Klimatske promene ili kineska džinovska brana: Šta je uzrok tragičnih poplava u Nepalu?

Dok spasioci pokušavaju da pronađu hiljade nestalih ljudi, sve glasnije se postavlja pitanje ko je ili šta je izazvalo katastrofu i ono postaje ključno u obračunu dve strane.

Pune razmere užasa katastrofe koja se prošle nedelje dogodila u Nepalu i Tibetu još uvek postaju jasne. Dana 26. avgusta, urušavanje glečera izazvalo je niz bujičnih poplava i klizišta duž granice Nepala i Tibeta.

Šokantni snimci katastrofe obišli su čitav svet, prikazujući ljude kako beže za svoje živote dok su milioni tona zemlje, stena i vode uništili čitava sela.

Do sada je na nepalskoj strani potvrđeno najmanje 1.003 poginulih, dok se 3.916 osoba vodi kao nestalo. Na teritoriji Tibeta pod kontrolom Kine potvrđeno je da je još 16 ljudi poginulo, dok se 546 vodi kao nestalo. Očekuje se da će broj žrtava rasti tokom narednih dana i nedelja, prenosi britanski The Telegraph.

Ali dok spasioci nastavljaju da pretražuju razoreno područje, uz sve manju nadu da će pronaći dobre vesti, počela je ideološka bitka oko pitanja šta je tačno izazvalo katastrofu. U kojoj meri su klimatske promene direktno odgovorne za urušavanje, a u kojoj meri su bile samo faktor koji je pogoršao situaciju, kao i kakav je, eventualno, uticaj infrastrukturnih projekata na Himalajima udaljenih stotinama kilometara.

Prirodna katastrofa u svetu koji se zagreva

Tačan uzrok događaja od prošle nedelje još se analizira. Urušavanja glečera, lavine, klizišta i poplave deo su života na Himalajima i mogu biti izazvani brojnim faktorima.

Postoji konsenzus da klimatske promene, koje nesrazmerno snažno pogađaju ovaj region, povećavaju verovatnoću da će se takve katastrofe događati. Ali to ne znači da su rast temperature jedini krivac u ovom konkretnom slučaju.

"Naše trenutno najbolje razumevanje situacije jeste da se veoma velika masa stena i glečera odvojila od severne strane planine Langtang Lirung u Nepalu, ujutru 26. avgusta", kaže dr Sasvata Sanjal iz Međunarodnog centra za integrisani razvoj planinskih područja (ICIMOD), regionalne institucije koja se bavi učenjem i razmenom znanja.

"Dokazi sve više ukazuju na to da je došlo do urušavanja same stenske podloge, koja je sa sobom povukla i glečer, a ne do toga da se led sam od sebe urušio".

Sanjal upozorava da ne treba pripisivati krivicu za ovaj događaj klimatskim promenama, barem ne kratkoročno. On kaže da je planina popustila "iz fizičkih razloga: zbog ispucalih stena u blizini velikog raseda", ali dodaje da je do toga moglo doći usled otapanja permafrosta [tla koje je ranije bilo zamrznuto tokom cele godine], stanjivanja glečera ili, moguće, pukotina koje su nastale u zemljotresu 2015. godine.

"Zagrevanje je deo te slike. Region se zagreva oko dvostruko brže od globalnog proseka, a naše procene predviđaju sve veće lavine stena i leda kako se permafrost razgrađuje", kaže on i nastavlja:

"Ali pripisivanje ovog jednog neuspeha faktorima koje je izazvao čovek i/ili klimatskim promenama zahteva analizu koja još nije urađena".

To nije sprečilo druge da tvrde da je katastrofa posledica globalnog zagrevanja izazvanog čovekom.

"Kompanije za fosilna goriva moraju biti primorane da plate za razaranje koje su njihovi proizvodi izazvali, umesto da nastavljaju da ostvaruju rekordne profite dok se zajednice suočavaju sa sve većim gubicima", navodi se u saopštenju Oil Change International, grupe za pritisak koja je iskoristila katastrofu da pozove kompanije za fosilna goriva da plate za razaranje.

