Saobraćajni kolaps i mimo zatvaranja ulica: Evo gde se trenutno izvode radovi u Beogradu i što nastaju zastoji

Tragom narativa koji se u prethodnom periodu mogao čuti da su baš radovi krivi za saobraćajne gužve širom prestonice, nije bilo na odmet izvući spisak istih i uporediti sa "najkritičnijim" tačkama Beograda kada je vožnja u pitanju.

Čini se da je nervoza većini beogradskih vozača neizostavna, a naročito ako se pojavi još neka "poteškoća" mimo standardnih. Kako je teorija uzela maha, nije bilo na odmet da se i proveri.

Preporučujemo

Koje su najkritičnije tačke za saobraćaj u Beogradu, naročito tokom udarnih sati? Praćenjem tzv. "špiceva", dolazi se do zaključka da su to prilaz Pančevačkom mostu, kraj Pupinovog mosta u smeru ka Zemunu, auto-put ka Novom Beogradu, Autokomanda i Kneza Miloša, dok drugi delovi grada iako umeju itekako da izazovu neprijatnosti, ipak beleže veća odstupanja.

A gde se izvode radovi tokom aprila? Navešćemo najvažnije.

• Prva faza projekta tunelaSekretarijat za javni prevoz saopštio je dasu juče počeli pripremni radovi na izgradnji dela tunelske veze od Ulice Karađorđeva do Dunavske padine, u okviru prve faze projekta, što znači veliku promenu trasa linija gradskog prevoza u Bulevaru despota Stefana, kao i zatvaranje žute trake. Takođe, radovi u Karađorđevoj ulici, čije je procenjeno vreme završetka početak avgusta, podrazumeva kompletno zatvaranje te ulice.
• Takovska ulicaPojedine linije javnog prevoza u Beogradu biće izmenjene do 17. aprila zbog radova koji podrazumevaju zatvaranje za saobraćaj dela te ulice između raskrsnica sa ulicama Džordža Vašingtona i Svetogorskom.
• Antifašističke borbe/Đorđa Stanojevića, do 20. aprila 2026.U pitanju su radovi na mostovskoj konstrukciji (u sklopu stanice Novi Beograd), a uticaj na saobraćaj nije preterano presudan ako je suditi po saobraćajnim mapama i preseku "najkritičnijih" tačaka za gužve. Podrazumeva zatvaranje dela ulice kod železničkog nadvožnjaka i izmene linija javnog prevoza.
• Tošin bunar, radovi produženi do oko sredine aprilaU pitanju su radovi na kanalizaciji, kao i rekonstrukciji vodovoda. Zatvorena je deonica kod Džona Kenedija - Žarka Miladinovića i podrazumeva izmene u GSP linijama.
• Deo auto-puta na Novom BeograduU pitanju su povremeni radovi u vidu reguglacije ograde i generalnog održavanja, pa se dogodi da dođe do zatvaranja pojedinih traka u terminima. Takođe i oko Dr Žorža Matea gde se do 17. aprila očekuje zatvaranje za saobraćaj.
• Petlja Bubanj Potok - obilaznica kod Ostružnice, radovi do otprilike sredine aprilaU pitanju su radovi oko održavanja kanalizacije. Uticaj na saobraćaj se suštinski svodi na zatvaranje zaustavne trake i suženja puta.
• Narodnih heroja na Novom BeograduUsled radova, došlo je do zatvaranja između Pariskih komuna i Bulevara Zorana Đinđića što je uticalo i na raspored i izmenjene rute gradskog prevoza. 

Iako to nisu svi radovi koji su u ovom momentu aktivni u prestonici, jesu oni koji verovatno imaju najveći uticaj na saobraćaj. No, pretežno preko izmene trasa gradskog prevoza jer ako se uradi presek sa problematičnim segmentima grada u kojim su najčešće gužve jasno se vidi da nisu direktno povezani.

Mnogima bude i nejasno zbog čega se dogodi da su negde "zaglavljeni" u kolima i po dvadesetak minuta bez ikakvog pomaka, a onda naprasno saobraćaj krene normalnije nakon stotinjak metara iako nije bilo ni udesa, ni radova.

Foto: Mateja Beljan

To nije nešto karakteristično samo za Beograd ili Srbiju, naprotiv to se dešava širom planete i veruje se da iza svega stoje tzv. fantomske gužve.

Šta su "fantomske gužve"?

U pitanju je improvizovan naziv za saobraćajne zastoje koji se događaju bez jasnog uzroka poput udesa ili radova. Smatra se da nastaju usled niza reakcija ili manjka blagovremenih reakcija vozača, poput naglog kočenja ili ubrzavanja ili ne reagovanja u momentu kada se vozila ispred pokrenu, već reakcije budu spore.

Pojedinci koji ne odreaguju blagovremeno ne mogu napraviti masivan problem, ali on se definitivno javlja kada je u pitanju više vozača na određenoj deonici, posebno kada je gustina saobraćaja velika.

Takođe, postoji i "efekat leptira", odnosno sitne promene brzine ili prestrojavanja pojedinačnih vozila koje izazivaju lančanu reakciju, a koja potom stvara kilometarske kolone.

Drugim rečioma, neretko je dovoljno da jedan vozač naglo uspori, što primorava vozilo iza da ukoči snažnije i tako se situacija širi unazad, pojačavajući zastoj.

Ujedno, istraživanja su pokazala da se gužve stvaraju "niotkuda" i kada se dostigne određena kritična gustina vozila, čak i ako su svi vozači uviđavni, a sve postaje dodatno problematično ukoliko vozači ne održavaju adekvatno konstantnu brzinu i rastojanje, što potom dovodi do oscilacija i zastoja. Dodatni problem koji ume itekako da dovede do zastoja čini kada vozači često menjaju trake što dodatno destabilizuje tok saobraćaja i doprinosi gužvama.

Dakle, presekom i praćenjem saobraćajnih mapa, čini se da je jedino potencijalno rešenje za umanjenje stresa, a naročito tokom najkritičnijih sati pre svega zapravo krije u svima nama i osnovnom pravilu za volanom - pažnja uvek mora biti maksimalna i reakcije blogovremene uz poštovanje saobraćajnih propisa.

(Telegraf.rs)