Pokušajte da pogodite gde je Beograd na skali svetskih gradova (FOTO)

Beograd ima posebno mesto u srcu svakog čoveka koji je u njemu rođen i odrastao, i svako ko u njemu živi i ko se sa njim i njegovim duhom saživeo reći će vam da je prestonica Srbije nešto posebno, nešto što se mora doživeti da bi se zavolelo.

Preporučujemo

Iako Beograđani imaju običaj da svoj grad poistovećuju sa melting-pot gradovima kakvih ima na Zapadu te da ga zovu balkanskim ili barem jugoslovenskim Njujorkom, često su i pravog kasabinskog mentaliteta i sve dođoše smatraju neprijateljima svog načina života koji treba da se vrate "s brda sa kog su sišli" i da to urade "vozom kojim su i došli". Šeruju čak i dozvolu za stanovanje u Beogradu koja se izdavala pre Drugog svetskog rata.

Da Beograd, ipak, uprkos tome, jeste bio melting-pot Jugoslavije i da je sada lonac Srbije i takozvanih srpskih zemalja, ne treba sporiti. Bez obzira na iskompleksiranost pojedinaca, ljudi u Beogradu su uvek spremni da prihvate nekoga ko je došao sa strane, a najčešće su upravo migranti najpreduzimljiviji i najuspešniji privrednici.

Izgleda da su upravo tu karakteristiku našeg glavnog grada prepoznali i tvorci liste "Globalizacija i svetski gradovi", tink-tank grupe sa geografskog odeljenja engleskog Univerziteta u Lafborou, čiji je cilj da ispitaju odnos između svetskih gradova u kontekstu globalizacije. Sa ovim su počeli još 1998. godine a poslednju listu, ovu koju vam danas predstavljamo, izbacili su 2012.

Oni su globalne gradove (definicija varira ali su to u suštini gradovi koji su bitne tačke za globalni ekonomski sistem) podelili u tri osnovne grupe, plus još jednu, koje se potom dele u nekoliko podgrupa. Po njima, postoje Alfa, Beta i Gama gradovi, i na kraju gradovi na dovoljnom nivou da nisu zavisni od svetskih. Osnovna četiri parametra koja su korišćeni su stanja "naprednih privrednih usluga" a to su računovodstvo, oglašavanje, bankarstvo/finansije i zakon.

Krenimo redom.

Alfa grupacija svetskih gradova ima nekoliko potkategorija. Prvo, tu su Alfa++ gradovi koji su u potpunosti integrisani u globalnu ekonomiju, daleko više nego svi drugi gradovi. Na ovom spisku postoje samo dva mesta: London i Njujork. Možda je to bio i logičan izbor, ali nam se čini da izostavljanje Tokija iz ovog najvišeg nivoa i stavljanje istog na stepenicu niže nije potpuno lišeno mogućnosti kritike. Sa druge strane, oni verovatno znaju više nego mi koji samo osećamo.

Stepenica ispod su Alfa+ gradovi koji su komplementarni Njujorku i Londonu na način da ispunjavaju napredne niše usluge za globalnu ekonomiju. U ovom grupi ćete pronaći Hong Kong, Pariz, Singapur, Šangaj, Tokio, Peking, Sidnej i Dubai.

Odmah potom tu su Alfa i Alfa- gradovi, koji povezuju najbitnije privredne regije sa svetskom ekonomijom kao celinom. U grupi Alfa pronaći ćete Čikago, Mumbai, Milano, Moskvu, Sao Paulo, Frankfurt, Toronto, Los Anđeles, Madrid, Meksiko Siti, Amsterdam, Kuala Lumpur i Brisel.

Alfa- minus gradovi su Seul, Johanesburg, Buenos Ajres, Beč, San Francisko, Istanbul, Džakarta, Cirih, Varšava, Vašington, Melburn, Nju Delhi, Majami, Barselona, Bangkok, Boston, Dablin, Tajpej, Minhen, Stokholm, Prag i Atlanta.

Još uvek ni pomena od Beograda. Ako vam je za utehu, još uvek ni pomena od Rima i Berlina.

Beta gradovi su sledeći koji dolaze na red, a odlikuje ih to što povezuju umereno razvijene privredne regije sa globalnom ekonomijom. Dele se na tri grupe: Beta+, Beta i Beta-, u zavisnosti od stepena razvijenosti. Plus je naravno bolje nego minus.

Beta+ gradovi su Bangalor, Lisabon, Kopenhagen, Santjago, Guangdžou, Rim, Kairo, Dalas, Hamburg, Dizeldorf, Atina, Manila, Montreal, Filadelfija, Tel Aviv, Lima, Budimpešta, Berlin, Kejp Taun, Luksemburg, Hjuston, Kijev, Bukurešt i Bejrut.

