Cifra je mnogo veća nego što mislite: Da li znate kolike su kazne ako ne pokupite za ljubimcem u Beogradu

Svaki vlasnik psa u Srbiji zna (ili bi bar trebalo da zna) zlatno pravilo: "Ako si ga izveo u šetnju, obavezan si da pokupiš". Međutim, dok šetate bilo kojim beogradskim parkom ili trotoarom, brzo ćete shvatiti da je razlika između zakona na papiru i realnosti na asfaltu – ogromna.

Dok se građani svakodnevno žale na "minska polja" na trotoarima i zelenim površinama, nadležne službe retko kada posežu za kaznama. Postavlja se pitanje: da li je problem u neodgovornosti vlasnika ili u sistemu koji ih ne kažnjava?

Preporučujemo

Šta kaže zakon?

Iako su mnogi skloni da misle kako je ovo samo "preporuka", Zakon o dobrobiti životinja jasno definiše odgovorno vlasništvo. Obaveza svakog vlasnika je da brine o životinji, što direktno uključuje i brigu o tome da njegov ljubimac ne ugrožava zdravlje i higijenu okoline.

Lokalne samouprave su na osnovu toga donele odluke o držanju kućnih ljubimaca koje eksplicitno nalažu vlasnicima da uklone izmet svog psa sa javne površine. Kazne za ovaj prekršaj nisu zanemarljive – u Beogradu one često iznose i do 25.000 dinara.

Foto: Telegraf

Uprkos jasno definisanim pravilima, praksa pokazuje da je broj kažnjenih vlasnika na godišnjem nivou gotovo zanemarljiv. Zašto je to tako?

Teško dokazivanje: Komunalni milicionar ili inspektor mora da vas zatekne "na delu". Ukoliko niste uhvaćeni u trenutku dok pas vrši nuždu, a vi okrećete glavu i nastavljate dalje, gotovo je nemoguće dokazati prekršaj.

Kultura ili strah: Čini se da su vlasnici podeljeni u dve grupe: one koji čiste iz osnovne kulture i one koji to ne čine jer znaju da šansa da budu uhvaćeni – gotovo i ne postoji.

Zašto kazne (skoro) niko ne dobija?

Da bi neko bio kažnjen, potrebno je da se "poklope kockice": da se patrola nađe u pravo vreme na pravom mestu, da građanin prijavi slučaj (što retko ko želi da radi) ili da komunalni radnik odluči da je to prioritet dana.

Foto: Shutterstock

Rezultat svega toga je obeshrabrujuća statistika: dok se gradovi bore sa tonama otpada, broj napisanih kazni za neskupljanje psećeg izmeta broji se na prste jedne ruke u nekim opštinama.Nije stvar samo u kazni

Možda i najvažnija poruka koju bi svaki vlasnik trebalo da usvoji nije strah od kazne od 25.000 dinara, već svest o tome da javna površina pripada svima. Svako od nas želi da prošetamo travnjakom bez straha od toga gde ćemo stati.

(Telegraf.rs)