Japanci na Novom groblju: Došli su da čuju kako izgledaju srpski običaji i kako se kod nas vrše kremacije

Grupa Japanaca posetila je danas Novo groblje u Beogradu kako bi se upoznali sa srpskom tradicijom sahranjivanja i običajima u vezi s kremacijama. Naši reporteri ispratili su ovu posetu i zajedno sa učtivim, ljubopitljivim i veoma zainteresovanim gostima iz Japana prošetali Novim grobljem. To je bila ekspertska grupa saradnika Kasoukena, istraživačkog instituta za kremaciju, groblja i sahrane sa sedištem u Tokiju.

U Japanu se gotovo svi preminuli kremiraju i to na način koji se pomalo razlikuje od našeg. Uprkos dugoj tradiciji i veoma predanom usavršavanju sahranjivanja, ovi ljudi su zainteresovani i za iskustva, običaje i tradicije drugih naroda, pa su s posebnom pažnjom slušali sve detalje o sahranjivanju i kremiranju u Beogradu. Očarala nas je njihova spremnost da uče od nas, iako već imaju mnogo znanja i iskustva.

Do sada su posetili Belgiju, Nemačku, Švajcarsku, Češku, Austriju, Francusku, Italiju, a osim Srbije, u ovoj turi obići će Rumuniju, Mađarsku i Hrvatsku.

Osim tehničkih detalja, Japanci su naročito bili zainteresovani za običaje. Poseban utisak na njih ostavila je ispraćajna kapela za kremacije.

"Veoma je lepa", komentarisala je jedna članica ove grupe. Zaista, vitraž i prostor ove kapele skladno su dizajnirani da u dostojanstvenoj atmosferi prihvate ožalošćene. Japance je interesovalo gde stoji porodica, gde se ostavlja cveće, obratili su pažnju na mnoge detalje o kojima mi ne bismo ni razmišljali. Kod njih je ceremonija kremacije veoma važna i pažljivo isplanirana.

Upoznali su se sa najvažnijim alejama i istorijatom Novog groblja i postavljali pitanja u vezi s kulturološkim razlikama koje su uočili. Na primer, postavljanje fotografija preminulih na spomenike. Iznenadila ih je veličina groblja i, posebno, kasete za smeštaj urni.

Posetili su i Vrt sećanja, jedino mesto u koje je moguće posipanje pepela preminulih u zemlju, tačnije, u posebne cevi koje se nalaze ispod ružičnjaka.

Kremacija u Srbiji sprovodi se od 1964. godine, ali predistorija ovog načina sahranjivanja je mnogo duža, jer je ideja u našoj zemlji prisutna još od početka veka. Udruženje krematista "Oganj" osnovano je davne 1904. godine.

Jedan od dva krematorijuma u našoj zemlji pripada JKP "Pogrebne usluge" i nalazi se na groblju Lešće, a drugi radi u Novom Sadu.

Uprkos utemeljenoj tradiciji sahranjivanja kod nas, kremacija zauzima sve važnije mesto i danas se više od 20 posto preminulih u Beogradu kremira. Posmrtni ostaci u urnama polažu se u grobna mesta, rozarijume, kolumbarijume ili se posipaju u Vrtu sećanja.

Posipanje pepela na bilo kojoj drugoj površini nije moguće. Zanimljivo je da tako nešto ni u Japanu nije dozvoljeno. I oni imaju posebne vrtove za takve namene, a slobodno posipanje pepela dozvoljeno je samo u okean. Međutim, većina se opredeljuje za porodične grobnice u koje polažu urne.

(Telegraf.rs)