Saopštenje druge ekološke grupe, 350.org [referenca na 350 delova na milion, navodno bezbedan nivo ugljen-dioksida u atmosferi], kaže: "Svaki destabilizovani glečer u zagrejanim Himalajima je tempirana bomba koja može da eksplodira nenajavljeno, a kada se to desi, oni koji su najmanje odgovorni za klimatsku krizu plaćaju svojim životima".

Dr Jakob Štajner, geofizičar sa Univerziteta u Gracu, specijalizovan za Himalaje, kaže da, iako je malo verovatno da su klimatske promene direktno izazvale urušavanje, one su svakako doprinele nestabilnosti u regionu.

"Toliko toga se desilo u tom području što je učinilo verovatnijim da se stena na kraju nije urušila. Klimatske promene su mnogo pomogle", uveren je on.

Kinesko pitanje

Katastrofa i njen odgovor su takođe pažljivo ispitani zbog geopolitičkog značaja. Ne samo zbog statusa Tibeta, koji tvrdi da je nezavisn, ali koji Peking vidi kao sastavni deo Kine, i blizine Nepala dvema svetskim supersilama u usponu, Kini i Indiji.

Članak lista The Wall Street Journal  objavljen u ponedeljak ponovio je spekulacije, iznete neposredno nakon katastrofe, da je kineski inženjerski projekat možda barem delimično krivac. Pretpostavljalo se da se odnosi na hidroelektranu Medog.

Smešten oko 1.100 kilometara od mesta urušavanja glečera, kompleks će biti najveći infrastrukturni objekat te vrste na svetu, koji se sastoji od pet kaskadnih hidroelektrana na reci Jarlung Cangpo. Izgradnja je počela prošle godine i očekuje se da će biti završena 2033. godine.

"Da li je kineski megagrađevinski projekat u ovom udaljenom i osetljivom regionu mogao imati veze sa smrtonosnim klizištem?", napisao je Metju Henesi.

"Da li je sav posao koji su Kinezi obavljali sa svoje strane granice mogao doprineti intenzitetu poplave? Legitimna pitanja, pomislili biste, s obzirom na gubitak života".

Henesi je žestoko kritikovan na društvenim mrežama zbog nedostatka dokaza za svoje tvrdnje. Međutim, indijski komentator, dr Brama Čelani, otišao je još dalje, tvrdeći da su kineski planovi za izgradnju najvećeg kompleksa brana na svetu "vodena bomba" u nastajanju.

"Sada je jasno da je katastrofu u Nepalu izazvao prirodni okidač (kriosferski kolaps [što znači slom sistema zamrznute vode]), ali pojačan kineskim hidrološkim modifikacijama i infrastrukturnim otiskom duž tibetanske strane granice“, dodao je na društvenim mrežama.

"Drugim rečima, kineske akcije uzvodno nisu izazvale urušavanje glečera, već su doprinele ozbiljnosti katastrofe i kaskadnim uticajima nizvodno".

Štajner kaže da su takvi neosnovani strahovi deo širih geopolitičkih tenzija. Iako može biti fantastično sugerisati da je projekat udaljen 800 kilometara mogao uticati na glečer, nesporno je da je Kina poslednjih godina pojačala razvoj u Tibetu, ulažući milijarde u energetiku, puteve i druge infrastrukturne projekte, od kojih se neki nalaze na rečnim sistemima koji prelaze međunarodne granice.

"Postoji velika napetost između Indije i Kine. Paranoja u Indiji ključa. To nije od pomoći. A Nepal je uvek bio uklješten između ove dve zemlje", smatra Štajner.

"Društvene mreže ne pomažu", dodaje Štajner, "omogućavajući da teorije zavere i dezinformacije koje generiše veštačka inteligencija cvetaju".

Dovođenje više ljudi u opasnost

Kina nije jedina nacija koja se ulaže u infrastrukturne projekte na Himalajima. Sa malom domaćom proizvodnjom fosilnih goriva, Nepal je poslednjih godina dao prioritet projektima hidroelektrana kako bi pokušao da smanji svoju zavisnost od uvoza.

Indija je takođe razvila infrastrukturu u regionu, uključujući hidroelektrane. Iako je možda preterano tvrditi da su ovi projekti, ili kineski inženjerski projekti negde drugde u Himalajima, direktno doprineli samoj katastrofi, građevinski radovi su značili da je veliki broj ljudi bio u planinama, što je potencijalno doprinelo povećanju broja žrtava.

