• 10

Niste ni svesni koliko možete u Srbiji da zaradite za godinu dana od proizvodnje lešnika i oraha

Godišnje se u Srbiju proizvede dvadesetak hiljada tona oraha

  • 10

Srbija ima odlične uslove za proizvodnju oraha i u prvih je 15 proizvođača na svetu. Ipak, mi to voće uvozimo, a mnogi propuštaju šansu za vrlo unosan biznis.

Ponovo radi Srpska fabrika stakla, 230 otpuštenih radnika se vraća u pogone: Stečaj je poništen

Slično je i sa lešnicima, koji bi takođe mogli gajiti masovnije, a čija je proizvodnja trenutno toliko mala da se radi o svega 1.000 hektara zasada leske, biljke koja rađa lešnik. To znači da čak 90 odsto potrebnih lešnika uvozimo.

Godišnje se u Srbiju proizvede dvadesetak hiljada tona oraha, ali to nije ni deo onoga što bi moglo da se obere kada bismo imali više zasada, s obzirom na to da naša zemlja ima povoljne agreološke uslove za proizvodnju tog voća.

Rade Miletić, naučni savetnik za voćarstvo u Čačku, kaže da je u Srbiji, prema poslednjim dostupnim podacima, orah bio zasađen na skoro 4.800 hektara.

- Između dva rata Srbija je bila izvoznik oraha. Danas smo samo uvoznici. Dugo se radila proizvodnja sa stablima slabog kvaliteta i neodgovarajuće rodnosti i nismo mogli da održimo nivo proizvodnje - kaže Miletić za "Blic".

Foto-ilustracija: pixabay.com

Međutim, danas su nam dostupne moderne sorte visoke rodnosti, a glavni razlog zašto nemamo više proizvođača je dug period čekanja da se investicija isplati.

- Kalemljene sorte prvi rod donose tek u trećoj godini i to je uglavnom jedan plod. Za deset kilograma po stablu potrebno je čekati deset godina - navodi Miletić.

Foto: pixabay.com

Investicija počinje da se isplaćuje nakon desete godine od sadnje, a u 15. godini može se očekivati dvadesetak kilograma oraha, što, prema rečima stručnjaka, znači godišnju zaradu od 20.000 evra po hektaru zasada.

(Telegraf.rs)

Daljinac

Komentari

  • СЕНОВИЋ

    Може све док се Београд не умеша и пошаље своје емисаре. Као са малинама.

  • Isko

    Poznanik je posadio lešnike. Ove godine neke sorte nisu rodile, a bilo je i krađe. Dosta utiče i to da li ima pčela kada je oprašivanje. Ima koristi ali su velika ulaganja u zalivanje, ograde i sl. Zato ne može svako time da se bavi.

  • Zis

    Jeste tacno ali u ovoj zemlji niko nece da radi svi hoce da budu menadzeri da drze mobilni i da zive u Beogradu a sto nema da jede to je kriva drzava ma bre teski smo neradnici !!!

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima