Ovo je omladina o kojoj se malo priča: Zvezdarijada okuplja mlade koji biraju kulturu i vrednosti

U vremenu u kojem se često govori da omladina nema ukusa ni vrednosti, postoje mladi koji iznova dokazuju suprotno. To je upravo suština besplatnih radionica pevanja u okviru Zvezdarijade, festivala kulture koji se decenijama održava na Zvezdari. Okuplja mlade ljude koji slušaju dobru muziku, čitaju knjige, posećuju pozorišta i, iznad svega, neguju prave vrednosti.

Zvezdarijada je festival posvećen mladima talentovanim za različite oblasti kulture, od pisanja do muzike. Ove godine uspešno je završeno 10 radionica pevanja, a sada slede pripreme za završni koncert i simbolično takmičenje „Prvi glas Zvezdare“. Prema rečima Dragane Petrović, organizatorke muzičkog stvaralaštva, završnica programa biće obeležena tim skromnim takmičenjem, koje će se održati 25. decembra u 17.30 u svečanoj sali Šeste beogradske gimnazije.

Preporučujemo

„Godinama organizujem muzičko stvaralaštvo i susrećem se sa omladinom koja kroz muziku uči da veruje sebi, ali i drugima. Tokom tih deset okupljanja, učionica Šeste beogradske gimnazije pretvara se u prostor u kojem nema podsmeha, sujete, niti takmičenja u klasičnom smislu. Ima malo treme, ali najviše ima aplauza, međusobne podrške, zagrljaja i novih drugarstava. Ovoj divnoj omladini muzika nije samo melodija za uživanje ili prolazni trend, već emocija, kultura i način izražavanja, što je za veliko divljenje“, kaže Petrović.

Foto: Privatna arhiva

Zvezdarijada je kroz godine postala mesto na koje se učesnici vraćaju. Neki od njih su danas studenti, neki su zaposleni, a neki imaju bendove, nastupe i završene fakultete, ali se vraćaju jer osećaju pripadnost, jer su upravo ovde prvi put osetili da muzika može biti put razvoja, ljubavi i snage, a ne samo običan nastup.

Jedan od takvih primera je Savo Bacić, nekadašnji učenik Sedme beogradske gimnazije. Savo je godinama dolazio na Zvezdarijadu, još od srednje škole. Iako pravi mangup, uvek je bio lepo vaspitan, kulturan i spreman da pomogne. Često bi dolazio i kada nije znao tačno koju će pesmu pevati, ali se svaki susret završavao njegovim šarmom, pevanjem iz duše i gitarom u rukama. Generacije su se smenjivale, a on je bio konstanta.

Foto: Privatna arhiva

Ove godine pojavio se ponovo i iznenadio sve. Završio je fakultet, ima svoj bend „Kud koji“, poznat po svirkama sa odličnom atmosferom u Beogradu. Ipak, ono što je najviše dirnulo organizatorku bila je rečenica koju je rekao gotovo mirno, kao da je mala stvar: da su mu radionice Zvezdarijade pomogle da ostane na putu muzike i da sada, kao odrastao, želi da doprinese novim učesnicima.

„Želim da im pomognem savetom, znanjem i prisustvom, jer sam nekada bio u njihovoj koži. Mladima u tim godinama potrebna je podrška, zato sam tu da pomognem oko svega, pa čak i oko tehnike tokom proba i samog Prvog glasa Zvezdare. Sada je došlo vreme da se odužim i želim da budem uz ovu omladinu“, kaže Savo.

Njegova želja da doprinese muzičkom stvaralaštvu dokaz je da sve ovo ima smisla, da trud, podrška i iskrenost ostavljaju trag. „Srećna sam što postoje ovakvi mladi ljudi i verujem da je Savova porodica ponosna na njega“, dodaje Petrović.

Foto: Privatna arhiva

Završni događaj okupiće porodice i prijatelje učesnika, a nakon formalnog dela program se, kako ističu organizatori, često pretvara u veselu atmosferu punu smeha, zagrljaja i lepe energije. Za učesnike su pripremljene i nagrade, ali ono što se najviše pamti nije samo priznanje, već osećaj da su viđeni i podržani.

Posebnu zahvalnost Dragana Petrović upućuje Sandri Trpković, zamenici direktorke i profesorki biologije u Šestoj beogradskoj gimnaziji, koja je svojim bogatim muzičkim iskustvom i iskrenom podrškom bila važan oslonac muzičkom stvaralaštvu. Šesta beogradska gimnazija bila je domaćin radionica, a saradnja i razumevanje škole doprineli su tome da se program realizuje u atmosferi podrške i zajedništva.

Takođe, posebna zahvalnost ide i Mileni Krstić, profesorki sa dugogodišnjim iskustvom koja je tokom svih deset radionica predano radila sa decom, pripremala ih za „Prvi glas Zvezdare“ i pružila im mnogo razumevanja i podrške. Njen drugarski pristup samo potvrđuje da je sjajan pedagog.

„Ako ta omladina ode kući sa verom u sebe i nadom da njihov trud neko zaista vidi, ali i sa saznanjem da su stekli nove drugare, onda mogu da kažem da su oni svi zajedno uspeli“, poručuje Petrović.

Iako će žiri na završnom takmičenju odabrati prvo, drugo i treće mesto, na toj sceni se neće slaviti samo „najbolji“. Slaviće se hrabrost, upornost i drugarstvo. Jer u vremenu površnosti i neprekidnog osuđivanja omladine, ovi mladi ljudi biraju nešto drugo. Biraju emociju. Biraju kulturu. Biraju da budu bolji jedni prema drugima. Možda je baš u tome odgovor na pitanje kakva je današnja omladina: onakva kakav joj prostor pružimo.

(Telegraf.rs)