Jedini krematorijum u Beogradu nalazi se na Lešću: Ovako izgleda ispraćaj za kremaciju na gradskim grobljima

Sve porodice koje daju pristanak da se njihovi najmili kremiraju, obično nakon za života izražene želje preminulog, trebalo bi da znaju da ne postoji nikakvo ograničenje u vezi s tim na kom groblju će položiti urnu s posmrtnim ostacima.

Kremacije se sprovode u objektu na Lešću, ali taj proces odvojen je od ispraćaja. Opraštanje od preminulih koji će biti kremirani moguće je na Novom i Zemunskom groblju, Orlovači i Lešću, gde postoje posebne kapele za tu namenu.

Preporučujemo

Krematorijum na groblju Lešće otvoren je 1981. godine, od kada se u dve moderne peći i u posebnom, namenskom objektu sa svim pratećim elementima dostojanstveno sprovode kremacije. Sada ih ima oko 2.800 godišnje.

Na groblju Lešće postoji velika, svečana ispraćajna kapela za kremacije u koju može da stane i do 150 ljudi, a završni čin opraštanja je pokretanje sanduka hidrauličnim liftom u nižu prostoriju.

Na sličan način funkcioniše i kapela na Novom groblju, koja je s posebnom pažnjom, uz nenametljive umetničke detalje, prilagođena ovoj funkciji.

Nenametljivi vitraž apstraktnih motiva, prikaz zvezdanog neba i neutralnost kada su u pitanju religijski simboli dozvoljava da se ovde vrši ispraćaj pripadnika svih vera i nacija, uključujući i građanske, nereligijske ceremonije.

Osim po tome što se posmrtni ostaci ne polažu u zemlju i nema pogrebne povorke, ispraćaj u kapeli za kremaciju izgleda veoma slično svakom drugom ispraćaju – porodici se izjavljuje saučešće, drži se govor, moguća je pratnja prikladne muzike, verski obred... Prijatelji i rođaci uobičajeno polažu cveće.

Trebalo je mnogo vremena da se kremiranje u Beogradu omogući pravno i tehnički.

Ispraćajna kapela na Novom groblju, Foto: JKP "Pogrebne usluge Beograd"

Ideja o uvođenju kremacija u Beogradu datira s početka 20. veka, kada je osnovano društvo krematista "Oganj". Međutim, da ozbiljno donese odluku o izgradnji krematorijuma društvo je bilo spremno tek 1928. godine, kada je dobijena saglasnost Ministarstva narodnog zdravlja. Nažalost, ideja nije sprovedena do Drugog svetskog rata.

Trebalo je sačekati donošenje novog Zakona o sahranjivanju i grobljima, a onda da se tehnički opremi krematorijum koji je instaliran na Novom groblju. Prve kremacije zabeležene su 1964. godine, svega šest. Međutim, društvena klima podržavala je nov način sahranjivanja i broj kremacija se povećavao.

Ovako izgleda kolumbarijum na Bežanijskoj kosi, Foto: Mateja Beljan

Važne promene na grobljima dogodile su se uvođenjem mogućnosti kremacija. Po prvi put grade se rozarijumi i kolumbarijumi za smeštaj urni, kao i Vrt sećanja, uređeni park u okviru Novog groblja, koje je jedino mesto gde je dozvoljeno posipanje pepela u zemlju.

Najvažnija promena ticala se sahranjivanja znamenitih ličnosti. Formirana je Aleja zaslužnih građana, koja je bila posebno dizajnirana za polaganje urni. Ideja je bila da se arhitektonski iskaže jednakost svih znamenitih ličnosti. Naravno, kremacija je bila čest, ali ne i obavezan izbor porodica preminulih znamenitih ličnosti, pa ova aleja ima i tradicionalna grobna mesta usklađena sa sveukupnom arhitekturom celine.

Više razloga postojalo je da se odustane od kremiranja na Novom groblju i formiran je savremeni krematorijum na Lešću, mestu koje je bilo pogodno za to. Od 1981. godine ovaj krematorijum je jedini u upotrebi u Beogradu, a do 2005. godine bio je jedini u Srbiji, te godine otvoren je i krematorijum u Novom Sadu.

(Telegraf.rs)