Laza Lazarević rođen je na današnji dan: Njegova skromna grobnica otkriva čitavu porodičnu istoriju velikana

Na današnji dan, davne 1851. godine, u Šapcu je rođen Laza Lazarević.

Preminuo je u svojoj 40. godini i sahranjen na Novom groblju u Beogradu. Mlad, teško oboleli Laza Lazarević, ostavio je iza sebe velika dela.

Preporučujemo

Laza Lazarević spojio je naizgled nespojivo - medicinu i književnost. Nije tako često da jedno ime bude tako čvrsto utkano u dve, potpuno odvojene sfere, dva stuba jednog društva koja ne bi bila cela bez njegovog doprinosa.

Ovaj vanredno inteligentan čovek najpre je studirao i završio prava, veoma ozbiljno zanimanje koje, ipak, nije obeležilo i njegov život. Privlačila ga je medicina.

Oženio se Poleksijom Hristić, koja je, inače, bila ćerka predsednika vlade Nikole Hristića s kojom je dobio četvoro dece. Na spomeniku njegove porodične grobnice na Novom groblju uklesana su i imena supruge Poleksije, sinova Kuzmana, Vladana i Milorada, kćeri Anđelije, unuka Milice i Anoke, unuka Lazara i njegove žene Galine, kao i snaje Desanke.

Čitava lična, porodična istorija, upisna je u skromni kameni spomenik sa jednostavnim pravoslavim krstom.

Laza Lazarević najpoznatiji je po radu u oblasti psihijatrije, lično je pregledao čak trećinu srpskih duševnih bolesnika toga vremena, ali on je zauzimao veoma važno mesto u srpskoj medicini u čak 10 oblasti.

Koliko ste samo puta čuli reč išijalgija? Laza Lazarević je došao do velikog naučnog otkrića - bol ne prouzrokuje mišić koji pritiska nerv, već nastaje istezanjem samog nerva išijadikusa. Otkrio je metodu dijagnostike zvanu "Lazarevićev znak".

Bio je prvi lekar i prvi vršilac dužnosti upravnika Opšte državne bolnice 1881. godine. Prvo odeljenje za lečenje starih, znatno pre uvođenja pojma gerijatrija u medicini osnovao je i vodio upravo Laza Lazarević. Bio je i lični lekar kralja Milana Obrenovića.

Mnogo može još da se piše o istoriji medicine i doprinosu Laze Lazarevića u ovoj oblasti, ali njegovo ime odzvanja u umetnosti.

Radio je i u Narodnom pozorištu, ali nije mogao da pobegne ni od uloge lekara. Zapravo, siromašne i nemoćne lečio je uvek, bez nadoknade.

Objavio je osam pripovedaka, uglavnom učasopisima, ali je jednu, "Švabica", inspirisanu ljubavlju, čuvao u privatnosti sve do svoje prerane smrti usled tuberkuloze.

Bio je predstavnik realizma. Njegova dela odišu patrijarhalnim duhom, a imena nekih od njih svima su poznata i zvučna, kao što su: "Prvi put s ocem na jutrenje" i "Sve će to narod pozlatiti".

U umetnosti ga je nasledila ćerka Anđelija, žena krhkog zdravlja, koja se bavila slikanjem i pisanjem.

(Telegraf.rs)