Hrvatska planira da što više budućih projekata OIE stavi na tržište

Foto: Pixabay

Novi Zakon o obnovljivim izvorima energije i visokoefikasnoj kogeneraciji, koji je stupio na snagu 15. decembra u Hrvatskoj, ima za cilj da buduće sufinansiranje obnovljivih izvora energije, koje će pratiti novi, premijum sistem, što više izloži tržišnim trendovima koja su za takve proizvođače uostalom trenutno vrlo povoljna, a sa druge strane da zaradi za održivost sistema podsticaja.

Ova tendencija bila je vidljiva već u javnoj raspravi, čije je formulisanje bilo predmet mnogih zamerki, a sve se iskristalisalo nakon objavljivanja Zakona. Cilj zakonodavca je da što manje optereti konačnu cenu električne energije, odnosno sistem podsticaja, motivišući investitore za ulazak na tržište, jačanje mehanizama održivog finansiranja pojedinačnih proizvodnih pogona u godinama u kojima se njihov rad podstiče, a to je duža od jedne decenije.

Cene električne energije na tržištu su na rekordnim nivoima i verovatno će ostati visoke barem neko vreme, zbog niza štetnih faktora, kao što su cena i dostupnost izuzetno skupe energije, kvote emisije i politika dekarbonizacije, ali i šokantnih tržišnih spekulacija. Sve prognoze kretanja tržišnih cena u ovim, još uvek pandemijskim okolnostima, su nezahvalne.

Optimum za državu

Pa, da se vratimo na temu. Optimum u segmentu budućih zelenih projekata država planira da postigne jednim zanimljivim potezom u članu 23. stav 4. novog zakona, članu posvećenom novom premijskom sistemu.

Članak glasi: "Ukoliko je tržišna cena na mesečnom nivou viša od referentne cene utvrđene ugovorom o tržišnoj premiji iz člana 21. ovog zakona, povlašćeni proizvođač je dužan da operatoru tržišta energije isplati razliku između tržišne cene do 25. u mesecu za prethodni mjesec". Drugim rečima, prevedeno, uvodi se mehanizam tzv. ugovori za razliku, koji do sada nisu postojali u zakonodavnom okviru, što je malo verovatno da će oduševiti proizvođače. Kako su nam objasnili na zahtev Ministarstva ekonomije i održivog razvoja (MINGOR), na ovaj način se može ublažiti poremećaj cena električne energije na tržištu kako za proizvođače električne energije, tako i za kupce, odnosno potrošače električne energije.

Referentne cene

U tom smislu, proizvođači koji su u sistemu podsticaja sa tržišnom premijom, dobiće razliku od ugovorene referentne cene, ukoliko cene električne energije na tržištu budu niže, dok će se višak sredstava vratiti kada berzanske cene budu veće od ugovorenih, dok ne ugrožava ugovorene obaveze po ugovoru o tržišnoj premiji i ne ugrožava budući razvoj projekata obnovljive energije.

"Prihodi koji se odnose na obračun razlike između tržišne cene i referentne cene utvrđene Ugovorom o tržišnoj premiji u skladu sa članom su namenska sredstva za isplatu podsticaja koji se prikupljaju na posebnom računu operatora tržišta energije u cilju jačanja i održavaju mehanizam finansiranja projekata obnovljivih izvora energije", kažu u MINGOR-u. Od ove godine je od visokih članova ministarstva rečeno da će referentna cena za tender u premium modelu biti nekoliko evra veća od 60 EUR/MWh, a trenutna bazna cena u toku dana na našoj referentnoj berzi je preko 200 EUR/MWh, jasno je da je trenutno isplativije da proizvođači ponude svoju energiju na tržištu putem ugovora o otkupu energije (PPA). Neki su to već učinili, poput Vinarija Senj u kineskom Norincu, najnovijem i najjačem vetroparku u Hrvatskoj. U Srbiji, koja se za tender priprema po premium modelu, referentna cena je spuštena ispod 60 EUR/MWh.

Ali finansijska perspektiva za buduće projekte mora biti duža, a premija pruža sigurnost. Za državu je optimalna najniža moguća referentna cena, a za investitore najveća moguća referentna cena po kojoj daju ponude. Reč je o zrelim tehnologijama, kojima cena opreme konstantno pada, ali se proizvođači oslanjaju na banke kojima su potrebne garancije. Upravo svrha premium sistema je u principu garancija za finansijske institucije koje prate projekte, obezbeđujući isplativost skupih i velikih projekata. Takvi projekti su u interesu zemlje koja treba da ispuni svoje ciljeve EU za bruto potrošnju zelene energije. Država želi što više zelenih megavata na mreži i nije je zainteresovana za ekstra zaradu proizvođača, koji će morati dobro da razmisle o ceni po kojoj će "licitirati" na premijum tenderu. Još se ne zna kakva će biti politika prema "kapici". Kako saznajemo iz MINGORP-a, Metodologija za obračun referentnih tržišnih cena za Ugovor o tržišnoj premiji biće doneta u najkraćem mogućem roku kako bi se pratilo raspisivanje javnog tendera po premijum modelu koji se očekuje u drugom kvartalu 2022. godine.

Šta investitori misle

Zanimalo nas je kako razmišljaju proizvođači, od kojih se očekuje da uskoro dobiju energetsku saglasnost i da se prijave na tender po premium modelu. Dobili smo mišljenje udruženja obnovljivih izvora energije Hrvatske. "Činjenica je da ova odredba usmerava obnovljive izvore energije da se okrenu tržištu. Takva odredba nije nepoznata niti je neuobičajena u evropskim sistemima premium modela. Mnoge države ju primjenjuju kako bi spriječile spekulacije investitora pri njihovoj ponudi referentne vrednosti. Na ovaj način, investitori će morati da ponude referentnu vrednost koja je što je moguće bliža ceni koju će postići u dugoročnim PPA ugovorima. Na ovaj način premija će funkcionisati kao garancija prihoda, što je važno za dobijanje finansiranja za izgradnju projekata, a istovremeno će sprečiti dodatni ili ekstra profit. Međutim, takav sistem bi trebalo da bude razvijen podzakonskim aktima, kao što je slučaj u drugim zemljama. Važno je definisati koliko se može platiti, na primer, da se stavi "kapa", jer investitor mora da zna na koji rizik preuzima kada ulazi u projekat novog postrojenja", kažu u UOIEH.

Treba imati u vidu da država trenutno pokušava da od Nove godine "premesti" još 20 odsto zelene energije sa tržišta u otkup po regulisanoj, znatno nižoj ceni. Dakle, opet će samo 40% energije iz Eco Balance Group biti ponuđeno na CROPEKS-u. Cilj je da se utiče na konačnu cenu struje za potrošače u Hrvatskoj, jer najveći snabdevač, Hrvatska elektroprivreda, jako zavisi od uvoza struje, a problem imaju i drugi snabdevači, koji su svi masovno podigli cene za preduzetništvo. Ovo ima za cilj da smanji potrebu za povećanjem naknade za OIE koju plaća većina potrošača. Finansije HROTE-a su trenutno stabilne za prihvatanje novih projekata, sa tendencijom da tako i ostane. Nema sumnje da će veći red u sistemu koji predviđa nova zakonska regulativa i predvidljivost i stabilnost kojoj teži doprinijeti razvoju sektora OIE u Hrvatskoj.

(Telegraf.rs/PR)