Lepa reč i topao dodir: Ljudi se iznenade kada na uniformi vide krst, upoznajte pravoslavne volontere u KCS

Bela, čista, blještava bolnička soba i pacijenti koje čeka sudbonosna intervencija... Znate šta na tom mestu znači bela uniforma – igla, analize, procene, pregledi. Ali, kada dođu ovi ljudi, takođe u bolničkim uniformama, na posebnom zadatku i humanoj misiji, sledi "infuzija" lepih reči, toplih dodira, nežne pripomoći. Svaki bolesnik bar za tren zaboravi na bolest kada ugleda crveni krstić na upečatljivoj beloj ili plavoj kapici.

– Naš lek je lepa, topla reč, blag dodir, ljubav koju pokazujemo pacijentima. Osete se sigurno kad im dođe neko s osmehom. Naša pojava i uniforme jako lepo deluju na njih, smirujuće – ispričala nam je volonterka Nevenka Čuturić, pravnica i master studentkinja vinarstva i vinogradarstva – somelijer.

Ona je samo jedna od osamdesetak, uglavnom mladih, braće i sestara raznih profesija, svoje vreme i srce daruju onima kojima je najteže, ali i lekarima i tehničarima koji imaju posla napretek i kojima su desna ruka za sve zadatke s pacijentima koji se ne tiču medicine.

Pravoslavni volonteri u zdravstvu, kojima rukovodi otac Željko Jovanović, angažovani su u okviru Verskog dobrotvornog starateljstva, humanitarne organizacije Srpske pravoslavne crkve. To su ljudi iz "običnog" sveta, koje okuplja vera u Boga i želja da pomognu, osećanje dužnosti i ljudskosti i, to možete sutra postati i vi, bez obzira na godine, pol, uzrast, obrazovanje, samo uz dobru volju, malo požrtvovanja i s verom u Boga.

Sa nama je razgovarao i Vuk Pantić, diplomirani pravnik, koji dolazi iz kosovskometohijske opštine Istok.

– Volontiram od prvog dana, kada smo počeli na Praznik silaska Svetog Duha na Apostole, već treću godinu sam volonter u Kliničkom centru Srbije, slava Bogu, na naše dve ugledne klinike. Moj dan počinje kada se najpre javim glavnoj sestri, a onda pogledam kako je ko od pacijenata. Obratim im se rečju "Pomaže Bog", a oni kad to čuju, njihovo stanje se 50 posto poboljša, ne zbog mene, nego zbog te reči koja je od davnina hrabrila naš narod. Oni sa radošću uzvraćaju "Bog ti pomogao", toliko se ozare, toliko odmah dobiju nadu jer stiču utisak da je Bog tu da brine o njima, onda ih pitam kako je protekla noć... – govori nam Vuk.

Upravo ta procena trenutka i izbor reči koju će uputiti pacijentu snaga je kojom vladaju volonteri.

– Mi dolazimo puni ljubavi i pacijent se opusti kada nas vidi. Nekada je jako uzrujan, pa treba iznaći način kako mu pristupiti. Ja pogledam karton, pa se obratim imenom, pitam ga odakle je, postavim neka opšta pitanja, a onda, kada se opusti, ja ga pitam zašto je uzrujan, šta je problem... Neko brine zbog porodice, neko zbog same operacije... – priča nam Nevenka.

Ona ne može da zamisli da ostavi bolnicu, da propusti volontiranje makar i jedan dan, jer zna da su u sobama ljudi čija je porodica daleko i kojima je topla reč nikad potrebnija.

– Kod nas, pravoslavnih volontera, humanost je na prvom mestu i svaki pravoslavni hrišćanin daće sve od sebe da pomogne svome bližnjem i svaki naš volonter dolazi iz velike ljubavi i što želi da pomaže. Ne pravimo razliku među pacijentima, svaki pacijent je isti. Jutros mi se toliko obradovao jedan pacijent iz Novog Pazara, ovde su i muslimani, rimokatolici, mnogo je i stranaca, mi smo tu za sve i svi nam se obraduju, to je za njih nešto novo – priča nam Nevenka.

