Kada ste poslednji put stvarno pročitali knjigu?

Kada ste poslednji put držali knjigu u rukama, bez telefona pored sebe, bez zvuka notifikacija? Kada ste poslednji put osetili da vas jedna stranica bukvalno "pomera iz ležišta", pokreće misao i ostavlja trajan trag? Koliko dugo već živimo na mikrotekstovima i prolaznim naslovima, a da nam se koncentracija krišom topi? Evo jednog podatka koji bi sve nas trebalo da "prodrma": prosečan stanovnik Srbije dnevno knjizi posveti svega nekoliko minuta. U vremenu skrolovanja i instant-sadržaja, pitanje "kada ste poslednji put čitali" postaje suštinsko. Čitanje danas nije navika – nego čin otpora. Otpora prema brzini, površnosti i zaboravu.

Pismeni, ali sve manje čitamo

Srbija je zemlja u kojoj gotovo svi umeju da čitaju – stopa pismenosti kod osoba starijih od 15 godina iznosi oko devedeset devet odsto. Ali iza te impresivne cifre stoji nelagodna istina: većina čita retko, povremeno ili gotovo nikada.

Preporučujemo

Prema dostupnim istraživanjima, oko sedamdeset odsto građana pročita bar jednu knjigu godišnje, ali tek oko osam odsto čita knjigu svakog meseca. Skoro polovina muškaraca u Srbiji – 49,3 odsto – ne pročita nijednu knjigu u toku godine, dok je kod žena taj udeo nešto niži, oko 29,4 odsto. A među mladima, uzrastom od osam do osamnaest godina, tek 34 odsto kaže da zaista uživa u čitanju u slobodno vreme. Da, mnogi čitaju – ali uglavnom digitalne sadržaje, kratke formate, naslovne strane i komentare. To jeste čitanje, ali nije iskustvo dubine.

Ipak, knjiga ne nestaje. Naprotiv, traži novi kontekst. U Srbiji broj biblioteka raste – samo tokom 2022. godine registrovano je dve hiljade trideset devet biblioteka, što je više u odnosu na prethodnu godinu kada ih je bilo jedna hiljada devet stotina osamdeset osam. Broj registrovanih korisnika uvećan je za više od sto hiljada, a Narodna biblioteka Srbije je 2023. godine dodala u svoj fond 1.763 nove jedinice građe.

To znači da želja za knjigom postoji – samo joj je potrebno dati razlog, prostor i ritual. Čitanje nije samo prelazak pogleda preko redova. To je pauza u kojoj čovek misli, preispituje i oseća. To je najjednostavniji, a možda i najmoćniji način da obnovimo pažnju i unutrašnji red usred spoljašnje buke. U svetu u kojem veštačka inteligencija već piše, ilustruje i predviđa – čitanje ostaje poslednji čin ljudske slobode: da biramo tempo, da produbimo smisao, da povežemo ideje.

Ekspo 2027 – mesto gde se budućnost čita

Zato će čitanje biti jedan od fokusa predstojećih aktivnosti Ekspo 2027. Međunarodne izložbe su kroz istoriju uvek pokazivale horizonte budućnosti, ne samo tehnološke, već i kulturne. Od prvih izložbi gde su reči i ideje bile u srcu modernog iskustva, do savremenih programa koji poeziju i prozu vraćaju u javni prostor – knjiga je ostala najpouzdaniji pokazatelj koliko je jedno društvo spremno za budućnost.

Beograd će 2027. godine biti mesto gde će se ponovo čitati naglas, u glas, sa pažnjom. U Plejgraundu će posetioci moći da razmenjuju knjige, učestvuju u javnim čitaonicama, poetskim sesijama i razgovorima sa piscima. Umesto suvenira – poneće rečenicu koja ostaje.

Ovo nije nostalgija za papirom. Ovo je poziv da povratimo dubinu. Da obnovimo kritički um bez kojeg nijedna vizija budućnosti nema temelj. Zato poruka glasi: "Čitaj za čovečanstvo." Jer svaka pročitana stranica gradi mali deo infrastrukture našeg zajedničkog sutra.

Pitanje za kraj, i za početak: Koga biste danas mogli da inspirišete jednom knjigom? Vidimo se na Ekspu 2027, tamo gde će se budućnost čitati i očima, i srcem.

(Telegraf.rs/PR)