"Sava" bila otpisana i tonula 3 puta: Neverovatna sudbina broda koji je sejao smrt, a danas je prava atrakcija

Mnogi Beograđani svakodnevno prolaze preko Brankovog mosta, a ni ne primete da se gotovo tačno ispod njega nalazi "živi fosil" jednog davno prošlog vremena, koji je uprkos ratnim nedaćama i pokušajima da bude uništen, opstao uprkos zubu vremena.

U pitanju je rečni monitor "Sava" koji sa sobom nosi mračnu, ali beskrajno zanimljivu istoriju koja je bila puna preokreta. Sudbina ovog rečnog monitora je fascinantna jer je ovaj brod više puta "menjao dresove", odnosno zastave pod kojima je služio, a u tom procesu preživljavao nemoguće.

Kulturno dobro Srbije, brod "Sava" izgrađen je 1904. godine u brodogradilištu u Budimpešti pod imenom "Bodrog" (mirnoj pritoci Tise koja izvire u današnjoj Slovačkoj). Sa svojih "Sava"56,2 metra dužine, 9,5 metara širine, dva topa od 120 mm, kao i haubicama (kasnije i mitraljezima), on je tada predstavljao poslednji krik modernog ratovanja na vodi.

i učestvovao je u dejstvima na početku Prvog svetskog rata, a imao je jednu od najmračnijih uloga u tom ratu, kao monitor sa koga su pale prve granate na Beograd 28. jula 1914. godine.

Mesecima je sejao strah sa reka, podržavajući ofanzivu na srpsku prestonicu, sve dok se ratna sreća nije okrenula. Na samom kraju rata, 1918. godine, brod se nasukao kod Vinče. Preuzela ga je pobednička srpska vojska i preimenovala u "Sava". Od tog trenutka on ulazi u službu novoformirane Kraljevine SHS, odnosno Kraljevine Jugoslavije.

I zaista, kada je naša ekipa kročila na ovaj brod, iako je dan bio prohladan, iz tela ove stare mašine, izbijala su drevna sećanja, kao da se su se dogodila pre nekoliko dana. Tlo pod nogama je i dalje čvrsto, a iako je služio mnogim gospodarima, neretko i onima koji su predstavljali čisto zlo, metalna konstrukcija se i dalje ponosno drži.

Tokom Aprilskog rata 1941. godine, posada ga je potopila u Zemunu kako ne bi pao u ruke nemačkim agresorima. Međutim, NDH ga je izvukla sa dna i koristila pod imenom "Bosna" do 1944. godine, kada je ponovo potopljen.

Prostorije unutar broda su tesne, niske i današnjim ljudima, naviknutim na mir, je jako teško zamisliti koliko je bilo teško desetinama mornara da borave nedeljama, čak i mesecima, u tom skučenom prostoru. Čak i sada, kada je brod renoviran, očišćen i kada mu je povraćen stari sjaj, jasno je da on nikada nije bio građen za udobnost već je njegova namena isključivo bila praktične prirode.

Nakon rata, 1945. godine, brod je ponovo izvučen, rekonstruisan i vratio se u službu Jugoslovenske ratne mornarice, ponovo pod imenom "Sava", gde je služio sve do penzionisanja 1959. godine.

Tada je izgledalo da je vremešnom rečnom monitoru zaista došao kraj. Jugoslovenski mornari su ga zauvek napustili i sa njegove palube više niko nije osmatrao Dunav i Savu. Njegovo naoružanje, koje je svakako menjao više puta, je odnešeno, a instrumenti su polako padali pod vlast korozije. Brod je makar imao svoj mir. Više nije morao da prati ratne vihore, tako da je na neki čudan način pronašao svoj mir.

Bilo je sve izvesnije da će priča ovog broda koji je služio tolike gospodare konačno doći do svog zaključka, kao što je to bio slučaj sa nebrojenim plovilima pre njega.

Nakon što je decenijama služio kao obična tehnička barža i polako trunuo zaboravljen na Adi Huji, stručnjaci i ljubitelji istorije podigli su glas. "Bodrog/Sava" je 2005. godine proglašen za kulturno dobro Srbije.

Nakon temeljne restauracije koja mu je vratila stari sjaj, od moćnih topovskih kula do autentičnog izgleda palube, brod je 2021. godine postao Muzej na vodi.

Rečni monitor "Sava", brod sa kojeg je počeo Prvi svetski rat usidren je kod Brankovog mosta i biće otvoren od danas za posetioce, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

Posetioci će od danas imati priliku da obiđu ovaj značajan istorijski eksponat svakog radnog dana, osim ponedeljka, u periodu od 10 do 17 časova, subotom od 10 do 18 časova, dok je nedeljom radno vreme od 10 do 14 časova.

Navodi se da će ulaznice za obilazak Vojnog muzeja važiti i za posetu rečnom monitoru "Sava", kao i obrnuto, čime je posetiocima omogućeno da kroz jedinstvenu celinu upoznaju deo bogate vojne i kulturne baštine Srbije.

U slučaju nepovoljnih vremenskih uslova kao što su kiša i jak vetar, izložbena postavka se zatvara.

(Telegraf.rs)