Ali, nije to samo tek-tako, pokoja reč utehe i obilazak radi reda. Mnogo je posla na plećima lekara i medicinskih tehničara. Volonteri su tu da bolesnike prihvate kao članove svoje porodice – da ih umiju, osveže, pomognu u održavanju higijene, nahrane, odvedu do neke druge prostorije gde ih čeka snimanje, nađu se i u kritičnim situacijama kada je potrebna postoperativna nega. Uteha je nekad i najvažnija, ali i kontakt s Bogom, jer po potrebi mogu da ih povežu i sa sveštenikom. Sveta tajna pričešća ovim bolesnicima može da unese važnu duhovnu snagu.

– Organizuje nas naš koordinator, otac Željko Jovanović i od prvog dana mi smo kao jedno, a naš otac Željko je most od samog starta između nas volontera s jedne strane i osoblja na klinici s druge strane – precizira nam Vuk.

A otac Željko objasnio nam je kako funkcioniše ovo milosrdno delo, koje živi i raste već tri godine.

– Njegova svetost, naš patrijarh srpski, gospodin Porfirije, vođen očinskom ljubavlju i brigom za sve bolesne i potrebite, doneo je odluku pre tri godine da se u Arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj, pri Verskom dobrotvornom starateljstvu, za koje je zadužen naš vladika toplički gospodin Petar, osnuje ogranak pravoslavnih volontera u zdravstvu za Klinički centar Srbije, što podrazumeva da naši ljudi iz crkve, naši vernici, naši parohijani, nakon što prođu određenu obuku, dolaze u Klinički centar.

Trenutno smo na dve ugledne klinike, na Klinici za kardiohirurgiju i na Klinici za vaskularnu hirurgiju i pomažu lekarima i sestrama u tim nemedicinskim poslovima. Mi imamo oko 80 volontera podeljenih u dve smene, pre podne i posle podne, koji redovno dolaze. Svako ima obavezu da volontira jednom nedeljno u periodu od četiri sata, ali po potrebi može da ostane i duže. Imamo jako lepa iskustva i sa vernicima muslimanske veroispovesti i katolicima, jer naši volonteri pružaju pažnju i ljubav svima – u dahu nam govorio otac Željko Jovanović koji ima izazovan zadatak da sve ove volontere okupi i organizuje njihov rad na ovako važnom mestu.

Vremenom, ne samo da su volonteri olakšali zdravstvenim radnicima posao, već su se s njima sprijateljili i mnogima od njih približili pravoslavlje.

– Ima doktora i sestara koji kažu: "Ja nisam bio mnogo u veri, nisam znao šta je post, kako se posti, kako se ide nedeljom u crkvu, šta je pričešće, mi kada je pauza malo razgovaramo s volonterima i evo, ja već postim sve postove, pričešćujem se redovno, vodim decu u crkvu, krstio sam decu...". Mi zaista funkionišemo u jednoj velikoj ljubavi – kazao nam je otac Željko.

Otac Željko poziva sve zainteresovane da se priključe pravoslavnim volonterima u zdravstvu i svi su pozvani da mu se jave putem telefona 062/8259202.

Na ovaj način, pravoslavlje i crkva prisutni su među narodom, tradicija solidarnosti i pomoći koja postoji od najranijih vremena, samo je tokom komunističke vladavine karitativna delatnost bačena u zapećak. Kadgod je crkva imala mogućnosti i kada se nije borila za golo preživljavanje, pomagala je i drugima. Tako je bilo i u Beogradu pre Drugog svetskog rata, a sada tradiciju nastavlja Versko dobrotvorno starateljstvo. Oni okupljaju volontere u raznim oblastima koji bez ikakve naknade, u veri i iz ljubavi, pružaju pomoć svima kojima je potrebna. Poznat je rad Crkvene narodne kuhinje, imaju i svoj Dom zdravlja, organizuju milosrdne posete, pomažu porodicama sa više dece, pravno savetovalište, pa i psihoterapijsko-duhovni rad.

Pomoć VDS-u možete pružiti već sada, priključenjem timu volontera ili, makar, jednom SMS-porukom sadržaja 200 na 2844. Slogan je "Nahrani gladnog". Možete donirati garderobu ili postati mesečni dobrotvor (SMS 500 na 2844).

(Telegraf.rs)