Još uvek nema ni pomena od Beograda, a više ne možemo ni da se tešimo Rimom i Berlinom. Budimpešta i Bukurešt su nas prešišali, ali i Bejrut, što će iznenaditi sve slabe poznavaoce prilika na Bliskom Istoku.

Idemo dalje, pa šta nam bog da. U Beta grupi su Ho Ši Min, Bogota, Okland, Montevideo, Karakas, Rijad, Vankuver, Čenaj, Mančester, Oslo, Brizbejn, Helsinki, Karači, Doha, Kazablanka, Štutgart, Rio de Žaneiro i Ženeva.

I dalje nema Beograda. Sa druge strane tu je Montevideo (bog nas...), ali i gradovi kao što su Bogota i Karakas. Ne bismo da zvučimo nadmeno, ali malo je čudno da oni budu u istoj grupi sa jednom Ženevom i da budu ispred nas. Opet, njihovi podaci verovatno ne lažu.

Beta- gradovi su sledeći na spisku. Tu su Gvatemala Siti, Lion, Panama Siti, San Hoze, Bratislava, Mineapolis, Tunis, Najrobi, Klivlend, Lagos, Abu Dabi, Sijetl, Hanoj, Sofija, Riga, Port Luis, Detroit, Kalgari, Denver, Pert, Kalkuta, San Dijego, Aman, Antverpen, Manama, Birmingem, Nikozija, Kito, Roterdam, Beograd, Monterej, Almati, Šendžen, Kuvajt Siti, Hajderabad i Edinburg.

Konačno, Beograd. Pročitajte još jednom sa kakvim smo gradovima u društvu, pošto kriterijumi očito nisu ni približno slični onima kakve mi imamo na umu. Istina, možda nije laskavo biti u društvu sa Panamom, Almatijem i Gvatemalom, ali svakako jeste biti u istom košu sa Kuvajt Sitijem, Edinburgom, San Dijegom, Antverpenom, Sijetlom, Roterdamom...

Ako nas pitate za mišljenje, ovo i nije toliko strašno. Ako vam ništa nije jasno, vratite se na početak i pogledajte šta je korišćeno kao kriterijum, pa ćete shvatiti da ovo nije ocenjivanje "čiji je veći" u smislu megalopolisnosti već "čiji je deblji" u smislu integrisanosti u globalnu ekonomiju.

Idemo dalje, pošto se ovde spisak ne završava (da, ima i gorih od nas, ako niste zadovoljni pozicioniranjem svog grada). Sledeći gradovi su u grupi Gama+ i što se tiče privrede sela u odnosu na Beograd: Zagreb, Lahor, Sankt-Peterburg, Džeda, Durban, Santo Domingo, Baltimor, Islamabad, Gvajakil, Sent Luis, San Salvador, Keln, Finiks, Adelejd, Bristol, Šarlot, Džordž Taun, Osaka i Tampa.

U grupi Gama su: Glazgov, San Huan, Marsej, Gvadalahara, Lids, Baku, Vilnus, Talin, Rali, Ankara, Belfast, San Hoze, Kolombo, Valensija, Sinsinati, Milvoki, Muskat i Ljubljana.

U grupi Gama- su gradovi: Nant, Tjencin, Akra, Alžir, Geteborg, Porto, Kolambus, Utreht, Orlando, Ahmedabad, Asunsion, Kanzas Siti, Sevilja, Torino, Dar es Salam, Portland, Krakov, Managva, Puna, Lajpcig, Malme i La Paz.

To bi otprilike bila lista privredno najbitnijih gradova sveta, u terminima integrisanosti u globalnu ekonomiju. Na spisku međutim postoje, kao što smo već rekli, i gradovi koji su na "dovoljnom" nivou što se tiče kvaliteta usluga da ne moraju da budu zavisni od svetskih gradova.

Dele se u dve grupe, ali mi ćemo nabrojati samo najbitnije. U grupi visokodovoljnih gradova su: Sautempton, Indijanapolis, Porto Alegre, Strazbur, Ričmod, Pitsburg, Tihuana, Ostin, Lil, Hag, Lozana, Bilbao, Solt Lejl Siti, Otava, Drezden, Njukasl, Skoplje, Tirana, Nanking i Belo Horizonte.

U grupi jednostavno "dovoljnih" gradova su: Firenca, Pretorija, Tuluz, Arhus, San Antonio, Bremen, Nešvil, Bolonja, Kanbera, Nagoja, Sakramento, Liverpul, Minsk, Linc, Tbilisi, Las Vegas, Kardif, Memfis, Aberdin, Hanover, Bern, Aleksandrija, Bordo, Kali, Đenova, Medeljin, Monpelje, Grac, Jerusalim, Nju Orleans, Nica, Busan, Rejkjavik, Napulj, Brazilija, Makao, Fukuoka, Šefild, Notingem i Haifa.

Istina je, moramo još puno da radimo, ali priznajte: nije loš osećaj biti u ovoj meri ispred Las Vegasa.

(V. V.)