"Neću više vidjeti čovjeka..." Na spomeniku dušegupki ožiljci zločinaca iz 1942. i vandala iz prošle godine

Spomenik žrtvama dušegupke u Ulici braće Krsmanović čist je i uredan, a na njemu se ipak vide tragovi - ne samo oni tragovi patnje koje svako treba da oseti kada se približi ovoj skulpturi, već ostaci vandalizma i nepoštovanja žrtava stravične prakse pogubljenja u Holokaustu.

Na spomeniku, koji čine dve betonske ploče, a kroz koje može da se prođe i oseti teskoba vozila u kome je u jednom trenutku, tokom jedne vožnje, stradalo i do 100 ljudi, mahom žene i dece, vide se tragovi čišćenja.

Preporučujemo

Srećom, više nema ružnih ispisa koje vređaju žrtve, a kako je spomenik izgledao ranije, pogledajte u našem tekstu iz prošle godine.

Dušegupka je bio zloglasni kamion marke Saurer, koji je konstruisan i eksploatisan u tajnosti. Tačnije, svi su mogli da ga vide u vožnji, ali niko nije slutio šta se dešava u hermetički zatvorenom furgonu (unutrašnjosti).

Prve žrtve 1942. godine bili su pacijenti i osoblje Jevrejske bolnice u Beogradu, a potom je kamion vozio žrtve na relaciji Staro sajmište - Jajinci.

Nesrećni zatočenici logora nisu ni slutili da gledaju poslednje zrake svetlosti kada su kročili u ovu mašinu smrti. Jednostavno, mislili su da je u pitanju samo transport. Deci su čak deljene i bombone. Nije bilo otpora. Žrtve su ulazile.

Ono što je bila tajna jeste je manipulacija vozača, upravo na ovom mestu, u Ulici braće Krsmanović. Pošto bi kamion prešao pontonski most, zaustavio bi se i vozač bi prespojio cev izduvnog ventila sa unutrašnjošću hermetički zatvorenog dela u kome su bile žrtve.

Do Jajinaca svi bi ili mrtvi.

"Neću više vidjeti čovjeka među onima koji stanuju na svijetu", uklesana su slova u betonu, citat Psalma iz Talmuda, Isaija 38:11

Dole, u ravni sa tlom, utisnuti su tragovi gume koja se koristila upravo na ovom modelu vozila Saurer, a koje je specijalno prepravljeno u dušegupku i kao takvo dopremljeno u Beograd.

Tokom proleća 1942. ubijeno je više od 6.200 ljudi.

Spomenik je otkriven otkriven 2014. zahvaljujući opštini Savski venac.

(Telegraf.rs)