponosan, dostojanstven i nepobediv srpski narod, koji ne sme da zaboravi svoje heroje niti da se ne stidi svoje pravedne borbe.

Hrvatski napad na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu i proterivanje srpskog stanovništva sa prostora koji su Srbi nastanjivali vekovima počeo je u zoru 4. avgusta 1995. godine, a prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas", u "Oluji" je sa prostora Republike Srpske Krajine proterano više od 220.000 Srba, dok ih je više od 1.900 ubijeno, pri čemu su počinjeni brojni zločini.

Bio je to najveći egzodus civila u Evropi posle Drugog svetskog rata.

(Telegraf.rs/Tanjug)