I Nemci jedva spajaju kraj sa krajem: Odrade puno radno vreme od 8 sati, pa odu na još jedan posao da bi preživeli

Nakon osmočasovnog radnog vremena milioni Nemaca odlaze ne u provod, već na dodatni rad, i to iz najrazličitijih razloga.

Mnogi to, međutim, čine da bi uopšte mogli spojiti kraj s krajem.

Preporučujemo

Više od 3,4 miliona građana Nemačke radi više poslova. Sada već davne 2003. takvih je bilo oko 1,4 miliona, a danas ih je dvostruko više.

Većina njih ima glavni posao i pored njega - dodatni. Taj dodatni posao je najčešće takozvani "mini job" sa zaradom od 450 evra mesečno. 

Te podatke je na parlamentarno pitanje Stranke levice, objavila nemačka vlada, piše DW, a prenosi Poslovni dnevnik.

Razlozi za procvat "mini-poslova" su mnogostruki, kaže Enco Veber s Instituta za istraživanje tržišta rada IAB. Za njega je najvažniji razlog taj što su mini-zaposlenja oslobođena poreza i drugih davanja.

- A to je tako velika povlastica da je mnogi žele iskoristiti - keža Veber.

Motivi koji navode Nemce da rade više poslova se razlikuju.

Jedna od prilika za dodatnu zaradu im je i trgovina na malo Foto: Profimedia/Wavebreak

Kerstin Šmit na svom "glavnom" poslu zaraduje 2.600 evra bruto, a nakon svih odbitaka, ostaje joj 1.650 evra neto. Pola te svote ide, kaže, na stanarinu. Nikada nije dobila alimentaciju za svoja dva sina pa je uvek morala dodatno da radi kao konobarica, blagajnica ili u drugim uslužnim delatnostima.

- Ne radim to zbog luksuza, štednje ili godišnjeg odmora, već samo da zaradim novac koji mi treba da bih preživela - navodi ona.

Veber kaže da se ne može tačno reći koliko ljudi u Nemačkoj radi više poslova zbog loše finansijske situacije.

- Ali u proseku vidimo da oni koji rade dva posla, u svom glavnom poslu zarađuju puno manje od ljudi koji rade samo taj jedan posao. To je prema našoj računici razlika od oko 570 evra mesečno i znači da je relativno mnogo ljudi upućeno na taj dodatni novac - dodao je on.

U Nemačkoj više od četiri miliona ljudi radi za manje od 2.200 evra bruto mesečno, prenosi B92.net.

One koji rade dodatne poslove najčešće rade kao kućepazitelji, u zdravstvu i nezi, ali i na upravnim poslovima - u ugostiteljstvu, turizmu ili trgovini na malo. Tu uspevaju da zarade nekoliko stotina evra mesečno.

(Telegraf.rs/Tanjug)