Srpskim žrtvama holokausta vraćen identitet: Naučnici i istraživači prikazali SUROVU ISTINU Starog sajmišta

Memorijalni centar "Staro sajmište" obeležio je godišnjicu formiranja nacističkog logora svečanim otvaranjem izložbe "Prihvatni logor Zemun", autora dr Milana Koljanina i Asje Drače Muntean, koja osvetljava drugu, manje poznatu fazu logora. Svečano otvaranje održano je 8. decembra 2025. godine u 13 časova u Centralnoj kuli Memorijalnog centra, na mestu gde je, simbolično, nekada vršena registracija zatočenika.

Izložba prikazuje period od 1942. do 1944. godine, tokom kojeg je kroz logor prošlo skoro 32.000 ljudi, od kojih je više od 10.600 stradalo. Prihvatni logor Zemun služio je kao tranzitni centar za masovne deportacije u nacističke logore širom Evrope i okupirane Srbije. Među zatočenicima, koji su živeli u uslovima gladi, bolesti i torture, najbrojniji su bili Srbi, ali i muslimani, Hrvati, Jevreji, Romi i pripadnici drugih naroda.

Preporučujemo

Direktorka Memorijalnog centra "Staro sajmište“" dr Krinka Vidaković Petrov, naglasila je u svom obraćanju da je Beograd bila jedina evropska prestonica u kojoj je za vreme Drugog svetskog rata bio ne samo jedan, nego četiri nacistička logora: Banjica, Topovske šupe na Autokomandi i dva logora na Sajmištu – Jevrejski logor Zemun i Prihvatni logor Zemun.

Ona je pojasnila složenu funkciju logora.

- Bez obzira na naziv, Prihvatni logor Zemun je bio hibridni nacistički logor. Za neke od više od 30.000 zatočenika bio je logor smrti. Za druge, koncentracioni logor. Za treće logor za prinudni rad. Za četvrte tranzitni logor. Za pete logor ratnih zarobljenika - rekla je.

Direktorka je istakla da je logor dugo bio "deo našeg zaborava, a danas polako postaje deo našeg sećanja", dodajući da je cilj Centra da sve nacističke logore u Beogradu stave na evropsku mapu logora i da svim žrtvama odaju poštu na dostojanstven način.

Jovana Petrović, kustos-edukator, podsetila je da je ova zgrada, Centralna kula, "simbol prostora koje znamo kao Staro sajmište, a koji je igrao izuzetnu ulogu u predratnoj, ratnoj i posleratnoj istoriji naše prestonice".

Dr Milan Koljanin, jedan od autora izložbe, objasnio je koncepcijski pristup.

- Koncepcija naše izložbe počiva na stavu dijametralno suprotnom od tvoraca sistema terora čiji važan deo je bio i Prihvatni logor Zemun. Nasuprot obezličavanju pojedinca koji je za sistem bio samo deo nepoželjne političke, nacionalne ili rasne grupe... Mi smo nastojali da zatočeniku vratimo njegovu individualnost, da pokažemo put zatočenika od dovođenja u logor do njegovog deportovanja u druge logore ukoliko je preživeo surovi logorski režim - rekao je dr Milan Koljanin.

Izložba je tematski podeljena na devet celina, a kroz arhivske dokumente, svedočanstva preživelih, fotografije i umetnička dela, prikazuje mehanizme funkcionisanja logora, svakodnevicu zatočenika, sistem nasilja, ali i otpor i borbu za opstanak. Ulaz na izložbu, čiji je dizajn delo Izabele Martinov Tomović, je besplatan, a od 15. januara jednom mesečno održavaće se i vođene ture.

(Telegraf.rs)