Otkad su spaljene mošti Svetog Save gorela je želja za ovim hramom: Zašto smo ga tek u 21. veku dočekali?

U kolektivni identitet srpskog naroda urezan je gorak trenutak spaljivanja moštiju Svetog Save – čin turskih osvajača kojim su hteli da unište dušu Srpske pravoslavne crkve. Otkad su plamsale mošti najvećeg srpskog svetitelja, gori i želja da Beograd bude hrišćanski, srpski grad, sa velikom, impozantnom crkvom kojoj bi se divili svi od Carigrada do Petrograda.

Preporučujemo

Trista godina posle strašnog čina na Vračaru, 1895. osnovano je Društvo za podizanje Hrama Svetog Save na Vračaru, na čelu s mitropolitom Mihajlom. Ipak, tek u 21. veku mogli smo da se pomolimo u velikom, lepom, srpskom pravoslavnom hramu kakav je Beograd pola milenijuma čekao! Stvari nisu išle lako, ne samo zbog novca...

Kada je Srbija definitivno postala slobodna i nezavisna država, utvrđena je i ideja da se hram podigne na mestu gde su spaljene mošti Svetog Save, ali tek 1905. godine raspisan je konkurs. Nije uspeo.

Zahtev je bio da se izgradi monumentalna crkva u srpsko-vizantijskom stilu, koja bi imala površinu od oko 2.500 metara kvadratnih i izdvojen zvonik. Komisija Imperatorske akademije umetnosti u Petrogradu nijedan od pet pristiglih radova nije ocenila kao adekvatan za tako veliki poduhvat.

Foto: Privatna arhiva - Beljan

Usledili su novi ratovi i stradanja. Tek kada je nastala nova država, Kraljevina SHS, obnovio se i rad Društva. Tada je na čelu crkve bio patrijarh Dimitrije. Raspisan je novi konkurs 1926. godine, koji je zahtevao da hram može da primi bar 6.000 vernika.

Arhitekta Bogdan Nestorović proslavio se drugom nagradom. Ime prvonagrađenog ne spominjemo jer – niko nije ni osvojio prvo mesto, kao ni treće! Nestorović je zajedno s Aleksandrom Derokom (koji je takođe učestvovao u konkursu) izradio projekat veoma sličan današnjem rešenju.

Godine 1935. konačno počinje izgradnja Hrama, najveći građevinski projekat u tadašnjoj državi! Sve je išlo dobro, zidovi su "porasli" i do 12 metara visine, a onda je usledilo novo bombardovanje.

Beograd je delimično uništen, nacistička čizma ga je okupirala, nikakva gradnja srpskog hrama više nije dolazila u obzir, a fašisti su zidove bogomolje iskoristili kao veliki parking, koji su komunisti nasledili.

Ukida se i Društvo za podizanje Hrama Svetog Save.

Ideju o izgradnji hrama obnavlja patrijarh German i poznato je da je komunističkim vlastima podneo 88 molbi za dobijanje dozvole. Jedna je uslišena.

Patrijarh Porfirije, Foto: Tanjug/ Jadranka Ilić

Protomajstor u izgradnji Hrama osamdesetih i početkom devedesetih godina postaje arhitekta Branko Pešić. On je revidirao stari Nestorovićev i Derokov projekat u skladu s vremenom koje je donelo nove materijale i tehniku gradnje.

Prva liturgija održana je među zidinama hrama 1985. godine, kada patrijarh German polaže povelju o nastavku radova i okuplja na molitvi desetine hiljada vernika!

Gradnja je gotovo zaustavljena sredinom devedesetih godina, ali samo nakratko. Projekat je valjalo dovršiti.

Veličanstveni Hram Svetog Save danas je simbol Beograda, Srbije, pravoslavlja, turistička tačka i mesto na kome se svetu približava srpska duhovnost.

Moćna kupola hrama teži četiri hiljade tona, a pozlaćen krst težak je četiri tone i visok 12 metara! Hram ima 49 zvona, veličanstvenu kriptu i 15.000 metara kvadratnih mozaika.

(Telegraf.rs)