Zelena oaza u srcu Beograda: Kročili smo na skriveni biser na ušću Save u Dunav

Samo nekoliko stotina metara od vrelog beogradskog asfalta, buke saobraćaja i gradske vreve, krije se svet koji izgleda kao da je svetlosnim godinama udaljen od civilizacije. Ekipa portala Telegraf.rs imala je priliku da, u organizaciji Planinarskog društva „Orfej“, prisustvovali smo besplatnoj edukativnoj šetnji Velikim ratnim ostrvom.

Zajedno sa zainteresovanim građanima, decom – najmlađim članovima društva – i njihovim roditeljima, zakoračili smo na tlo ove skoro netaknute ekološke oaze.

Prelazak preko pontona: Most koji spaja dva sveta

Naša avantura počela je na Zemunskom keju. Do Velikog ratnog ostrva se tokom većeg dela godine može stići samo čamcem, ali tokom letnjih meseci Vojska Srbije postavlja čuveni pontonski most koji spaja Kej i kultnu plažu Lido.

Pontonski most se otvara isključivo tokom letnje sezone kako bi građani mogli da uživaju u kupanju i rekreaciji na Lidu. Tokom ostatka godine ostrvo ostaje izolovano i potpuno prepušteno svojoj prirodi i divljim stanovnicima.

Botanički raj i netaknuta džungla u srcu Balkana

Veliko ratno ostrvo se prostire na oko 211 hektara i od 2005. godine uživa status predela izuzetnih odlika, podeljenog u tri zone zaštite. Krenuli smo stazama koje vode dublje u ostrvo. Deca su sa uzbuđenjem upijala svaku reč, a imala su i šta da čuju, jer je ovo mesto pravi botanički rezervat pod otvorenim nebom.

Ostrvo je pretežno prekriveno gustim šumama bele vrbe i crne topole, koje formiraju specifičnu vegetaciju. Pored uobičajenog rastinja, plavne zone i kanali kriju i retke, strogo zaštićene biljne vrste među kojima se posebno izdvaja prelepi beli lokvanj, kao i specifične vrste autohtonih barskih paprati.

Životinjsko carstvo: Dom za kralja ptica i neobične posetioce

Ono po čemu je Veliko ratno ostrvo poznato širom Evrope jeste njegov status važnog područja za ptice. Na ovom malom prostoru zabeleženo je blizu 200 različitih vrsta ptica, što ga čini jednim od najgušće naseljenih ptičjih staništa u regionu. Upravo ovo mesto je dom orla belorepana, najvećeg orla Evrope sa rasponom krila od preko dva metra.

Pored ovog neustrašivog nebeskog predatora, ostrvske močvare i kanali su dom za sive, purpurne i žute čaplje koje strpljivo love u plićaku, kao i za velike i male kormorane koji su pravi majstori u ronjenju. Međutim, ptice nisu jedini gospodari ovog mesta. Ostrvo je poznato i kao utočište za divlje svinje. One su redovni stanovnici ove divljine, odlični su plivači i često preplivavaju Dunav, pa se tokom visokog vodostaja ponekad desi da u potrazi za hranom "prošetaju" i do urbanih delova Novog Beograda ili Zemuna.

Istorija Velikog ratnog ostrva

Ova zelena oaza mira nije uvek bila mesto tišine i pesme ptica. Kako mu i samo ime kaže, ostrvo ima izuzetno burnu vojnu istoriju i kroz vekove je predstavljalo ključnu stratešku tačku za sve vojske koje su pokušavale da osvoje ili odbrane Beograd. Zbog svog položaja na ušću Save u Dunav, ono je bilo savršeno mesto za postavljanje artiljetrije.

Tokom turske opsade Beograda 1521. godine, turske snage su upravo odavde pokretale svoje napade. Vekovima kasnije, 1717. godine, čuveni austrijski vojskovođa Princ Eugen Savojski koristio je ostrvo za koordinaciju napada na tursku tvrđavu, dok su 1806. godine Karađorđevi ustanici sa ovog istog mesta topovima tukli po Kalemegdanu.

Roditelji su bili oduševljeni činjenicom da su im deca provela dan na svežem vazduhu i u prirodi, učeći o ekologiji i istoriji direktno na terenu, umesto ispred računarskih ekrana.

(Telegraf.rs)