Sasvata Sanjal kaže da je povećana ljudska aktivnost doprinela tome da se veći broj ljudi nađe na putu katastrofe.

"Jedino ravno tlo u klisuri imalo je granični prelaz, carinu, parking za kamione i hidroelektrane. Radnici su bili u tunelima i na rečnom koritu; hodočasnici i vozači su čekali u redu u špicu sezone", kaže on.

Zvanični odgovori na katastrofu razlikovali su se od zemlje do zemlje. Nepalski premijer, Balendra Šah, rekao je da je to istaklo koliko je zemlja ranjiva na katastrofe izazvane klimatskim promenama. Tibetanske vlasti su izrazile saučešće žrtvama, kao i Dalaj Lama.

U međuvremenu, indijski premijer Narendra Modi, izrazio je solidarnost sa Nepalom u ime svoje nacije. Si Đinping, predsednik Kine, pozvao je na bolje praćenje rizika od klizišta i najavio paket pomoći, ali nije lično posetio to područje, već je umesto toga poslao visokog zvaničnika.

Iako su svi lideri ponudili podršku i solidarnost u izjavama, akcije na terenu predstavljaju pomešanu sliku. Kina je nerado dozvolila nezavisno izveštavanje o katastrofi, umesto toga preferirajući strogo kontrolisanje objavljivanja informacija putem državnih medija. Sami Tibetanci mogu biti pritvoreni ili kažnjeni zbog deljenja informacija sa novinarima i zagovaračkim grupama van Kine.

Profesor Stiv Cang, direktor Kineskog instituta na Univerzitetu Soas u Londonu, kaže da je ovo pomoglo u stvaranju okruženja u kojem mogu da cvetaju teorije zavere o tome šta je moglo da doprinese poplavama.

"U Tibetu je bilo značajnih inženjerskih radova. Da li su oni doprineli nastanku problema, ne znam. Ljudi uglavnom spekulišu", kaže on.

Cang dodaje da je Kina, koju su tibetanske grupe optužile da prikriva prave razmere katastrofe, uključujući i broj žrtava, možda propustila nešto time što nije bila otvorenija.

"Kina ima kapacitet da se nosi sa katastrofom poput te na načine koji su neuporediv sa Nepalom. Da su dozvolili slobodno izveštavanje, verovatno bi bilo više pozitivnih izveštaja o kineskim naporima za pomoć nego negativnih. Ali to nisu učinili, jer je Tibet u osnovi bezbednosno pitanje, a kontrola medija je sve stroža i stroža", dodaje Cang.

Borba oko informacija

Nedostatak transparentnosti iz Kine u vezi sa katastrofom doveo je i do drugih optužbi. Ove nedelje, Nepalci su tvrdili da je veća razmena informacija iz Kine o zajedničkim rečnim sistemima mogla pomoći u upozoravanju na predstojeću katastrofu i smanjiti broj žrtava, iako bez navođenja konkretnih detalja.

Madhav Prasad Čaulagen, bivši nepalski ministar zaštite životne sredine, rekao je da je katastrofa bila "poziv na akciju" za zajednički sistem upozoravanja između Indije, Kine i Nepala.

Ali Štajner kaže da je nerealno misliti da bi razmena informacija od strane Kine mogla napraviti veliku razliku.

"Nema šanse da su Kinezi mogli znati više", kaže on.

Ipak, dodaje Štajner, nelagodna geopolitička pozicija Nepala znači da je prirodno da će postati ideološko bojište. Dok se oni na terenu u Himalajima možda jednostavno nadaju da će sarađivati i pomoći jedni drugima nakon nezamislive katastrofe, kaže on, ne mogu a da ne budu pogođeni većim silama.

Bez obzira da li je katastrofa od 26. avgusta prvenstveno bila rezultat prirodne opasnosti, pri čemu su klimatske promene potencijalno doprinele uslovima koji su je omogućili, ili je ljudska aktivnost odigrala ulogu, jedno izgleda jasno: nije bila krivica ljudi koji žive u regionu, koji sada moraju da pokušaju da vrate svoje živote u nemogućim okolnostima.

(Telegraf.rs)